Ne volim

Zašto „ponos“ postaje mržnja

Nekoliko dana pre najavljenog održavanja famozne „ Parade ponosa „  odgledala sam film „ Parada „. Epilog pažljivog praćenja poruke i smisla samog filma  je da sam plakala po završetku i pitala se kakvi smo mi to ljudi. Ko nam daje za pravo da ikome išta zabranjujemo, mešamo se u tuđe živote i diktiramo pravila. Jesmo li mi ti koji treba da sudimo i ocenjujemo ko treba i kako da živi? Svako od nas ima neki svoj „nedostatak“ posebnost ili kako već to da nazovem. Treba li se folirati čitavog života ili biti ono što jesi?

To sam, što sam, takva sam kakva sam, i niko me ne može promeniti ni pod kojim okolnostima i bolje da ne pokušava J. Mislim da ne postoje nadljudi bez neke od mana, a ko misli da jeste tako nešto, grdno se vara i u velikoj je zabludi.

Usuđujem se da kažem da je ovaj ipak poučan film zajedno samnom gledala i moja devetogodišnja ćerka koja nije mogla da razume iz kog razloga ljudi mrze jedni druge, i u jednom trenutku upitala me je iz kog razloga neki ne prihvataju one koji su drugačiji, jer sam je od malena učila da smo svi isti. Vaspitavala sam je da ne ismeva, i ne sklanja se od dece sa posebnim potrebama, da ne omalovažava nikoga već da uvek bude tu razume i pomogne ako je potrebno. Vremenom postala je mali borac za pravdu i svoje mišljenje prenosi, koliko znam veoma energično drugima, u čemu je po rečima mnogih uspešna, i više od toga.

… najavljuje se parada, u trenutku pomišljam da budem u na neki način deo nje i dam svoju podršku jer nije lako biti neprihvaćen i omražen a da za to nisi uopšte kriv. Počinje „ Utisak nedelje „  slušam o najavljenoj izložbi i stvari mi postaju sve manje jasnije. Kakva izložba, zašto, čemu … Zar nije suština biti ponosan na sebe takog kakav jesi i sa istim izaći u javnost, ne kriti se i reći „ja sam taj i takav, ja pripadam LGBT populaciji“ . Međutim izgleda da je svrha organizatora i onih koji odlučuju šta treba a šta ne održati je izgleda bila nešto sasvim drugo. Kao da su potajno želeli da od svega naprave cirkus da zabrane a ipak tenzije ne eliminišu ….

Počinje i izložba, najbitnija stvar oko koje se bore homoseksualci se ukida zajedno sa fudbalskim utakmicama , skupovima svih vrsta, ali zato ostaje izložba koja verujem da ni njima ništa ne znači, i  kao neko ko se tom materijom ne bavi previše, ili ni malo, se pitam ko je ovde lud?

Niko od nas nije divljak da ide i maltretira, bije i iživljava se nad nekim ko je gej jer nema ni jednog od nas koji nema bar jednog gej prijatelja, ali izložba se ipak održava, baš ono što bruka i homoseksualce i heteroseksualce a u priču umesto Države, ulazi Crkva i apeluje da se ne vređaju verksa osećanja održavanjem te izložbe …. I šta smo postigli? Hiljade policajaca, konjice i „kavez“ za 70 ljudi od kojih su polovina bili novinari, organizatori, i što je najtužnije da su tu bili i gost i autori. Gde su oni zbog kojih je navodno sve to organizovano? Zar ih samo toliko ima … Grešim?

Sinoć kasno @Borrsky objavi slike „famozne“ izložbe koju su preneli internet portali. Zarekla sam se da ih neću pogledati no ipak jesam. Posle samo par minuta bilo mi je loše. Dlanovi su počeli da mi se znoje, osetila sam oko sebe miris prevare, nemoć i nisam znala šta da mislim o tome. Noć sam provela ili budna ili u kupatilu …

I dalje se pitam zašto? Kome je u interesu da stvori još veću mržnju? Ko je kriv što se vraćamo unazad kad navodno koračamo napred i odkud pravo nekome da skrnavi nešto što je sveto? Kao vernik sam se osetila ponižena i bespomoćna.

Nema u Srbiji tridesetak  pripadnika LGBT populacije, ima ih mnogo više, a kad ni oni sami nisu želeli da podrže ovu „sramotu“ koju su sami organizovali, bez obzira sa kojim opravdanjem kako da je podržimo mi ostali. Tu sam se prisetila jedne od završne scene, kad glavni lik iz filma Parada- Limun kaže: – Eto uspeli ste, dok šetaju, na šta mu sagovornik tužno odgovara: – Da ali uz 2.500 policajaca,- tako nešto. Rečenica koju je Limun, kriminalac, ratni profiter, čovek sumnjive prošlosti rekao je bila ključna poruka i on kaže – Jebiga , kad ste opasni.

Organizatori mediji (naravno ne odnosi se na većinu koja nije dolivala ulje na vatru) svaka vam čast, uspeli ste da unesete i definišete veću i snažniju mržnju među svima nama, sram da vas bude.

Da li ste videli šta rade Muslimani kada je u pitanju vređanje njihove vere?! To ste želeli? Eto sada lepo svako od vas neka ponese po jednu umetničku „modernističku“ sliku kući pa se divite i uživajte samo nemojte više da zastupate interese homoseksualaca niti da nas koji se sa time ne slažemo nazivate divljacima i huliganima jer u ovoj zemlju, uz puno uvažavanje svih zajednica, grupa, populacija postoje mnogo važnije, i pojave kojma je potrebna bar približno tolika medijska pažnja da bi bili rešeni pa te pažnje i podrške NEMA.

3 thoughts on “Zašto „ponos“ postaje mržnja

  1. Odličan tekst. Odgovor na tvoje pitanje „Zašto?“ je, barem iz mog ugla gledanja jasan – zbog para. Sve te organizacije koje se bore za razna ljudska prava dobijaju pare na konkursima (EU, USA, naša država…). Što je veći stepen „homofobije“ to je više para. Zamisli da niko nema ništa protiv parade i da smo svi u faznu „Ok, nek šetaju…“ – pa na konto koje priče bi svi oni uzeli pare?

    Ova godina je bila najbliža tome da ljudi kažu „ok šetajte dosadni ste više samo ne smarajte“ i tad se pojavila čuvena izložba… Jednostavno organizatorima je potreban revolt da bi zaradili – a uvek se pronađe način da se ljudi isprovociraju.

    I da ne bude zabune – ovo je isto za sve organizacije. Daleko od toga da samo LGBT organizacije ovako uzimaju pare – kompletan nevladin sektor se ovako finansira i ako pažljivije pogledaš često ćeš uočiti sličnosti u organizaciji, promociji….

    Pozdrav.

  2. Pederima i lezbejkama niko ništa ne zabranjuje, što je dozvoljeno ostalom svetu – ali svi , to što oni rade, rade u svoja četiri zida i nemaju potrebe da paradiraju sa tim kako vode ljubav sa osom suprotnog pola. Mora biti da ovi, ipak, znaju da tu negde nešto nije u redu, čim s eovoliko džilitaju i po svaku cene hoće da nas nateraju da bar mi mislimo da jeste.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.