Tag Archives: srpska napredna stranka bor

Politika i prijateljstvo

U ranim jutarnjim satima osam autobusa je bilo premalo da prime sve koji su želeli na miting opozicije u Beograd. Rano jutru bilo je hladno, ipak svi su bili odlično raspoloženi. Obzirom da dok Srpska napredna stranka nije osnovana nisam bila član nijedne političke partije, ovo je bio prvi miting kojem sam prisustvovala kao član a li i kao novinar. Želela sam svim srcem da budem prisutna, i pored povrede koju sam sebi “obezbedila” na borskom klizalištu pre nekoliko dana a sa druge strane i potajno strahovala što je u mom slučaju i normalno. Sećate se teksta ” Moram a ne mogu “! Upravo on je obrađivao problem koji je nastao u meni i o kojem Vam govorim. Nemiri, neredi i sve što je najavljivano u medijima. Iskreno rečeno, nisam se bojala za sebe, već za sve nas!

Ono što je u meni prevagnulo bila je želja da kao pojedinac pružim podršku ma koliko ja kao ” ja ” ne mogu bitnije uticati. Pored toga želela sam da ponovo vidim svoje drugove koji su danonoćno bili uz nas kada su u Boru bili održavani lokalni izbori. Svi smo se tako lepo slagali, družili i kroz naknadno druženje prilikom naših odlazaka u Beograd ili njohovih dolazaka u Bor postali pravi prijatelji a bilo i je i bezbroj telefonskih i net- konatakata putem FB i Twitter-a. Eto, nekada nisi ni svestan gde se kriju ljudi koje ćeš zavoleti svim srcem.

Jučerašnji dan bio je zaista jedinstven za mene! Svi moji potajni strahovi bili su neosnovani. Jedno novo iskustvo i moje iskreno oduševljenje.

Evo kako je to izgledalo kada smo se sreli ponovo…

Jedan dan u OO SNS u Boru

Prostorije Stpske napredne stranke u Boru, nalaze se u samom centru grada, tačnije u prostorijama bivše ” Jugobanke “. Nove prostorije otvorene su negde s proleća i prvenstveno su koristile za koneferencije za novinare, predizbornu kampanju u Boru i obavljanju redovnih stranačkih aktivnosti. Moj blog nije politički, nikada to nije bio a neću dozvoliti ni da se ikada pretvori u to. Ovo što sam upravo napisala bio je samo jedan mali uvod dok je tema ovog teksta nešto sasvim drugo.

Kao što rekoh na početku, namena je bila vrlo precizna i jasna. PO završetku izborai svi smo se nekako ” povukli “, slabo viđali jer smo bili umorni od svega i pomalo razočarani velikom krađom koja nam je podmetnuta ako smo po broju glasača bili u smom vrhu i na drugogm mestu ali – koalicije,  i na kraju se sve pretvorilo u jednu predivnu priču.

Povremeno bi se dogovarali da se nađemo u prostorijama da bi popili kaficu, čaj i malo proćaskali. Ubrzo svako od nas se našao u nečemu kako bi pomogao onom drugom. Uveli smo besplatne časove matematike, fizike, engleskog jezika, dane zdravlja… i još mnogo toga, ali ne ” zato što to tako treba ” već zato što smo to sami želeli, a razlog, da što više vremena provodino zajedno. Toliko smo dobro upoznali jedni druge da smo postali najbolji prijatelji i gotovo jedna velika porodica. Nisam nikada verovala da ću na ovakav neki način steći najbolje prijateljice, prave drugove i da će se naše druženje proširiti na porodična okupljanja, zajedničke izlaske i slično. Po celi dan svi nasmejani i raspoloženi za šalu. Više se ne pozivamo telefonom, stranka nema više svoje radno vreme kao ranije  jer je po ceo dan neko u njoj. Neko je pošao na pijac, pa svratio, drugi sa posla ili na posao, dok treći zove da proveri da li smo se okupili i svraća na čašicu razgovora.

Nema tajni, nameštanja, podmetanja i zavisti… nije bitno ko je završio osnovno obrazovanje a ko je diplomorani inženjer, svi smo isti. Jednom rečju postali smo kao Dimini musketari ” Svi za jednog, jedan za sve “. Ono što me najviše oduševljava je što sve podseća na nekadašnje radne akcije, ekološke škole i sve što je postojalo u naše vreme a što naša deca nažalost nemaju.

Mnogo bih toga još rekla, ali bojim se da se ne protumači negativno. Nadam se samo da će prijateljstva ostati večna ma gde bilo ko od nas sutra bio!