Religija

Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog

krstovdanDanas je praznik Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog ili Krstovdan.

Praznik je ustanovljen još 326. godine, kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla u Palestinu da se pomoli na svetim mestima. Tada joj se javila misao o tome da pronađe krst na kojem je Hrist bio razapet. Bio je to težak zadatak, jer su Jevreji krst, čim je Isus sa njega bio skinut, sakrili i strogo čuvali tajnu o tome gde je krst sakriven.

Ipak, jedan Jeverejin reče carici gde je krst zakopan – na mestu gde je podignut hram boginje Venere. Posle dugog kopanja, naiđoše na tri krsta, Hristov i krstove ona dva razbojnika koji su zajedno sa Hristom bili razapeti. Pošto nije bilo načina da se otkrije koji je krst Hristov, jer sva tri krsta behu prilično istrulila, valjalo je pribeći veri.

Upravo tuda su pronosili nekog mrtvaca na ukop, pa patrijarh Makarije zapovedi nosiocima da stanu, te redom krstovima dodirivaše mrtvaca, dok kod trećeg krsta mrtvac ne ožive i ustade, te oni poznaše da je to krst Isusov. Carica smerno klekne i poljubi sveto drvo, a pošto je mnoštvo naroda koji se beše okupio želelo da vidi časni krst, patrijarh Makarije izađe na jedno uzvišeno mesto i pokaza ga narodu. Tada je pronađen i vozdvižen (uzdignut) časni i životvoreći krst, te je od tog vremena, tj. od 326. godine, ustanovljen praznik Krstovdan.

Na Krstovdan se časni krst kiti bosiljkom, pa se iznosi nasred crkve i ostavlja narodu da ga celiva. Krstovdan se provodi u strogom postu. U Bosni se veruje da duša umrlog na Krstovdan i Bogojavljenje odlazi u raj.

1 thought on “Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog

  1. Krstovdan

    U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštali bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:

    – Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

    – Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

    – Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

    – Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

    – Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

    – Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

    – Što „ne skuva“ avgust, „skuvaće“ septembar.

    – Kakav septembar, takav i mart.

    – Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.