Tag Archive for prevara

Spisak poslednjih želja

December 3, 2012 / / No comments

Nama koji živimo u Srbiji nikada nije dosadno. Taman kad pomislim kako polako ulazimo  u perio nekog mirovanja, tišine i dosade eto ti problema. Možda to i nisu toliko bitni problemi ali obzirom da smo mi takav narod da nas sve nekako “lično” dotiče, znajući da smo “najpametniji” i da imamo rešenja za sve što nam se nađe na putu, iako mi ne odlučujemo o tome ali nema veze, mi smo nekako najsrećniji kada smo u stalnim problemima. Pitam se, kada bi imali sve što poželimo šta bi bilo to što bi smo kritikovali?

Nego da ne davim previše svarima koje su svima već opšte poznate. Želim ustvari da kažem kako ovih dana razmišljam o najavljenom smaku Sveta.  Iz nekog razloga, verovatno samo meni znanom, par puta pomislilla sam da su “prognostičari” promašili datum.

Jednog dana pojavi se bivši nam predsednik Tadić i reče kako odustaje od kandidature sa predsednika stranke. Hm… rekoh, to je sigurno to – taj se ne bi odrekao slave, ponosa što liči na Džordza Klunija i aplauza ni po koju cenu. Rekoh gotovo, to je to. Za par dana postade počasni predsednik i u sred ove nemaštine nađe posao, ne preko veze i ne preko partiske knjižice već onako kao i svi mi… zavod, aktivno traženje posla, čekanje na zavodu… i zaposli se u DS-u sa bednom platom od samo 148.000 dinara. Kakva tuga! Kako preživeti sa tim novcem :)

Ništa od najavljene propasti. Ko velim omašila sam, i od goreg ima gore ovo je bila samo mala psihička priprema i delimično sam bila u pravu!

Žuta stranka dobi žutog predsednika koji na najdemokratskiji način zamoli lepo sve da podnesu ostavke. Demokratija aaa? E sada gospodo da vidite kako je bilo nama običnim smrtnicima čitavu deceniju u tom blagostanju od demokratije! I to sad koliko su njemu aplaudirali i oni koji su želeli i oni koji su morali meni ne igra nikakvu ulogu, ali pošto ni tada ne nastupi smak Sveta ja reših da do “dogovorenog” datuma, 21.12. napravim svoj spisak poslednjih želja.

Ako zanemarimo gluposti poput poput … želim posao, dobar auto, veliku platu … mir u svetu, moj, za to ionako vremena nema, spisak bi izgledao ovako:

- večno prva pozicija, želim crnog konja

- malu drvenu brvnaru negde daleko od grada

- želim da vidim sneg, puno snega i krupne pahulje, ima još vremena do 21.12

- azil za životinje u Boru, ali pravi gde će ih čuvati, hraniti, vakcinisati, voleti…

- još par dana da se nadišem čistog vazduga bez borskog dima koji me budi svakog jutra…

Bili bi to dani lepote i blagostanja bez obzira što ih je preostalo samo 18…

Ima tu još mnogo sitnica ali obzirom da u najavljeno ne verujem, niti sam ikada jer bi do sada preživela bar tri propasti čovečantva, prosto i jednostavno želim da svi shvatimo u čemu i koliko grešimo i za početak bar ponovo budemo ljudi. Davno smo zaboravili šta to stvarno znači!

Da li je više i bitno?

May 29, 2011 / / 13 comments

Mnogo puta do sada sam tačno znala šta neću ali mnogo manji broj je situacija u kojima sam tačno znala šta hoću- priznajem.

Možda se problem krije u tome što nekih velikih želja i očekivanja nisam imala. Poslovi koje sam radila uvek su bili nužda, nikada ljubav, način kojim se dolazi do krajnjeg cilja – novca,  koji će pokriti moje osnovne potrebe. Kako su godine prolazile, sazrevanjem mišljenje o nužnim vrednosnim papirićima nikada se nije promenilo. Od svoje osamnaeste godine pa sve do sada imala sam zadovoljstvo da vidim kako izgleda biti trgovac, likvidator računa, knjigovođa, fotograf, radnik na pakovanju kora, poslovođa, tačnije šef diskonta, radnik u velikoprodaji… novinar. Nekako, ovo poslednje bio je moj davno neostvaren san. Posao kojim sam se kao dete bavila, bez ikakve zarade i koji sam uvek radila samo iz ljubavi. Tako naiđe spontano i trenutak kada se ljubav i posao mogu spojiti u jedno. Trajalo je, trajalo… dani i meseci  bez dana odmora, bukvalno bez sata pauze, pa nije bilo važno ni ako je noć.

Profesija mi nije tu kriva kao i veliki entuzijazam koji sam ispoljavala, već “velike gazde” koje misle da uvek postoji još trunčica snage u tebi koju mogu uzeti za sebe. Plate, na početku beše, potom sve ređe i ređe, sve dok ne dođosmo do toga da bi trebalo da se stidim i sramim što istu uopšte i tražim u aktuelnoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi. U početku počeh i da se stidim! Nema se! Pristadoh da par meseci radim bez dinara, kako bi “naša” mediska kuća opstala, kad ugledah onoga koji bi najviše trebalo da se stidi, kako jednoga dana dođe novim autom na posao.

