Priče za svaki dan, Razmišljam

Deca – moj čarobni svet

Još jedan mesec ostao je iza nas. Mesec koji je u jednom svom periodu delovao kao da nikada neće proći. U par navrata strašno me iritiralo sve što se dešavalo. Previše napetosti i nervoze –  i to one nepotrebne. Ne želim ga analizirati iz prostog razloga što je moja odluka  da više nema vraćanja na stvari koje su prošle. Moje misli i očekivnja, nada, želje sve je usmereno samo ka vremenu koje tek dolazi.

Noću dok svi ukućani spavaju tišina koja me okružuje daje mi prostora da budem sama sa svojim mislima. Možda neću umeti  adekvatno da objasnim misli koje mi se već nekoliko dana motaju po glavi i opterećuju me.

Kao i  svakoj majci  deca su moj centar Sveta.  Preveliku ljubav koju osećam prema njima u svom srcu ponekad me plaši. Deca rastu a sa njima i njihova interesovanja, želje i životni ciljevi. Njihove ličnosti već su formirane, bar većim delom, karakteri izgrađeni a tu su i već prvi planovi i maštanja o budućnosti. E sada, baš tu negde ustvari i nastaje problem. Ne kod njih, već u meni.

Vreme tako brzo prolazi i bezbrojo puta uhvatim sebe kako želim da stane, bar malo, na kratko, kako bi mogla duže uživati u njihovom odrastanju i bila deo njihovih života. Prosto ne umem taj osećaj i misli da pretočim u reči. Bojim se da će prebrzo odrasti i krenuti nekim svojim putem- živeti svoj život, napustiti me a da u novom životu neće biti mesta za mene. Svesna sam da su  sve to normalne stvari, svasna da jednoga dana moraju  otići na studije, udati se – oženiti, ali ipak ne mogu da se otrgnem osećaju tuge i želje da zauvek  budu kraj mene.

Smešno zar ne, i jako sebično? Predpostavljam da mnogima i jeste jer sve što sam nabrojala predstavlja normalan životni put svakog od nas i čine jedan život normalnim.  Kako onda to sebi da utuvim u glavu i prihvatim realnost?

5 thoughts on “Deca – moj čarobni svet

  1. Neno, uživaj u današnjem danu jer nikad ne znaš kako će biti sutra. Čeka te pubertet jer tek tada deca postaju svojeglava, a onda opet približavanje roditeljima ali na potpuno drugoj osnovi. Imaš jedinstvenu priliku da samo ti, na svoj način, odgajaš svoju decu. kako to uradiš tako će ti biti. Ako si nesigurna i slušaš druge, tada deca više neće biti tvoja već njihova. Naravno ovo je sve u globalu… naravno da se ne osloni to na tebe 🙂
    Uživaj u deci danas, sutra ćeš gledati slike sa setom i razmišljati kako je bilo. Danas stvaraš to sutra. 🙂

  2. U pravu si Alex! Jedan od motiva da napišem ovaj post upravo potiče iz tvog komentara. Sin mi ulazi u pubertet i već ima neki svoj svet. Izgubila sam privilegiju kada sam ga vodila kud god pošla. Sada ima svoje društvo i interesovanja, zna šta želi a šta ne.
    Roditelji moraju biti svesni da vreme brzo prolazi a deca još brže odrastaju.
    Hvala ti Alex, trudiću se da ne propustim i jedan čarobni trenutak!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *