Razmišljam

Zauvek ista

Nedavno sam dobila ovaj tekst meilom. Pošto sam dobila odobrenje od autora ovog testa, želim da ga podelim sa vama.

… Avgust je mesec, jedne davne sedamdeset i neke godine. Noć… , naizgled ista kao i sve ostale, ali ipak… kroz prozore se nazire velika oluja, grane neprestano udaraju i najavljuju potpuno neobično vreme za ovo doba godine. Počinje kiša a za njom i lagane pahuljice snega. Bivalo je sve hladnije  i hladnije. E baš takve noći, jedna beba rešila je da ugleda svetlost dana. Oko 5 časova izjutra male okice ugledale su svet, svet pun nade i iščekivanja.

Beba je bila prelepa, doduše bez kose ali to nije narušavalo njenu lepotu. Kako je rasla “ rastao “ je i svet zajedno sa njom. Bila je jako srećna, ali više puta i tužna i tmurna, kao i dan kada se rodila. Mračan, taman i neprikladan svom godišnjem dobu. Kao da je taj dan obeležio ceo njen život zauvek. Kako je rasla, tako se i stapala sa istim danom. Često je osećala da ne pripada svetu u kojem živi. Njen svet nalazio se negde daleko u oblacima, na nekoj drugoj planeti, možda čak i drugoj galaksiji. Osećala se neshvaćenom i odbačenom od strane ljudi koje najviše voli.

Godine su prolazile, ona je odrastala i počela da shvata da nije sve tako crno. Učila je školu veoma dobro i isticala se u mnogo čemu. Vrlo brzo počela je da skuplja pohvale sa svih strana i napredovala na svim poljima. Jednoga dana pogledala se u ogledalo i shvatila da je izrasla u prelepu devojku punu samopouzdanja, osobu koja je mogla sve što poželi i da ostvari. Bila je zaista srećna, stalno puna novih ideja i u potrazi za novim avanturama. Ali kao što izreka kaže “ Ništa ne traje večno“, tako je i njenih pet minuta sreće isteklo. Sve ono što je nekada osećala vvratilo se kroz njene misli kao bumerang. Svaka i najmanja sitnica počela je da je pogađa, a svaki neuspeh doživljava kao potpuni slom i poraz, nešto njoj neprihvatljivo. Iz dana u dan njene oči i srce punile su se tugom iz koje je teško mogla da izađe. Na momente bi vrištala od sreće, a zatim danima bivala tužna. Više puta proklinjala je dan kada se rodila.Kako je odmicalo vreme sve više je osećala tugu, a sve ređe želela prisustvo drugih ljudi u svojoj neposrednoj blizini. Živela je u nekom samo njom znanom svetu mašte u koji nikoga nije puštala da priđe.

Svoje rođendane počela je da mrzi. Danima je plakala kako bi se taj dan približavao. Rođendanu bi se radovala samo kada bi se potrefio oblačan i kišovit dan. Jedino o čemu je razmišljala iz godine u godinu, bila je želja za dolaskom identičnog dana njenog rođenja  od kada bi, kako je ona mislila , sve krenulo na bolje. Tada bi se sve promenilo i okrenulo na bolje, našla bi prave i iskrene prijatelje  i posao kome želi da se u životu posveti. Tada bi je Sunce obasjalo!

Sve njene želje i ambicije davno su pale u vodu, a ona i dalje čeka taj magični dan. Ostala je ista kao i prvog dana i ista će ostati do kraja života, jer koliko god pokušavala da promeni sebe, uvek je ostajala ista. Više i ne pokušava već kaže da će “ zauvek ostati ista „…

U kraju ovog teksta, postavila je pitanja svima nama:

– Da li je bitno pridavati pažnje i najmanjim sitnicama?

– Da li je potrebno sebe stavljati ispod svih?

– Da li je potrebno sebe gaziti, a druge uzdizati?

– Da li je potrebno težiti za nečim , zašta možda ni sam ne znaš da li zaista i želiš?

– Da li je vredno nekome se bezuslovno predati za samo par mrvica ljubavi?

– Da li je si srećan što su drugi srećni ili si srećan što su drugi srećni zbog tvoje nesreće?

– Da li si siguran da želiš da svima ispuniš srce radošću a svoje ostaviš prazno?

Postavila je sva ova pitanja sebi. Ja čitajući ih nisam našla odgovore na njih a ne znam da li će te vi? Da li ste ikada razmišljali o tome? Ako imate rešenja pišite i ostavite komentare, jer ovo nije priča samo jedne osobe, već mnogih koji žive među nama.

4 thoughts on “Zauvek ista

  1. Pravo da ti kažem ne znam šta je to što je toliko povredilo i toliko promenilo njenu ličnost.
    Odgovori po pitanjima:
    1. Nije,
    2. Nije,
    3. Nije,
    4. Treba razgraničiti šta je težnja
    a šta su mogućnosti,
    5. Nije,
    6. Ne, naravno, jer svakom je potrebna ljubav!

    Glavu gore devojko, život je lep, bez obzira na sve nedaće! 🙂

  2. E, draga moja par puta sam mislila da imam prijatelje „do groba“, ali se ispostavilo da sam bila u zabludi. Po nekada ispustiš iz vida prijatelje, koji nekako stoje po strani i isplivaju na površinu kada se najmanje nadaš. I postanu ti zaista pravi prijatelji. Pa, dok traje, traje! Naravno, svako prijateljstvo se mora jako negovati. Biti pažljiv prema prijatelju, ne dati sebi slobodu i govoriti mu šta je najbolje za njega, „sasipati mu u lice sve što ti padne na pamet“. Biti tu za njega, saslušati ga i dati mu savet ako to traži od tebe. 🙂 Tako ja vidim pravog prijatelja i ne opterećujem se više „dokle će trajati“ prijateljstvo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.