Još sa vrata počeo je da glumi poslovnog čoveka koje nezna gde mu je glava i šta će pre, a sve u iščekivanju da se mi radnici i dalje stidimo da bilo šta u tom pravcu i pitamo. Brzo on objasni da ne obraćamo pažnju na nov auto jer ga je uzeo povoljno na dugi rok otplate, kroz više rata a u stvari  za naše dobro. Možda koji put odemo na teren tim kolima kada je kiša ili sneg -govorio je …

Kakav sarkazam! Tu prestadoh da se “stidim” i rekoh mu da mi isplati sva dugovanja, naravno pristajala bih i na rate :) , kad on skoči razgoropađen i reče da možda ja nikada nisam ni radila kod njega – da nema dokaza i završi sarkastično kako bi mi bolje bilo da ćutim.

Odradih još dve obećane autorske emisije, ne zbog njega, već organizatora koji su ceniili i poštovali moj rad, a potom pokupih svoje prnje i zaboravih na ljubav prema tom poslu. Morala sam.

Skoro deset meseci sam bez posla. Iskreno, trebalo mi je vreme da izbacim iz sebe sav bes i gorčinu koju za sobom ostavlja rad kod “velikih privatnika” i ponovo napunim baterije.

Koji bi posao sada želela- zaista pojma nemam, verovatno nešto iz ranijeg perioda. Neki posao od onih koji ne podrazumeva ljubav ali  jednom mesečno sigurno donesi nužne vrednosne papiriće.

Veštice

April 7, 2011 / / 14 comments

Već nekoliko dana razmišljam na ovu temu i pitam se ko su ustvari veštice. Da li je to ona ružna ženturača sa velikim mladežom na licu ili sam to mažda ja!? Nikad se ne zna…

Kao malu plašili su me pričama o vešticama i babarogama jer su one zle, jašu metle i nose crni plašt. Hm… ja volim da nosim crno, ne jašem ništa ni nikoga (sem po potrebi) :-) ali zla nisam, a da ima mnogo zlih žena … ima! Neke čak i ne nose crno već belo a pošto smo u 21. veku metle su davno zamenjene automobilima.  Sigurna sam sa ste čuli za onu izreku kako smo sve mi žene pomalo veštice, ali naglašavam pomalo – zato, molim bez preterivanja! I tek pošto sam shvatila da i ona ružna baš kao i ja ovako prelepa, kakvu me Bog dao, možemo biti veštice, reših da se malo obrazujem i postanem najbolja veštica. Zašto da ne kada već volim da učim!

Prvo na šta sam naletela tokom “samostalne obuke” je mali pripučnik za veštice u kome na početku piše ovako:

Za početak zapamtite dva pravila:

1. Sve što pošaljete tri puta će Vam se vratiti.
2. Morate se ponašati prema ovome :  “Ne naudi nikome, učini što želiš!”

Moram priznati da su mi se ova dva pravila baš dopala pa reših da nastavim sa učenjem.  Znam, sad verovatno svi razmišljate šta je sa onom ružnom babom, pa nema je u tome i jeste stvar. Sve vreme su nas lagali i zastrašivali besmislenim pričama. Veštice nisu ni ružne, ni stare a za zlobu i nisu ni čule. To je neko opet gadno pobrkao priče … ccc …

Opšte karakteristike:

- Veštice ne nanose zlo – one vjeruju da je nanosenje zla protivno svim moralnim i etickim   normama.

- Veštice nose odjecu svih boja i stilova

- Veštica ima iz svih socijalnih i etnickih grupa

- Veštice su predstavnice mudrosti

Eto, lepo piše! Ovo su oličenja jedne prave pravcate veštice. Da li se prepoznajete? Ja da i dopada mi se! Obrni – okreni ja ne pročitah ništa loše pa od svoje namere ne odustajem. Hoću da budem veštica!

Stil života im je često sličan vašem i ne lete na metlama baš kao ni vi, rade kao menadzerke, medicinske sestre, sekretarice ili prodavačice. Imaju dečka, muža  i decu koja ih možda izluđuju potpuno isto kao i vas vaša. Veštice ne plešu gole noću ispod mesečine  niti se bave čitanjem misli i proricanjem budućnosti. Crnu garderobu nose samo da bi izgledale vitkije a ne zbog magije i rituala. Ono što ih čini ipak drugačijima je njihov duhovni sistem koji unapredjuje slobodnu misao i volju osobe a potiče od učenja o Zemlji i prirodi, postizanju ravnoteže, snage i zadovoljstva. Wicce su u sebi otkrile moć korisćenja pozitivne energije kako bi pomagale sebi i drugima.

Koja od nas kada pročita ovako nešto nebi poželela da bar na trenutak postane veštica? Devojke, budimo iskrene prema sebi… ali, priznajmo bar drugima da ipak postoje i one zle babe koje zaista jašu metle i svakoga ko im to dozvoli – samo one nisu iz ove naše priče i ako ženskog roda. One pripadaju nekom drugom svetu i univerzumu. Zato predlažem: Budimo veštice kada god nam se ukaže prilika za to!!!

Ja sam rešila a vi odlučite! Ukoliko ipak poželite da mi se pridružite u novom hobiju ,veštičarenju, evo i recepta takođe nađenog na netu:

Kada se uveče vratite sa posla slomljeni i umorni, prokuvajte šaku ruzmarina, žalfije, lavande i mente. Ostavite poklopljeno 20. minuta. Sve to ubacite u kupku i uronite nakon što ste zapalili mirišljavi štapić. Taj obred čisti i duh i telo. Dok se opuštate i osjećate vraćanje energije u telo razmislite o tome da je suština svakog verovanja ista- činiti dobro i ne nauditi nikome i ničemu.

« Older Entries  
Theme by ThemeZee