Priče za svaki dan, Razmišljam

Spisak poslednjih želja

Nama koji živimo u Srbiji nikada nije dosadno. Taman kad pomislim kako polako ulazimo  u perio nekog mirovanja, tišine i dosade eto ti problema. Možda to i nisu toliko bitni problemi ali obzirom da smo mi takav narod da nas sve nekako „lično“ dotiče, znajući da smo „najpametniji“ i da imamo rešenja za sve što nam se nađe na putu, iako mi ne odlučujemo o tome ali nema veze, mi smo nekako najsrećniji kada smo u stalnim problemima. Pitam se, kada bi imali sve što poželimo šta bi bilo to što bi smo kritikovali?

Nego da ne davim previše svarima koje su svima već opšte poznate. Želim ustvari da kažem kako ovih dana razmišljam o najavljenom smaku Sveta.  Iz nekog razloga, verovatno samo meni znanom, par puta pomislilla sam da su „prognostičari“ promašili datum.

Jednog dana pojavi se bivši nam predsednik Tadić i reče kako odustaje od kandidature sa predsednika stranke. Hm… rekoh, to je sigurno to – taj se ne bi odrekao slave, ponosa što liči na Džordza Klunija i aplauza ni po koju cenu. Rekoh gotovo, to je to. Za par dana postade počasni predsednik i u sred ove nemaštine nađe posao, ne preko veze i ne preko partiske knjižice već onako kao i svi mi… zavod, aktivno traženje posla, čekanje na zavodu… i zaposli se u DS-u sa bednom platom od samo 148.000 dinara. Kakva tuga! Kako preživeti sa tim novcem 🙂

Ništa od najavljene propasti. Ko velim omašila sam, i od goreg ima gore ovo je bila samo mala psihička priprema i delimično sam bila u pravu!

Žuta stranka dobi žutog predsednika koji na najdemokratskiji način zamoli lepo sve da podnesu ostavke. Demokratija aaa? E sada gospodo da vidite kako je bilo nama običnim smrtnicima čitavu deceniju u tom blagostanju od demokratije! I to sad koliko su njemu aplaudirali i oni koji su želeli i oni koji su morali meni ne igra nikakvu ulogu, ali pošto ni tada ne nastupi smak Sveta ja reših da do „dogovorenog“ datuma, 21.12. napravim svoj spisak poslednjih želja.

Ako zanemarimo gluposti poput poput … želim posao, dobar auto, veliku platu … mir u svetu, moj, za to ionako vremena nema, spisak bi izgledao ovako:

– večno prva pozicija, želim crnog konja

– malu drvenu brvnaru negde daleko od grada

– želim da vidim sneg, puno snega i krupne pahulje, ima još vremena do 21.12

– azil za životinje u Boru, ali pravi gde će ih čuvati, hraniti, vakcinisati, voleti…

– još par dana da se nadišem čistog vazduga bez borskog dima koji me budi svakog jutra…

Bili bi to dani lepote i blagostanja bez obzira što ih je preostalo samo 18…

Ima tu još mnogo sitnica ali obzirom da u najavljeno ne verujem, niti sam ikada jer bi do sada preživela bar tri propasti čovečantva, prosto i jednostavno želim da svi shvatimo u čemu i koliko grešimo i za početak bar ponovo budemo ljudi. Davno smo zaboravili šta to stvarno znači!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.