Priče za svaki dan

Tuga u meni

Ponekad se osećam jako loše. Razne slike koje mi se motaju po glavi izazivaju jak nemir u meni. Toliko toga bih napisla ovde ali uvek pomislim na to šta ce pojedinci koji čitaju sve ovo pomisliti o meni samoj.

Nekad sam imala svoje sveske u kojima sam pisala skoro svakog dana, i one su trpele sve.Onda sam dobila svoj blog, koji jako volim, ali svaki put pre nego što bilo šta napišem dobro razmislim da li treba ili ne. Previše toga se dešava u mom životu iz dana u dan. Mnogo emocija na jedno tako malo srce. Pozitivne ili negativne, potpuno je nebitno, ali su prisutne i ponekad me jako izbace iz ravnoteže. Obično se brzo vratim u normalu, ali opet kažem, obično, jer više puta se desilo da to i ne bude tako. To je ono čega se ustvari najvise bojim.

Veliki sam borac u životu, i sve u svemu veliki optimista, ali ima i onih trenutaka kada posustanem i lako padnem u očaj. Povratak iz tame u koju zapadnem ponekad je vrlo dug i mukotrpan. Potrebni su mi prijatelji, oni koji me vole i koje ja jako volim, ali nekada i priča sa njima mnogo ne pomaže. O problemima se ne priča, njih treba rešiti, eliminisati i izbaciti iz svog života.

Pravi prijatelji će ti uvek pomoći, ali istina je istina, čim zatvoriš vrata za sobom svako se vraća svom životu i tu priče nema, jer to je normalno, a ti ostaješ sam sa sobom i svojim duhovima koji te neprekidno proganjaju.

1 thought on “Tuga u meni

  1. Ma opusti se i piši. Šta te briga šta će ko da pomisli ili kaže. Tvoj blog, samo tvoja stvar. Čitajući tvoje tekstove mogu da kažem, da sam sigurna da si ti jako dobra osoba. Imaš moju podršku, pa ma šta da radiš. Samo napred. 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.