Nena BOR

Nekada sam i ja bila mala, imala svoja tajna carstva i svet u kome su prinčevi i princeze bili glavni pozitivni likovi. Sećam se, kao da je juče bilo… rts 1 i nove epizode „Štrumfova“. Brat i ja takmičili bi se ko će prvi završiti sa jelom i zauzeti bolje mesto kraj tv-a. Dečija radost!

U tom periodu nije bilo televizora u boji, daljinskih upravljača, ustvari bilo ih je ali su bili privilegija imućnijih porodica kojima ja nisam pripadala,  a i slika se često gubila zbog slabog signala. Ustani – pojačaj ton … idi smanji malo … jao, opet se gubi slika, brzo tata da pomeri antenu …

Video rekorderi došli su mnogo kasnije, DVD plejeri tada nisu bili ni u planu a o kablovskoj televiziji, mobilnim telefonima, kompjuterima i igricama da i ne govorim. Glavna zanimacija bile su nam kofice, lopatice, poneka igračkica i dovoljno mašte. Ta mašta i kreativnost izgubila se nažalostbez traga kod današnjih generacija.

Pored svega nabrojanog, deca su u današnjem vremenu sve nezadovoljnija, stalno im je dosadno, crtani im odavno više ne drže pažnju. Sve što je nekada bilo poučno i pametno, njima je sada glupo! Crtani filmovi koji se sada emituju puni su nasilja ili virtuelnih života junaka koji samo zaglupljuju našu decu dok poente nema.

I opet ću se vratiti na primer štrumfova, izmišljenih bića u izmišljenoj zemlji, koja sebe ni u jednom kontekstu ne nazivaju ljudima, jer to i nisu, a svaka epizoda nosila je sobom neku pouku. Sada imamo „Winks vile“!? Devojčice koje se transformišu, lete i čine čuda! U špici čak pevaju nešto kao „budi i ti kao i mi, jedna od nas“. Kako?

I dok mašta ide u suprotnom smeru prema totalno nerealnom svetu, naše lepotice igraju se vila kada izađu u park. Toliko se užive u priču da su u stanju da se dobro isposvađaju pa čak i izvređaju jedna drugu boreći se da baš jedna od njih dobije titulu najbolje i najlepše vile!

Hoću „Snorkijevce“, „Čudesnu šumu“, starog dobrog „Baltazara“… hoću i želim, a mislim i da bi se novim generacijama dopalo samo kada bi imali prilike da odgledaju bar neku epizodu.

Ako može da se reprizira „Bolji život“ godinama i godinama, „Otpisani“ i ostale stare dobre serije, pitam se u čemu je problem sa crtaćima?!