Priče za svaki dan

Dosada…

…. I tako.. prođoše i ovi praznici! Od danas se vraćamo normalnom tempu života. Iskrena da budem dosadilo mi je da danima sedim, blenem u tv ili komjuter. Dani gotovo identični, potpuno jednolični. Odmorila sam se i previše. Da je potrajalo još koji dan duže mislim da bih poludela. Naš narod je navikao na praznike, nerad, duge godišnje odmore. Stalno se nešto praznovalo.

Moja generacija nije imala to zadovoljstvo. U školama smo imali svaku prvu subotu u mesecu “ radnu „, preostalih tri  nešto bi nadoknađivali, potpuno nebitno da li smo časove gubili ili tek trebaju biti izgubljeni.

Od kada sam se prvi put zaposlila, sa svojih osamnaest godina, pa do dana današnjeg radila sam kod privatnika i “ velikih gazdi “ – svaki dan bio je radan. Godišnji odmor – to nije postojalo. Bilo je i takvih radnih mesta gde se radila i Nova godina, Božić, prostije rečeno – sve! Takav tempo života uspevala sam da prihvatim, ovakav ne mogu.

Ludim… dosadno mi je, razmišljam o svemu i svačemu – previše slobodnog vremena u kome ne znam šta bih sa sobom. E sad je gotovo! Vraćamo se u normalu. Svakodnevna trka sa životom, užurbani  tempo i sve što ide uz to. Hvala ti Bože!

Pitam se kako su nekada žene živele stalno u kući i uz šporet? Na šta se svodio njihov život?

Odoh da radim nešto, ako ništa drugo čistiću oko zgrade! Ako može predsednica kućnog saveta, što ne mogu ja?! 😆

6 thoughts on “Dosada…

  1. Napisao sam mnogo toga da bih tek kasnije shvatio da ovo mesto ne podrzava cirilicu. Ukratko, mislim da bi svi mi malo mogli da smanjimo ynacaj koji pridajemo novoj godini, prazniku koji to u stvari i nije. Na taj nacin se umanjuje znacaj dan Hristovog rodjenja, dana od koga i brojimo ovu 2011. godinu. Ispade da je veci praznik promena broja na kraju od rodjenja Bogocoveka. To su nam radili 50 godina, a sada mi to sami radimo nastavljajuci besmislenim proslavama.
    Aleksandar
    P.S. Steta je sto sajt ne prepoznaje cirilicu, vec je moj prvi komentar ispao prazan.

  2. Slažem se u potpunosti. Praznik je Božić a ne Nova godina ali na žalost mentalitet ljudi koji nas okružuju je takav. Koliko ljudi uopšte i ne znaju običaje, to je žalosno. Na svu sreću i kada je bilo zabranjeno mene su učili ispravno baš kao što ja sada učim svoju decu.
    Ipak činimi se da iz godine u godinu se ljudi polako vraćaju veri i pravim vrednostima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.