Ne volim, Priče za svaki dan

Obožavam klizanje!

Kakav divan dan! Dan koji ću pamtiti čitavog života. Obzirom da za mene više prepreke ne postoje, ne postoji nešto -što ne mogu, jer sam jednostavno tako rešila, reših da probam sve što do sad u životu nisam. Počeh od klizališta! Jedna od mojih želja još od detinjstva.  😆

Ja prosto ne mogu da vam objasnim taj predivan osećaj za mene samu. Posle kratkog kruga po gradu gde sm obavila neke obaveze sam rešila da pođem kući i pripremim sve za spremanje lazanji, kad moja ćerka dobaci kako ne bi bilo loše da odemo na klizalište svi zajedno, bar na kratko. Ddan predivan, sunčan iako je temeratura niska ali  klizalište obasjava Sunce, gužve nema … izbanredna prilika.  Okrenem auto i eto nas.

Uzimamo lizaljke i očas posla “ mi klizamo „. Iskreno jedino Darko zna da kliza dok Tea i ja pojma nemamo, ali jedan je život. Kad da probam ako ne sad! Smejali smo se, klizali u paru, više hodali no što klizali al nebitno sad. Tea se brzo uklopila, pala par puta i nastavila dalje. Došao red na mene da samostalno odradim neke ozbiljnije poteze …

Opustila se ja, adrenalin raste, puštam se pomalo i slobodnije se krećem. Naučio me sinak kako da kočim, a ja sa ponosom mogu reći, naučih potpuno sama da se okrećem na ledu. Extra! U jednom trenutku pomislih da je klizalište upravo ono što je Boru nedostajalo dugi niz godina i počeh da razmišljam kako bi bilo idealno da kupimo klizaljke svako za sebe. Ne iz nekog posebnog razloga već ove na iznajmljivanje su dotrajale, izlomnjene, a nove i ne verujem da će uskoro stići. Upravo dok sam razmišljala o tome izgubih tlo pod nogama. Sledeća scena – ja se prostrla po klizalištu i pitam se gde se nalazim? Prilazi mi fini gospodin sa detetom i pita kako se osećam i mogu li da ustanem. Kako crna ja da ustanem kad me sve boli … jooj.

Prođe par minuta, ustadoh i dođoh sebi. Sedoh na klupicu i upalih cigaretu, ali… boli zadnji deo, vrag odneo šalu! Polazimo, prilazimo kolima i u trenutku kada je trebalo otključati vrata osetim jak bol u lenoj ruci. Sedam za volan, oćeš, ne mogu da okrećem ruku, mislim se nema veze voziću jednom ionako gužve u gradu nema. Stižem kući, oteklina nema, ruka boli ali ništa nepodnošljivo…

I tako… dan beše divan 🙄 ! Ruka cela otečena, ligamenti izvučeni, brufeni kraj mene a ja jedva čekam jutro. Čim svane – pravac bolnica i snimanje, možda je neka koščica napukla. Divno zar ne!

Ja obožavam klizanje, ali od sada pa nadalje samo putem tv prenosa.

7 thoughts on “Obožavam klizanje!

  1. Ruka me otkida. Išla danas na snimanje i kod ortopeda, nema preloma, ligamenti otekli. Dobila mast i lekove. Kontrola za sedam dana! E sad počela šaka da otiče. Sutra idem da kupim taj neki mobilator za ruku i da nosim snimak kod još jednog lekara, zbog neke hrskavice, valjda.
    Hvala što brineš?

  2. Nervira me što sam kao nesposobna, nemam osećaj u toj ruci, tek nešto lagano mogu da zadržim. Što se doktora tiče, jedan vidi okoštavanje, drugi razređenje kostiju, a treči se pitaju šta li bi senka mogla značiti ako nisam imala ranijih preloma. Haos!
    Da mi vidiš prste na levoj ruci, ko ćevapčići 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.