Neke moje priče, Sećanja

Srećan mi rođendan!!!

Svojim pravim rođendanom smatram 8. avgust dan o kome sam već pisala, danu kada sam  pustila svoj prvi korak i hrabro krenula u život za koji nisam ni znala da je tako težak i pun trnja a ne ruža. Svoj pravi rođendan nisam nikada volela i uvek na taj dan bila u depresiji, verovatno sa razlogom jer sam kao odrasla počela da razmišljam zašto je to zapravo tako.

Nije bilo teško otkriti! Jedine iskrene čestitke uvek sam dobijala samo od svog brata. Trudio se da mi kupi sve ono što je unikatno, retko i što bi me oduševilo i fasciniralo. Pamtim da sam na tv-u kao klinka videla cvet na baterije kako igra, bio je senzacija, nešto nedokučivo…. Gledala jutarnji program i oduševljavala se ali nikome nisam ni spominjala to. Na dan rođendana došao je rano ujutru da me probudi, u rukama je nosio identičan cvet kao da mi je pročitao misli i to nije bilo sve, ne znam da li se sećate roze praseta punog malih kinder jaja i malog roze medu jer… i tada i sada plišane lutke su bile i ostale nešto meni jako drago… Nisam mogla da verujem da je potrošio celu svoju platu da bi meni pripremio neverovatno iznenadjenje.

Što se tiče ostalih pa i roditelja, novca nije bilo, dobijala sam gluposti poput karata za igranje, cipela koje bi ionako morali da mi kupe al tek toliko da me „otkače“ jer zaboga dolaze sestre od oca da me ponize kao dete iz drugog braka, ismeju i poklone šta god a tata mora da spremi ručak i ispeče prase pa se za ostalo para nema.

Pošto kuća nije igralište a mi imamo mali stan (dvosoban od 69 kvadrata) mogla sam da pozovem jednu ili dve drugarice jer i da imamo „uslova“ niko ne može imati puno drugarica već je samo jedna prava… ha kakva ironija života!

Odrasla sam, probala sve da zaboravim samo nije mi polazilo za rukom jer nenako bi i ostala rodbina zaboravljala da me nazove telefonom i čestita isti taj rođendan iako ja njihove nikada nisam sebi to dozvolila, pisala sam ih za svaki slučaj. Dešavao se svašta samo nikada ono što sam ja želela… bilo je i situacija kada bih pozvala „najmilije“ na kafu rano ujutru ili pripremala tortu da bi usledilo pitanje koji je razlog? Koji je razlog, pa rođendan mi je!!!

Ne, moje želje se nikada nisu ispunjavala ni pa čak ni one dečie koje poželiš kada duvaš svećice…

Mesecima bih bila u stanju da osmišljam i pripremam iznenađenja, prijateljima, roditeljima… da ih ostavim bez teksta ali ja… gde sam tu ja? Gde u celoj ovoj priči!? E zato ne volim svoj rođendan, zato ne podnosim taj dan, zato želim da avgust ima 10. pa 12. u mesecu jer šta sam i ko sam ja?

Čemu da se radujem, još jednoj protraćenoj godini, još jednoj godini bez posla, još jednoj godini u kojoj ću sastavljati kraj sa kraje i još jednoj godini u kojoj ću se boriti sa duhovima prošlosti koji mi nedozvoljavaju da krenem dalje.

Onog dana kada sam se rodila lila je kiša, bilo je hladno, provejavao je sneg… Molim te Bože ispuni mi tu želju, neka pada kiša čitavog dana i ja ću biti srećna, obećavam!

3 thoughts on “Srećan mi rođendan!!!

  1. Mislim da nema čoveka koji nije bar malo depresivan na svoj rođendan, tako da te potpuno razumem. Međutim, nema mesta za „padanje“, ustaj i teraj dalje, jer nikad ne znaš šta te lepo čeka „iza onog ćoška“. Želim ti da ti se ostvari bar jedna željica do sledećeg rođendana. Male želje su najvažnije. 😉 :*

  2. Srećan ti rodjendan sa ogromnim zakašnjenjem.
    Nema mesta „bedari“ za rodjendanski dan. Pogledaj šta imaš pored sebe i budi srećna. Ne vraćaj se u prošlost, jer te to koči da napreduješ u budućnosti.
    Tvoja deca i tvoj suprug sigurno nisu zaboravili da ti čestitaju rodjendan.
    Budi mi zdrava, vesela i zaljubljena“ 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *