Priče za svaki dan

Ludilo ili bežanje od istine?

Dosta dugo razmišljam da li da napišem tekst posvećen osobama koje ne znaju šta hoće i žele od svog života. Pošto je takvih zaista puno u današnje vreme i takve osobe ne znaju šta će sa sobom, jer ni same sebe ne mogu da podnesu, ja ću im pomoći da nađu sebe.

Nekada davno imala sam želju da otvorim blog posvećen usamnjenim, tužnim i ljudima sa određenim problemima ne bih li im pomogla, ali svakako našlo bi se i mesto za one „bez orjentacije“. Ovo će biti moj amaterski pokušaj vođenja jednog takvog bloga.

Evo ovako bi to izgledalo:

Dragi moji i drage moje, svaki problem koji imate javite se, mi će mo uložiti veliki trud da pokušamo da vam pomognemo. Ukoliko ne budemo bili u mogućnosti da rešimo isti, za vaš problem angažovaćemo stručne ljude koji će znati šta treba….

Vi ispod postavljate pitanja a mi u što najkraćem roku odgovaramo na njih. Najčešći problemi današnjice su bežanje od istine i ignorisanje postojećeg problema. U najvećem broju slučajeva poznat je razlog ovakvog ponašanja ali ne i uzrok zbog koga su problemi nastali. Ljudi koji ne prihvataju istinu, uglavnom su sami izazvali problem i to je razumljivo. Problem nastaje u trenutku kada ovakve osobe ne žele da vide izlaz iz problema, počinju da opterećuju i guše okolinu, iako ta ista okolina uporno pokušava da im pomogne, saživi se sa njihovim problemima, ali uvek bude odbačena. Na kraju i sami posmatrači dignu ruke od svega kad shvate da pojedinima pomoći nema. Najtužnije je što te jadne osobe koje nikako nisu krive što su zapale u to stanje ne priznaju da imaju problem a automatski rešenja problema nema.

Drugi od vrlo čestih problema je što ljudi ne umeju da cene ono što imaju sve do trenutka kada bez toga ostanu. Kada se osveste tad je kasno i pokušavaju da sve povrate ali to uglavnom rade na vrlo pogrešan način i ne prihvataju da nazad nema. Iz njihovog ugla oni neznaju gde su pogrešili i zašto više nisu centar sveta okoline, a iz drugog ugla osobe koje su provele previše vremena sa njima npr. 10 ili čak 18 godina, tek tada počinju da osećaju olakšanje. Tek tada se vidi kakve su osobe u pitanju i na šta su sve spremne, a predstavljaju se kao jako fine i jadne.

Savet:

– Pokušajte na nađete uzrok problema, problem će biti rešen

– Priznajte da imate problem, neko će vas saslušati i pomoći vam

– Ne mešajte okolinu jer ona nije kriva za vaše probleme, doduše niste ni vi   to   se jednostavno desi, već ako nemožete sami da se izborite potražite stručnu pomoć

– I zapamtite, vas niko ne mrzi iako to vama sada tako izgleda, svi samo žele da vam pomognu.

Toliko za danas, nastaviću sa ovom temom ukoliko vidim da ima više zainteresovanih. Puno je zanimljivih tema o kojima mozemo zajedno pisati, očekujem vašu podršku i pomoć. Sutra će mo govoriti o bolestima „crnih rupa u glavi“ i o klimaksu ili kako se to stručnije kaže o menopauzi.

3 thoughts on “Ludilo ili bežanje od istine?

