Razmišljam

EU i ja

Po završenim kućnim posloćima, roditeljskih sastanaka i raznih saveta roditelja, reših da sa prijateljicom popijem kaficu i malo proćaskam. Reč po reč, tema po temu, i kako to već obično biva razgovor nas opet odvede na trenutnu situaciju u Srbiji. Krenule smo od onih najbeznačajnijih, da bi do kraja došli do diskusije „Kako mi to ulazimo u Evropsku Uniju, i da li to zaista želimo?“ Žustra tema za dve dame uz kaficu- ali ajde …

Upoređivale smo masu stvari tamo i ovde i šta je to zbog čega smo za – ili protiv? Dok smo diskutovale, priključilo nam se i još par prijatelja pa je priča otišla „na široko“. Priča je tekla otprilike ovako:

– U EU plate su velike, države su uređene, zakoni štite decu, samohrane majke, životinje i skitnice.

– U EU održavanje gej parada je potpuno normalna stvar, odlazak na odmor i letovanje još normalnija, kupiti auto na kredit – ništa lakše, pojesti ili boraviti bilp štas ili bilo gde što u svakom trenutku.

– U EU nema straha da li ćeš ujutru u prodavnici nači mleka, hoćeš li imati dovoljno novca za hleb, koliko treba dugo da “ grcaš “ ne bi li detetu priuštio knjige za školu, užinu i ekskurziju…

EU super, tako je dobra-  da smo odmah poželele da smo njene članice. Ipak uvek postoji ono ali? Da bi smo pristupili tom svetu, potrebno je da ispunimo dosta uslova. Mi građani Srbije spremni smo, ali ipak nam se čini da nekako ulazimo u to „carstvo“ naopako. Usvojili smo zakon o zabrani pušenja na javnim mestima i radnim prostorijama, prihvatamo održavanje kakve god parade treba, imamo evro koji svakoga dana skače, uveli smo profesionalnu vojsku, imamo i nov zakon o saobraćaju (kao i bodove po dozvolama), pooštrili smo kazne ne bi li sami sebe dozvali pameti, dali smo deci njihova prava da mogu da “ biju “ nastavnike. Odlično! Gotovo savršeno. Neko „normalan“ bi se sad zapitao u čemu je problem? Mena problema jer mi Srbi odavno više nismo normalni. Dozvoljavamo da sa nama radi ko šta poželi.

Ok, svi smo se složili samo redosled je malo pobrkan. Potrebno prvo plate i penzije postaviti da budu u skladu sa onima iz EU, socijalno ugroženim licima davaćemo pomoć od 600 evra, samohranim majkama oko 800 zajedno sa plaćenim knjigama, ekskurzijama, užinom stanom, strujom i telefonom. Prioritet u zapošljavanju imali bi samohrani roditelji i  osobe sa invaliditetom . Svake godine otvarala bi se nova radna mesta, ne bi bilo otpuštanja radnika, mleka bi bilo od velikog broja proizvođača, živelo bi  se u luksuznim stanovima, vozila dobra kola, a  mi i dalje molimo za sobu u nekom Samcu i ponovo kupujemo Fiće jer za bolje nemamo. Gladni smo, žedni, željni svega. Imamo nove pasoše ali šta sa njima. Imamo li novca da putujemo?

Pitam se imali u toj EU lekova za srčane bolesnike, poput nitroglicerina bez kojeg ne mogu ili je i kod njih dozvoljeno da se prekine  proizvodnja, bez obzira na moguće posledice. Ipak nije sve tako crno, mi imamo vakcine i to raznih vrsta pa ako Evropi zatreba tu smo.

Evropa za Evropu, Srbija za Srbiju. Ja biram Srbiju a Evropa neka još malo “ pati “ za nama.

2 thoughts on “EU i ja

  1. Na E-stavu MilanM je vrlo lepo dočarao istoriju EU:

    EU nema alternatetivu.
    ..2007. Ulazi Bugarska u EU

    2010. Ulazi Rumunija u EU

    2015. Ulaze Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Turska,
    Albanija, Kosovo, Srbija i CG u EU

    2017. Zapošljava se prvi naš čovek u administraciji EU

    2018. Prvi naš čovek u administraciji EU zapošljava celu
    svoju, ženinu i kumovu rodbinu, clanove porodica najbližih komšija, kao
    i neke ljude iz svog zavičaja.

    2019. Naši već čine 10% administracije

    2022. Udeo naših u administraciji je 60%. Evropska administracija
    povećava plate tri puta, uvodi fleksibilno radno vreme i
    južnoslovenske jezike kao “treći” službeni jezik.

    2024. Zbog stresa, 90% članova evropske administracije je na
    bolovanju. Najviše bolovanja beleži se u periodu od 15.6. do 15.10. i
    od 15.12. do 15.1. Bolesnici su viđeni po Mediteranu, na Baliju i
    Alpima, gde se o trošku EU leče od s! tresa. Zakonom se uređuje da
    EU snosi najveći dio troškova lečenja bolesnih. Do njihovog povratka
    na posao zapošljavaju se novi radnici, “na neodređeno”.

    2025. Broj Zapadnih Balkanaca u EU administraciji je 90%. . Makedonci
    na referendumu ponovo odbacuju euro.

    2026. Dolazi do rezanja troškova i otpuštaju se čis! tačice, kuvari,
    vozači. Svi do jednog belgijski drzavljani. Udio Balkanaca u EU
    administraciji doseže 99.3%.

    2027. Hrvatska dobija nove kredite EU među kojima i onaj kredit za
    uzgoj dudovog svilca i ćubastog gnjurca. Hrvatsko predsedništvo
    okončava šestomesečni mandat. Crna Gora uspešno okončava proces
    privatizacije. Od januara 2028. predsedavanje Unijom preuzima
    Beograd.

    2028. Nemačka u februaru istupa iz EU. Mesec dana kasnije, to čine
    Francuska i Finska, a do kraja godine, za vreme albanskog
    predsedavanja, i Velika Britanija, Belgija, Danska, Švedska,
    Holandija, Luksemburg, Italija, Španija, Portugal, Austrija,
    Česka,Litvanija, Letonija, Esto! nija, Grčka i Slovenija. Sve zemlje
    uvode rigorozan vizni režim za državljane zemalja EU…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.