Osvanuo je tako divan dan. Malo je hladno ali predivni sunčevi zraci ulaze kroz prozor i miluju mi lice. Budim se sva srećna i zadovoljna. Moja najdraža bića spavaju dubokim snom. Stojim iznad njih i posmatram ih. Pitam se kada sam zadni put uradila slično?

… Ulazim u kuhinju i stavljam lonče za kafu, moja klasična navika čim otvorim oči. Tražim cigarete i odmah palim jednu. Znam… ogromna greška ali one su porok koga ne želim da se odreknem. Pogledam prema nebu a na njemu nešto što nepamtim da sam ikada videla, čitava priča, prelepa bajka. Uzimam aparat u ruke i slikam. Na žalost, ne umem da ga naštelujem kako treba pa moja bajka ostade negde u daljini… Ispijam svoju prvu od obično tri jutarnjih kafa i razmišljam koliko mi je život mnogo pružio, koliko sam zapravo srećna a da u pojedinim trenutcima nisam ni bila svesna toga…

Prvenstveno moje zdravstveno stanje se jako popravilo u odnosu na prethodnih par godina, srećna sam, deca me iz dana u dan oduševljavaju svojim novim postupcima, ponašanjem i neizmernom ljubavlju. Ponekad još uvek ne mogu da shvatim kojom brzinom rastu, a ne želim više ni jedan trenutak da propustim. Najveće blago jedne majke.Obuzima me neka toplina doma i ljubav koja iskače sa svih strana.

Nekada sam stalno sebi postavljala pitanja u čemu je svrha života, možda malo sa zakašnjenjem, tek sada sam shvatia. Ljubav, harmonija, moj predivni mačor koji me „ljubi“ svakog jutra. Život treba živeti, uživati u njemu jer druge prilike nema. Njega čine sitnice a ja tih “ sitnica “ imam i previše…

Ja sad odoh kod svojih anđela, odoh da šetam i uživam u životu. Odoh da slušam o novim katama koje je moj sin naučio, češljam lutkice sa mojom devojčicom i odgledam neki crtani.

Moj kompjuter malo se umorio. Dajem mu mini godišnji odmor, zaslužio je!

Share on Facebook

Tweet

Follow us

Share

Share

Share

Share

Share