  1. Dobro vece 🙂
    Sasvim slucajno sam naisao na ovaj sajt ukucavajuci u pretragu „bezanje od istine“ posto sam pozeleo da vidim sta i da li se neko bavio ili bavi ovom tematikom za koju mislim da je, kako i vi to kazete, preovladala danasnjicom!!! Zasto me to interesuje, pa interesuje me da pokusam da shvatim zasto nista ne razumem ?!! To je moj najveci problem, ja jednostavno ne mogu da razumem da ljudi mogu da zive bez pravila, bez odgovornosti, bez skrupula, stida, emocija… Dosta sam se poslednjih par godina bavio sobom jer sam u jednom dugom periodu od 15 godina totalno zapostavio sebe zbog drugih!!! Kad su realni razlozi za to prestali, jednog jutra sam se probudio i bio prenerazen sobom u svakom pogledu!!! Ne kazem, bilo je tu depresija, manjih i vecih, ima ih i sad, ali nisam se predao… Nacinio sam redosled svog remonta po nekim mojim prioritetima i napravio sam nadljutske promene i rezultate na svim sferama, ali… Baveci se sobom, postao sam veoma kritican prema sebi, a to se odrazilo i na komunikaciju prema drugima i moje vidjenje sveta oko mene!!! Da problem bude veci, ne bojim se nikoga ni na intelektualnom, ni na fizickom polju, a iskrenost mi je jedna od najvecih vrlina, ili mana u ovom slucaju!!! Prakticno, ja sam realista u nerealnim zivotnim okolnostima, voda u kiselini, sve prsti od moje istine koja se skoro uvek tumaci kao neki pesimizam!!! Ljudima je dosta tekucih zivotnih problema, mogu da razumem da nemaju snage za neke dublje analize, bavljenje sobom i pronalazenje resenja za neke globalne probleme, ali ih to ne opravdava kod mene… Laka zabava, zivot od danas do sutra i stalno na nekom leru tek da prezive, i tako se drogiraju umesto da se lece od bolesti ;(
    Ja sam inace duhovit tip, volim dobru i kvalitetnu zabavu i zajebanciju, ali i odgovornost i kvalitet u onom cime se bavim, sto bih se reklo, sve u svoje vreme 🙂
    Nekolicina mi je rekla… Ma opusti se, i zaista, osecam i ja da bih mi to trebalo, ali nekako mi to nejde… Nekad imam utisak da previse znam da bih bio ravnodusan prema tome!!! U stvari, moj najveci problem koji proistice iz svega ovoga je nemanja poverenja u ljude, prvenstveno devojke!!! Iskreno, u meni preovladjuje ta slika da su sve devojke proracunate, da svaki njihov potez ima svoje zasto i cemu streme kad je veza u pitanju, a ja na to gledam iz tog nekog ugla suvise naivno, ali krajnje posteno i konkretno!!! Ja sam tip porodicnog coveka, zbog porodice sam se i odrekao sebe i zrtvovao jer sam mislio da tako treba i mora, i ne kajem se zbog toga… Imajuci tu viziju kvalitetne porodice kojoj stremim, nailazim na problem da je nekako skoro nemoguce naci u danasnjem vremenu devojku koja ima ista ili bar slicna merila vrednosti!!! To je taj utisak koji me muci… Kao da sve iz neke bede sanjaju o bogatstvu, ocekuju da njihov izabranik ispuni sve njihove zelje i potrebe koje nisu mogli roditelji da joj ispune, a njima samima to ni ne pada na pamet da pokusaju!!! Pored toga, vazniji im je fizicki izgled od bilo kojih osobina, cak na protiv, kao po pravilu trce za nekim zivotinjama koje zele da ukrote, pa se posle cude i kukaju kad te zivotinje pocnu da ih kidaju od batina!!! Eto nije mi jasno, zasto je nenormalno da inteligentna devojka sebe ne vidi u kuhinji, kao majku, kao cuvara ponosa i stub kuce!!! Da se razumemo, ja poticem iz patrijahalne porodice, ali nisam tip zadrtog balkanca koji iz kodeksa ne sme zeni da pomogne u bilo kojim „zenskim“ poslovima, ali nisam ni za to da zena, koja treba da bude nezna, mila, krhka i zenstvena, da nosi teret vodjenja porodice, tezinu donosenja odluka iza kojih stoji puna odgovornost, veca od nas samih!!! I tako, kad ja sve to obrnem i okrenem, ne vidim ja da za to moje ima leka!!! Osecam se kao neki dinosaurus kome je izumrla vrsta, pa je osudjen na vecno traganje za sebi slicnima koji se negde tamo isto tako osecaju!!!
    Suvise sam se rasplinuo!!! Mislim da je ovo sasvim dovoljno osobi koja zna da slusa, da bih razumela s kim u ovom slucaju ima „posla“ 🙂 Nadam se da ce neko naci vremena da se ovim pozabavi na pravi nacin i da nece samog sebe uvrediti nekim sablonskim odgovorom 🙂
    Puno vas pozdravljam…
    Stanko 🙂

  2. Hmmm….jos uvek neznam sta cu tu….citam sve i nadjem sebe tu…odavno hocu da stanem godinama bezim od cega????gde???prvo od caleta pa od supruga sad vec i od dece a imam 25godina…..stigla sam doci do nemacke iz srbije ostavila dvoje dece i nazivam sebe majkom razvedena po drugi put a mastam o normalnom zivotu????!!!!!mrzim sebe mrzim ljude dal sam stigla da zamrzim i decu????!!!3pokusaja samoubistva i zelim zivot a bojim se ista preduzeti….ni ja sebe ne razumem valjda cete me vi razumeti

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.