Ljubav

Nek’ „crknu“ dušmani

Zbog iskrene i nepokolebljive ljubavi, moj Siniša i ja se jop uvek tu i tamo suočavamo se sa masom problema.

Jedno vreme bili smo glavna tema u gradu. Osobe po kojima je mogao da pljuje i vređa kako ko hoće ili im se ćefne. Osuđivani mnogo puta bez ikakvog razloga i to od  “ ljudi “ koji ne umeju ili ne žele ni sopstveni život i lične probleme da reše. U stvari to su ljudi koji nikada i neće saznati da postoje, drugačija osećanja i ukusi da život nije lelemudanje i sve nešto … tako.

„Olajavanja“ su dolazila od osoba punih ogorčenja i nezadovoljstva sopstvenim životom i njihove bolesne nemoći da sebi i drugima priznaju šta je šta i krenu iznova, onako kako treba i kako bi verovatno bili puno srećniji. Sada kada je prošlo, a i da nije, kada smo navikli i uvežbali mehanizme odbrane od gluposti i dokonih dušebrižnika koji se i ne sećajaju kada su polsednji put sa svojom voljenom osobom šetali , dugo pričali, ćutali satima zagrljeni, ili nešto slično  ali istinski, to bih jednostavno nazvala zavist , nemoć, kukavičluk i zlonamernost a vreme je uvek pa i ovoga puta pokazalo pravu istinu, prave vrednosti a šljam i bagra ostadoše tamo gde su uvek i bili, iza nekog smrdljivog paravana ili bezbedno udaljeni- za svaki slučaj.

Moj pokojni deda voleo je takvim ljudima da odgovori rečenicom : “ Vidiš trn u mome oku, a ne vidiš ogromnu badlju u svom „. I bio je u pravu. Naša ljubav pretrpela je mnoga iskušenja, i biće ih još- znam ali, zalud im trud.  Da li je greh voleti i biti voljen, pitam se- pitam i vas? Oboje smo imali brakove iza sebe, bili napušteni, nepoštovani i napušteni. Sada se možda neko kaje ili mu je žao što su ostali bez nas, ali kasno. Prekasno.

Naša ljubav preživeće najveća iskušenja, baš kao i do sada, do poslednjeg trena  ali razdvojiti nas neće NIKADA.

Nena i Siniša, UVEK i ZAUVEK!

p.s. Čarobna i Verkić me nisu inspirisale ali su mi pomogle da nešto što odavno želim napišem javno, iskreno i bez previše biranja reči. Ovo je moj blog, mogu da vam napišem a vama- kako je volja. Ne propadam nijednom blogerskom klanu, volim vas sve iako upoznah svakojake ( a i sama sam nekada ‘vako- nekad ‘nako) jer niko nije savršen- a to je veličina blogerske zajednice. Od glupih pogrebnih tehničara do doktora nauka a svi podjenako blesavi, fini, ružni ili lepi i svi naoružani istim oružjem – blogom ali u pravilu nepopravljivo glupi i naivni verujući da će sve to što napiše neko čitati ili daleko bilo tumačiti.

Voli Vas vaša Nena

4 thoughts on “Nek’ „crknu“ dušmani

  1. Neno moja, moj onlline prijatelju u životu jedino prava ljubav pobedjuje i može SVE. Ti je imaš, čuvaš je i neguješ i zato može prolaziti kroz mnoga iskušenja ali će je ona samo još više ojačati i učvrstiti. U to ne sumnjam, jer govorim iz ličnog iskustva.
    Ljubi i voli vas vaša Verkić!

  2. Neno, divno je što se vas dvoje toliko volite. Zaista zaslužujete poštovanje. No, nije mi jasno zašto se uopšte štrecaš na bilo kakva ogovaranja. Ja bih im prkosila, za inat, pa nek crknu dušmani. Nisu zaslužili da im posvećuješ mesto na ovom divnom mesto.

    Ja podnednako cenim sve i, pravo da ti kažem, nemam pojma ko se čim bavi a isto tako ne procenjujem ko je glup, naivan ili prepametan. Dokle god ima ko da čita ono što napišem, dotle ću i ja ovde postojati.

    Srećno vama dvoma, da se toliko volite za uvek! 🙂

  3. @ dudo, nerviram se iz prostog razloga što ljudi, ako tako mogu da ih nazovem, ne zadovoljavaju se ssamo ogovaranjima, već prave smicalice, uznemiravaju i remete mi lični mir. Ne dozvoljavam više da mi neko “ upravlja životom „. Želim da svako gleda svoj život i svoja posla, a meni prepusti moj sopstveni.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.