Ne volim, Razmišljam

Muškarci i žene

Ravnopravnost među polovima! Volela bih da mi neko dokaže da je to zaista tako, ali u stvarnom životu ne na papiru.
Napraviću jednu kratku analizu:

ŽENE

– Mi imamo 8. mart, Dan žena (blago nama)
– Moramo da radimo jer ovo je savremeno doba
– Naša reč je bezvredna, njihova je poslednja jer su najpametniji        (u  slučaju da nisu, ipak će te ubediti u to)
– Koliko je otvoreno sigurnih kuća za žene u poslednjih par godina (nasilnici)
– Mi vaspitavamo decu, jer to “ tako treba „
– Mi kuvamo, peremo, peglamo, idemo u kupovinu, vodimo decu po obdaništima i školama
– Mi moramo da budemo verne, nema flerta i osmeha inače bićeš odmah prozvana da si kurva
– U politici nas ima u veoma malom broju, a zašto, jer zakon propisuje 30 posto žena na položaju

MUŠKARCI

– Muškarci nemaju svoj dan (svaki je njihov i kakvim ga oni zamisle)
– Oni ne rade kućne poslove
– Zaklinju se na večnu ljubav, a varaju gde stignu
– Misle da su sposobniji, omalovažavaju ženski rod, hvale se silom jer mozga nemaju
– Biraju poslove ne obaziruči se na potrebe porodice (treba biti faca)

Mislim da je poređenja dosta bilo. Ono čega smo sve mi svesne je da odavno živimo u 21. a ne 18. veku. Pametne smo, snalažljivei jako sposobne. Čemu svi zakoni o pojedinim pravilima. Oni nisu donešeni da zaštite „slabiji i lepši pol“ radi zaštite i našeg dobrog, već jer nas se plaše.Sposobne smo i to im stvara osećaj nesigurnosti i kompleks niže vrednosti.
Jedino o čemu su vekovima pričali bila je vojska. Oslobodi ih država i od toga. Šta će sad! Idemo ka Evropi, nek se šire gej populacije. Možda im nekad i uspe da dobiju dete, samo nek budu uporni i veruju u to. Bar će firme poput Perfeksa profitirati.
Elem, volim što sam žena i imam osećanja. Volim onaj osećaj kada saznamo da smo u drugom stanju, volim sve muke trudnoće jer mi smo sposobne da stvorimo novi život, odgovorne smo, vodimo i brinemo o porodici. Dzabe se oni predstavljaju za glave porodice, bez vrata koji je okreće u pravom smeru nema ništa, a taj vrat je žena, stub porodice.
I dok se oni kockaju, piju, lažu…mi ih dočekujemo sa toplom supicom i vaspitanom dečicom. Kakva ironija života. Gde je tu jednakost polova?
Sve u svemu, nisu svi muškarci isti, nisu ni sve žene svetice, ali činjenice govore da je većina takva. Ja mogu samo reći:“ Hvala ti Bože što ne pripadam ovde „.

2 thoughts on “Muškarci i žene

  1. „Mislim da je poređenja dosta bilo. Ono čega smo sve mi svesne je da odavno živimo u 21. a ne 18. veku.“
    Само морам да додам да смо и тада боле способне, паметне, јаке и сналажљиве, само нам тада у 18. веку нико није дозволио да тои докажемо и покажемо 🙂 🙂 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.