Tag Archives: olos

Mogu ja i to!

Danas se ne osećam baš najbolje. Ustvari, već nekoliko dana unazad ” mozak ” me boli od razmišljanja i preispitivanja. U čemu ja to grešim? Zar nije istina i poštenje oličenje prave ličnosti jednog čoveka? Očito da nije! Možda je bilo nekada… nekada davno…

U ovom ludom i bolesnom Svetu možeš se uklopiti samo ako si dovoljno bolestan ili izopačen kao i tvoja okolina.  Jebi ga, nisam taj tip! Kako bih volela da me je majka rodila kao bezosećajnu i oholu, kao osobu  koja gazi preko svih dok ne dostigne cilj. E sada, obzirom da nisam rođena kao takva moraću pažljivo da pratim lekcije i učim sve što sam propustila dok još nije kasno. Želim da živim, radim, imam veliki ” krug prijatelja “…

Evo šta sam do sada naučila:

- moraš biti ulizica, ali ne ona obična već ona ravna poltronu koja ulazi u dupe kome god treba ( pa šta, mogu ja to… jedno dobro kupanje i se se vraća u normalu )

- druga veoma bitna stvar je pokvarenost što bi značilo da je potrebno  zaboraviti da imaš srce u grudima. Osnovni put ka tome je pratiti  napokvarenije i pomno pratiti svaki njihov potez i reči -  upijati kao sunđer . Suština svega je gluma, podmetanje noge ali ne svima već samo onima koji ti veruju, što češći kontakt sa istima jel na taj način saznaješ najslabije tačke pomenutih

- i treća možda i najbitnija stavka u ovoj igri je naučiti kako postati licemer. Lažeš svesno, kuneš se lažno, podmećeš nogu svakome pa čak i onome koji ti uopšte ne smeta ( čisto za svaki slučaj, preventive radi )

Posle trećeg koraka, sve postaje lakše. Polako se privikavaš na ljude od kojih učiš, u laž koju izgovaraš počinješ i sam da veruješ, a ukoliko negde zastaneš potrebno je samo da se okreneš i pogledaš u svoje ” nove prijetelje ” i ugledaćeš ” pravi put “.

Vremenom sve počinje da liči na filmove o vanzemaljcima koji opsedaju ljude. Možda će neko i preživeti , kao i u filmu, ali biće potrebno mnogo vremena dok se generacije ponovo razmnože i ljudi ponovo zavladaju planetom Zemljom.