Priče za svaki dan, Razmišljam

Život je jedan

U životu kada gotovo dotakneš samo njegovo dno shvatiš koje su stvari bitne, a koje nebitne. Na žalost pre toga sve nam je bitno, problemi su nam nerešivi a onda kada staneš na samu ivicu ponora shvatiš koliko si živaca uzalud potošio. Sve te „nemoguće“ situacije deluju ti smešne a tada „bitne osobe“ samo šarene laže i tek tada situacije sagledavaš pravim očima, sa odmerene visine i distance.

Smeješ se… glasno se smeješ samom sebi i bačenom vremenu ionako kratkog života. Bojiš se ali se ujedno i boriš da preživiš a potom sam ispraviš sve svoje greške, bar one koje je moguće ispraviti, i kreneš dalje.

Tek u takvim nekim trenutcima koji ne zavise od nas ni najmanje shvatiš koliko zapravo vrediš… Boriš se, puziš, ulažeš poslednji atom snage da za taj do juče „prokleti“ život dobiješ još jednu šansu…

Gledam u nebo, dozivam Boga, molim ga, obećavam mu i kunem se da ću mnoge stvari promeniti i da nikada više neću proklinjati taj nahveći dar – život! Ništa mi više nije potrebno, samo još jedna šansa.

Neki od nas kasno to shvatimo, neki tu istu šansu dobijemo a poneki zauvek ostanemo uskraćeni za istu… Ja sam svoju dobila i neću je prokockati!

Hoću da živim!!!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *