Priče za svaki dan

Krivi smo mi

Tmurno nebo nadvilo se na gradom, mojim gradom i mojom zemljom koju volim. Osećam neki neopisivi bol u grudima. Srce mi se steže a obruč koji se stvara oko njega steže sve jačei. Sećanja naviru kao bujica reke, dok mi pred očima lete slike koje se smenjuju neverovatnom brzinom. Nema lepih slika, ne postoje lepa sećenja, sve što je preostalo odnosi se na preispitivanje – zašto, da li je moralo? Da li je neko pitao nas koje su nam želje i očekivanja, da li bi da živimo ili život provodimo u paklu koji i ne vidimo?

Koga sada kriviti a kome se žaliti? Sami smo krivi, krivi jer smo verovali, krivi jer smo tada bili mali i previše stari, krivi što smo se bojali za sopstvene živote i aminovali sve što su nam drugi servirali, krivi što smo dopustili da mržnja ispuni naša srca… Za mnogo toga smo još krivi, a zašto? Nisam baš sigurna, ali kada god pustim TV oni opet ponove da smo “ sami krivi “ i evo ja se sada osećam strašno kriva i ne vidim način kako da se iskupim za sve što mi se desilo! Jedina razlika onda i sada je što ne želim da budem kriva za buduća vremena – to sebi neću dopustiti.

Nemam šta da dodam – kriva sam i zato ću ćutati a drugima dajem na slobodu da pišu!

20 thoughts on “Krivi smo mi

  1. Pozdrav. Neno i ja sam revoltiran na medije. Nevidim smisao „slobodnih“ ni „režimskih“ medija. Deluje mi da imaju svi jedan zadatak a to je sludjivanje ljudi. Koliko je to ispravno ili ne ali ih vešto izbegavam. Ali najvažnije je da sebe nesmatram krivim za ništa. Znam da ja nisam i neću da budem kriv. Veliki pozdrav.

  2. Šta da mislm Željko ni sama više ne znam. Radila sam u medijima i na žalost znam kako vlasnici televizija vrše diktaturu na novinara i njegovo izveštavanje. Gluposti se objavljuju a istine ostaju sakrivene daleko od nas. Na žalost lošom politikom i izvrtanjem reči stvorili su veliku mržnju u narodu a ja bih još uvek volela da smo svi “ mali pioniri “ i da čuvamo “ zemlju kao zenicu oka svoga „.

  3. Kriva sam Zelena, kriva što sam “ stvorila “ dva života, rodila dva divna deteta koja nikakvu budućnost neće imati. Patiće kroz život baš kao i mi koji 20. godina čekamo da se nešto promeni, pa krene na bolje a ustvari svakim danom tonemo u sve veći ponor.

  4. A što te je to baš sad pogodilo? Ili se to lagano skupljalo. Znam ja da nisu svi novinari krivi. Znam da se vrše pritisci, malverzacije i sl. Ali ako imamo svoj mali svet i oko njega kineski zid, e tada je za nas istina ona koja je za nas svet prava. Mogu oni i tada fizički da nas uznemiravaju ali svet u našim glavama nemogu i to im nikada netreba dozvoliti. Nemogu oni nas ubediti u ništa ako mi nećemo. Njihova reč protiv naše. A čak i da smo krivi, pa to je život. Mada ja znam da nismo krivi. Glavu gore i gasi tv, i naravno 🙂 na lice.

  5. Neno, šta te je spopalo? Pa deca u tebe gledaju i od tvog ponašanja zavisi kako će njima biti. Nisi kriva ni, ti ni ja, ni Zelena, ni Pera ni Djoka. Ko je nas šta pitao? Prema tome, glavu gore, plivaj iznad vode, kako je tebi, tako je svima nama. Pogledaj šta se desilo Japanu, pa će ti ovde biti kao na Havajima! Drži se, svi smo u istim go*nima! Biće bolje, kad ti ja kažem! 😉

  6. Skupljalo se Željko previše dugo. Kap po kap dok se nije prelila čaša… Gledala sam emisiju u kojoj novinar postavlja pitanja a kada se građani jave da odgovore u emisiji se puštaju samo oni koji govore kako smo sami krivi za sve i hvale stanje u našoj zemlji. Grupa nezadovoljnih građana dovoljno je samo da kaže kako se ne slaže sa mišljem pretjodnog i naravno… “ hvala na javljanju, prijatno.“

  7. Dudo deca ne vide ono što osećam, bar to vešto umem da sakrijem od njih. Prošli smo pakao poslednjih 20. godina i kao da se tom paklu ne nazire kraj. Gledam po fejsu šta se sve piše, ko koga osuđuje a mržnja među nama, žiteljima bivše Jugoslavije opet se propagira među narodom. Zašto?! Svi smo isti, jednaki…
    Malo su mi se smučili ustavi, zakoni, rekonstrukcije… ma skupilo se previše toga.

  8. Neno, pošto ti imaš slabo srce, ne čitaj ono što ti ide na ganglije. Poštedi sebe, jer, ako to ne uradiš sama NIKO NEĆE! ja se ne mrdam dalje od bloga i boli me dupe šta ko piše ili kaže. Uglavnom puštaju samo ono što njima odgovara, mediji, naravno. Ja sam odrastala u raznim vremenima, prošla sito i rešeto i dočekala 58. Jeste bilo teško, ali, bilo je i jako lepo, i eto, stalno se smenjuje lepo i ružno. Posle ovoga, biće lepo, i ima ga, svugde oko tebe, samo se osvrni i gledaj samo lepe stvari.
    Deca su ti zdrava, muž te voli i poštuje, zar to nije dovoljno. Zamisli da si sada u Japanu, da si izgubila SVE, a ti jedina preživela. U takvoj situaciji bi poželela da živiš i u ovoj i ovakvoj Srbiji.
    Glavu gore devojčice, život je lep! 🙂

  9. Zdravo Neno kućo stara……ti i ja još malo pa imenjaci,ja sam Nenad bravo

    Baš kao što Duda sama kaže,glavu gore život ……pa sad Dudo,ako je ovo lepo,onda…xexexe,salim se naravno.Upravu je Duda.Živeti se mora,i gurati samo napred kroz život.Ako već moramo da živimo ovim životom nomada,onda ću ga živeti sa podignutom glavom.A što se tiče medija,ma znamo mi svi da nam oni serviraju bajke,ali narod većinom zna istinu.Pogledaj šta zadesi crni Japan,znađes da smo dobro tu gde jesmo……pozdrav od Nenada

  10. Ja jednostavno sve ignorišem i pravim svoje granice do koji idem i dopuštam drugima da mi se približe. Ponašam se u skladu sa onim tvojim tekstom zbog kojeg i posećujem tvoj blog. To je onaj tekst gde ti pišeš da nema stare Nene. Nemožemo menjati ljude, političare, klimu, mentalitete, zakone ali nesmemo dozvoliti ni da oni utiču na naš život. Menjamo sebe. Ko moze da nam oduzme ljubav prema najbližima? Niko. Ko može da nam oduzme doživljaj novoga dana, budjenja zore? Neki pijani političar? Bezvezni zakon? Ne , nemože niko sem nas samih. Naravno da neželim da kažem da ti ovo sve umišljaš, naprotiv upravu si to su činjenice. Ali niko nemože da uzme ono najvrednije nama a to smo mi sami. Usmeri svoju snagu i kvalitete u neki drugi smer. Nisi sama, osmeh na lice. Poz

  11. Gledano sa te strane, potpuno si u pravu Dudo. Što bih se ja opterećivala nečim što nije “ ispod mog krova! “
    Hvala Duki, obožavam tvoj optimizam! I u najtežim situacijama ti nađeš svetlu tačku.

  12. Hvala Željko šo si me podsetio na novu Nenu koja ne poznaje prepreke. Očito mi je potrebno povremeno podsećanje kada se rastužim i počnem sa “ crnim “ razmišljanjima.
    Ne možemo menjati ljude ali možemo ostati drugačiji od njih!

  13. Baš tako Neno. Ni ja nisam od onih kojima je to ugradjeno u sistem. Družeći se sa ljudima sličnim tebi i sebi ja se stalno mada nesvesno podsećam na to. I to čudo traje, i traje i traje. Sve to je normalno kroz sta prolaziš ali zato su tu poznanici, priatelji, drugovi… 🙂

  14. Eto, vidiš Neno kako ovde „žive“ divni i pozitivni ljudi. I kako da te ovo sve ne podigne i kako da ne počneš da menjaš sebe u pozitivnom pravcu.
    Život nam je dat da ga živimo, najbolje što umemo. Nećemo dozvoliti nikome da nam to pokvari, jer, za drugi život ne znamo da postoji, mada ja mislim da DA, ali, niko se odande nije javio da nam kaže kako je. Prema tome, uživaj danas jer, ko zna šta će nam doneti sutra. Vidiš Japan, da li su sanjali ovakvu budućnost, a mnogi je neće ni imati. Jadan svet. Mi smo SREĆNI, zaista, jer, imamo kuće, stanove, poslove, kakve takve, živimo i daj bože, samo, ZDRAVLJA! lJUBIM TE I NE DAJ SE! 🙂

  15. Divim se Dudo tvom entuzijazmu jer zaista je malo ljudi nalik tebi. Ponekad mnogo znači kada izbaciš iz sebe ono što te tišti i dok uporno gledaš istu pesmu, u ovom slučaju, i upadaš u sve veći očaj i osećaj kriice kako si mogao sebi i deci priuštiti bolji život, kao bujica krenu preispitivanja. Upravo tada, pojavite se vi, moji prijatelji i vratite mi snagu i volju da dočekam sutrašnji dan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.