Priče za svaki dan

Duhovi u (među) nama

Verujete li u duhove? Verujete li da postoje? Smešno pitanje, zar ne?

U mom stanu dešavaju se neke čudne stvari. Posuđe puca samo od sebe, kalendari lete sa stola, voda počne da teče svake noći posle ponoći u tačno određeno vreme pa se čak i kompjuteri sami upale “ po potrebi „. Eh, da je to sve, nebih vas ni smarala ovom pričom. Na žalost nije!

Nedavno sam krečila stan. Na prvi pogled, sve u savršenom redu, ali samo na prvi! Premorena ležem da spavam… Ustajem sutradan i odlazim pravo u kupatilo. Na spoljnjem zidu ladno lik čoveka malo duže kose, cele konture. Trepnem par puta kako bih ubedila sebe da sam samo još uvek sanjiva…  umivam se, sređujem i izlazim ponovo u hodnik. Situacija ne promenjena. Budim ukućane ne bi li ih pitala vide li oni isto što i ja. Vide!

Ništa! Četka u ruke, krečimo hodnik ponovo. Narednog dana lik opet “ izlazi “ iz zida. Sve počinje da me nervira, a moj mačor ni sekunda me ne ostavlja samu u toaletu – zanimljivo!

Zovem drugaricu i nalazimo rešenje. Ostrugaćemo zidove, izgletovati ih i  ponovo prekrečiti. “ Neće nas on da zeza! “ – kaže ona.

Nailazi vikend, idemo sve iznova. Ali “ tip “ uporan. Šta da radim? Jedino kao adekvatno prihvatljivo rešenje bilo je prekriti tajanstvenu osobu nekom slikom, tako i uradim. Ako već ne mogu ništa drugo, mogu da ga NE GLEDAM!

Počinju zvuci, koraci, mačor koji cele noći mnjauče, skače i juri ono što samo on vidi. Naviko smo se i na to! Potom krenu kucanje. Otvorim vrata, nema nikoga… i tako danima. Gasim svetla koja nisam upalila, kupam se u prisustvu mačke, podižem popadale stvari po stanu, čistim lom popucalih stvari… ali sada za razliku od tad , i kadim kuću pre spavanja.

E upravo taj tamnjan naljuti mog posetioca. Sada mi nedozvoljva da spavam! Okružuje me nekom hladnoćom, budi lupnjavom i svetli, odakle sam Bog zna. Jedina korisna stvar od njega – popravi mi šporet jednog dana dok je imao “ svoje trenutke “ i sada svetlo u rerni radi besprekorno.

Pa “ posetioče “ – teraćemo se, pa ko duže izdrži. Ja imam vremena na pretek a i crkva mi je odmah isped zgrade. 🙂

12 thoughts on “Duhovi u (među) nama

  1. E, ovo mi baš nije trebalo pred spavanje. Nije da se BAŠŠŠŠ bojim, ali, nije mi ni svejedno!
    Ne znam šta vas je zaposelo, ali se ne zajebava. Bolji ti otkrij onu konturu čoveka, možda želi nešto da ti poruči. To što si ga pokrila znači da ga ignorišeš i to ga ljuti. Oboj ga prirodnim bojama, možda mu se to dopadne! Uh, ne znaš drugo šta da ti kažem!
    Nadam se da deca dobro podnose „podstanara“?

  2. Dudo, sad je žut al dzaba. Što se tiče dece, ova mlađa nema pojma uglavnom, dok stariji sin skoro sve čuje i vidi ali se ne plaši. Ja to njima prezentujem kao naše drage pokojnike koji žele da nas vide pa nas posećuju.
    Nije ni meni bilo sve jedno na početku, nije ni sad, ali sada sam se već privikla 🙂

  3. Sve sam se nadala da ova priča ima neki smešan dvosmislen kraj, kad ono, ti se ne zezaš. Toliko bi me to sve zanimalo da bih sigurno počela da se raspitujem ko je pre mene živeo u tom stanu i šta taj „lik“ želi da mi poruči. Nisu tu čista posla.

    U svakom slučaju to je neki dobroćudni duh koji želi da vam da do znanja da je prisutan, ali svakako mu nije cilj da ga ignorišete, nešto hoće da poruči. Možda nije loše da pozovete popa da vam okadi stan i očita molitvu. Možda to „vašem“ duhu da neophodan mir, jer mu je svakako potreban, čim se šunja tu gde mu nije mesto.

  4. Zanimalo me je i aspitivala sam se. Pre mene stan je bio u vlasništvu jedne starije gospođe koja bukvalno nikada nije ni stanovala u njemu već joj je služio da prespava kad dodje iz sela u kome živi. Pre nje stanovala je jedna novinarka da mužem i decom a stan je od njenih roditelja. Razvela se od muža, dešavalo joj se svašta, udavala se još tri puta ali sreće nije imala.
    Prilikom sređivaja stana pronašla sam u kupatilu rupu zakamufliranu, koju je mom mačor uspeo upornim kopanjem da mi pokaže. Rupa je bila puna nekih kosaka, čarapa i crvenih končića. Kada sam ženi javila šta sam sve pronašla i da jie možda to uzrok bio svih njenih problema – nikada mi se više nije javila. E sad – sveštenik zna i osveštaće stan a molitve su čitane već nekoliko puta! Jednostavno niko nema odgovor.

  5. Branko, nije zezanje. Nisam toliko neozbiljna da bih se zezala sa takvim stvarima. Jednostavno mi je “ puklo “ i morala sam da napišem post. Ono što mene interesuje je zašto ja, i zašto baš meni se ovakve stvari dešavaju. Naćiću odgovor pre ili kasnije u to sam sigurna.

  6. Ja mislim da je tu u pitanju crna magija! Ti koncici, koske i carape me na to asociraju (ima li donjeg vesa?). Mozda je neko, ko zna kada, to stavio da napravi zlo tim stanarima (niko tu nije imao srece). Nije bas da verujem u takve stvari, ali nekoliko puta sam doveo u pitanje to neverovanje u crnu magiju ili sta je tu vec u pitanju? Mada nisam cuo za slucaj da se pojavljuje na zidu silueta? Postoje ljudi koji su mozda ekstraosetljivi na neku energiju pa oni veruju, a drugi nisu, pa ne veruju? Ako mozes da se iselis iz toga stana, toplo preporucujem, ili neko „ciscenje“?

  7. Pre sam za “ čišćenje „. Pokušaću da slikam zid i postavim sliku. Nadam se da će uspeti da se vidi. I ja bih rekla da ima neke veze sa magijom ali sigurno nije namenjena meni. Pre mene kratko vreme vlasnici stana gotovo da nikada nisu bili u njenu, ali čitava porodica koja je godinama živela tu stalno se suočavala sa životnim problemima.
    Nisam sigurna u šta treba verovati, ali proverićemo i to!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.