Ne volim, Razmišljam

Žmija se bije pravo u glavu

Život je lep, kažu ljudi i ajde, donekle se slažem sa njima ali nervira me što ume da bude jako nepravedan i to baš u trenutcima kada nam je to najmanje potrebno. Sve zavisi kojoj vrsti ljudi pripadaš, onima koje ništa ne dotiče ili onoj drugoj koja teži ka idealnom.

Ljudi se menjaju – netačno! Kakav se rodiš takav i umireš, Bog nas uči da budemo jaki, istrajni dobri – nikada zlonamerni i ispunjeni mržnjom i da trudim se da budem takva. Jednostavno ja ne umem da mrzim ali bes koji me povremeno obuzima zbog nepravde koja me okružuje ne mogu da kontolišem, ne umem.

I dok se ja trudim da gledam svoja posla i živim svoj život mnogo je drugih koji bi se radije odrekli svog života i upleli se u tvoj, valjda jer im se sopstveni ne dopada. U početku ne obraćaš pažnju i vodiš se onom –  “ ma pusti budalu nije vredan / na toga “ a onda shvatiš da ti budalu sve vreme zaobilaziš znajući kakva je a ona te krišom i sistematski ubija u pojam, bar to ona tako vidi sa svog aspekta.

Porazgovaraš sa par osoba i uglavnom dobiješ isti odgovor on / ona nisu vredni tvog pomena, ok znam ja to i svesna sam svojih vrednosti ali kako nekoga skinuti sa leđa i objasniti mu da ti ne postavlja badava prepreke jer ćeš svaku preskočiti i nastaviti dalje. Ipak… za one emotivne to ostavlja traga… velikog. Počinješ da se osećaš nesigurim, manje vrednim i vremenom tražiš problem u sebi koji ne postoji. Zato nemojte puštati “ budale “ da vas prave budalama jer će te budala ispasti upravo vi. Ona „Ko tebe kamenom , ti njega hlebom “ davno je izašla iz mode… podržavam drugu tezu “ Ko tebe kamenom, ti njega ciglom i to što većom da te dobro upamti „.

Ja nisam Bog i neću više da praštam, to je njegov posao a moj de da život kreiram i živim kako volim, jer on mi ga je podario! Svaku zmiju tucite pravo u glavu jer jedino tako će te opstati u ovom degenerisanom sveu u kome živimo!

4 thoughts on “Žmija se bije pravo u glavu

  1. Neno, ja ne dozvoljavam da se drugi igraju mojim nervima.
    Nikome ne polažem račune, niti se pravdam za ono što sam uradila ili radim. Niko se nije pitao da li mi treba pomoć, kada sam ostala sama sa dve devojčice, pa, sada, kada su odrasle, NEMA ŠANSE da mi iko i pljune pod prozor! Baš sam pre neki dan očitala Očenaš jednoj dosadi belosvetskoj, koja me je peckala, godinama, no, pošto se oslilila, morala sam malo da joj skrešem krila!
    E, dobro je da si i ti rešila da ne dozvoljavaš da te iko smara. Čestitam! 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.