Razmišljam

Ne, nikada nam neće biti bolje…

Znate kako? Evo već mesecima razmišljam šta se sa nama građanima Srbije dešava i šta nas sve još u bliskoj budućnosti čeka?

Okidač je ovoga puta najavljeno povećanje takse za RTS pretplatu koja poskupljuje na 220,00 dinara.  Ovo je samo kap koja preliva već prepunu čašu gorčine. U moru svakodnevnih poskupljenja ja se zaista pitam da li sami sebi pretimo istrebljenjem?

Zašto ne poskupljenje takse za RTS?

Pa evo ovako:

– Ne želim više reprize u nedogled, muka mi je vise od samih imena repriziranih serija a jos vise od gledanja istih.

– Koji je to sadržaj vredan i jednog plaćenog dinara?

– Sem „Korena“ koje gledam, a verujem i većina građana, kada je RTS poslednji put emitovao neku novu i kvalitetnu seriju? Sve dobre dimaće serije emituju se na TV Prvoj i TOP kanalu.

I mogla bih tako u nedogled da nabrajam ali mislim da nema potrebe, svima nam je sve jasno, kristalno.

Kada je prošli put poskupela struja, obrazloženje je bilo da je to „samo jedna paklica cigareta“, pa shodno tome, hajde da sve preračunavamo onda prema toj paklici koja takođe stalno poskupljuje.

Znači struja – pakla cigareta

Porez – pakla do dve

Gorivo (zbog koga je sve ostalo poskupelo) – ko zna koliko istih paklica

Komunalne usluge plus kamata jer prosto ne znam ko još može da ne zakasni bar mesec dva, – dve paklice

I tako mnogo mnogo paklica cigareta koje ionako odavno ne kupujem jer je i ta paklica poskupela za paklicu a plate ni za jednu jedinu, ostale su iste.

„Budućnost je u privatnom sektoru“ – reče neko a ne reče da plata u tom sektoru u 90% ne prelazi 20,000 dinara. Jadni i mi i taj privatni sektor u koji se „kunemo“.

Nikada manje stopa nezaposlenosti a nikada više nezaposlenih!?

Penzije povećane, ali ne i vraćene ali ok i to je nešto, a šta je sa zaposlenima koji su radili u vreme kada su plate umanjene za 10% a u međuvremenu su ostali bez posla? Šta je i sa onima koji su ostali na poslu?

Šta je sa mojim gradom? Šta je sa mojim Borom? Rešili ste RTB, ok i jeste bio gubitaš ali je izgradio i celu bivšu Jugoslaviju. Bio je kao „krava muzara“. I dok ljudi u svetu sem za Beograd od gradova u Srbiji znali su samo za Bor, ovaj grad nikada gladniji i bedniji. Gde su fabrike nama?

Grejanje nam se redovno naplaćuje, radijatori nikada hladniji, zašto?

Dobili smo Notare, tek toliko da umesto u lokalnim opštinama dokumente plaćamo 50,00 sada ih plaćamo 360,00.

Dobili smo izvršitelje, to su oni koji gladne i bedne izbacuju na ulicu da pored gladi ostanu i bez krova nad glavom i završe ispod nekog mosta, ili „preko mosta“.

Dobili smo cenu tehničkog pregleda od 5,000 dinara za sva vozila bez obzira što neka vrede samo „dva tehnička pregleda“.

I ne mogu više da nabrajam, spisak je isuviše predug i prosto mislim da nema nikakvog smisla jer savaki građanin ove zemlje vrlo dobro oseća na svojoj koži koliko sve teže i teže živi pa dok „ne crkne magare do zelene trave“.

Ako je sve ovo zbog Evropske Unije, onda neka i plate budu kao u njoj ili je zaboravite jednom za svagda.

I još jedno da naglasim, vrlo bitno, ne govorim da je ova vlast loša, govorim da je ekonomska politika očajna. Ništa bolje nije bilo ni kada su drugi i treći bili na vlasti. Mi jednostavno kao da mrzimo sami sebe i ne nikada nam neće biti bolje ni pod jednom vlašću!

I tako, dok nikad manja nezaposlenost – nikada ni manje Srba u Srbiji, baš kao nekada, trbuhom za kruhom…

Neka nam je samo Bog u pomoći!