Ne volim, Razmišljam

Čista zavist

Već je prilično kasno… meni se ne spava. Po starom dobrom običaju odlazim na blogove svojih dragih prijatelja i čitam postove. Moram priznati da mo je najomiljeniji Čarolijin a iz prostog razloga što uvek piše srcem. Njeni tekstovi obuhvataju njen lični život, piše ono što želi i ne obraća pažnju ko će, šta i na koji način shvatiti. I zašto bi? To je njen blog, njen lični dnevnik, to je jednostavno ona. Nikada nije isticala sebe, ali ni ponižavala druge. Ako je nekada nešto i napisala što se pojedincima nije dopalo, napisala je argumentovano, bez zavijanja i uvlačenja.

Večeras sam pročitala njen post “ posvećen “ psihopatama i na trenutak se osetila jako slabom, izmučenom i jadnom. Setila sam se trenutaka kada su me  ponižavali, vređeli i špijunirali, dok su se mojoj deci predstavljali kao divni ljudi koji žive u harmoniji, blagostanju i svetu koji možda i postoji, ali ne na ovoj planeti. Ljudi prosto uživaju da ti “ pomognu“ da patiš, utoneš u ponor i uđeš u tunel na kraju koga nema svetla. Smeju se iza tvojih leđa i ni jednog trenutka ih ne zanima sopstveni život, to ostavljaju po strani, okreću se ka tvom jer im nekako dođe zanimljiviji. Kao buve kojih ne možeš da se otreseš. Njihov moto zasniva se na uživanju da gledaju dok komšiji crkava krava i slade se umesto da nahrane svoju da im nebi crkla.

Mrzim ljigave osobe, jake samo na rečima. Umeju da vređaju a kada ih pogledaš u oči ne da nisu u stanju da kažu bilo šta, već beže. Beže i sklanjaju se podalje od tebe iz straha. Nedostatak elokvencije, strah razotkrivanja sopstvene prljave prošlosti i bednog života koji žive a koji nije “ blog-bajka „.  Oko nas nisu samo psihopate… veliki je broj šizofreničara, osoba sa poremećajem ličnosti i manije uhođenja i sebi upućenih imaginarnih pretnji. Alo, prijatelji, to se leči, postoje institucije. Jednostavno tražite pomoć na pravom mestu jer blogovi ne leče, nismo još toliko napredovali.

I dok je pojedinima sve lepo, drugima smešno, a treći žive u komjuteru, ja živim svoj život u pravom realnom svetu. Nema više strahova, nema bojazni, ojačala sam a na Bogu je da sudi..

Pokuša li još neko da se još samo jednom umeša u moj život, pomene moje ime u negativnom kontekstu, neće mu izaći na dobro. Zato jedan savet, kuvari neka seckaju šargarepe, đaci redovno da pohađaju školu, direktori da rade umesto što platu zarađuju dok se igraju a grobari da kopaju grobove umesto da ih otkopavaju. Teško je vreme, ljudi lako ostaju bez posla zato čuvajte ono što imate.

7 thoughts on “Čista zavist

  1. Ivana aka „Charolija“ vrlo često ume da se dotakne tema koje mnogi izbegavaju, iako smo svi svesni činjenice da bez etiketiranja negativnih pojava, one neće ni nestati!
    Uvek sam bio za borbu protiv negativnih i propagiranje pozitivnih dešavanja i pojava.

  2. Neke teme uopšte nisu bezazlene iako na prvi pogled izgledaju tako. Tekst može biti napisan na više načina, ali žalosno je što je to surova istina. Ponekad shvati mo isuciše kasno, ali bolje ikad nego nikad.

  3. Pročitala sam ovo čim si napisala, ali ništa nisam umela da kažem. 🙂 Šta tebi čovek može da kaže? Razumemo se i mislim da je to sasvim dovoljno. 😉

    Mislim da žrtva često i ne misli da je žrtva, jer navikne da živi sa tim i smatra da to tako treba, jer potpuno izgubi smisao za realno stanje stvari. Znam samo da neću dozvoliti da me bilo ko zavara, u bilo kom smislu i pogledu, jer neke stvari su mi bile sasvim dovoljne da rezonujem neke stvari. Svu sreću ti želim i verujem da ti to znaš. 🙂

  4. @Charolija- kad sam pročitala tvoj post, bukvalno sam se jedva smirila. Znaš me da nikada ne kopiram druge ali jednostavno nisam mogla a da se ne nadovežem na tvoj tekst ovog puta. Osetila sam potrebu kako da napišem tekst, isto tako i da ljude uputim da pročitaju tvoj. Psihopata je sve više, žalosno je samo što mislim da oni nisu ni svesni da su to što jesu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *