Izvesno vreme zapostavila sam svoj blog a toliko toga sam želela da podelim sa vama. Većina vas zna razlog. I dalje mi nije jasno koje se zadovoljstvo budi u čoveku da nekome nanese zlo? Spremna sam svakome da pomognem u bilo kom trenutku, bilo kojoj situaciji… čak i ako je neizvodljivo da to budem ja, pronaćiću nekoga ko to može. Mržnja, zavist, oholost… sve su to stvari koje osobu vremenom pretvaraju u monstruma a da isti i ne shvata šta mu se sa njim događa. Još jednom moram da se zahvalim svima vama koji ste bili uz mene, davali mi savete i pomagali. Iznova dokaz vrednosti prijatelja iako pojedine nikada nisam ni upoznala lično, pružili su mi podršku i volju da ne odustajem. Bilo, nadam se prošlo, sad idemo dalje!
Danas sam veoma srećna i vesela. Dolazi mi tetka koju obožavam a koju sklopom raznih okolnosti nisam videla mnogo godina. U međuvremenu postala je baka i to dva puta, preživela tešku operaciju pankreasa a potom za manje od dva meseca i srca.
Kako da vam je predstavim u kratkim crtama? Prosto! Žena koja je u stanju da pretrpi sve, žrtvuje se za svakog, preživi svašta ali uvek ostane na nogama. Kako to sve uspeva, samo njena duša zna. Osoba koja se nikada ne žali sve do trenutka dok ne padne. Uvek je puna optimizma, ne posustaje i osoba koja ima razumevanja šta god da je u pitanju.
Kao mala tetka mi je bila idol. Imala je predivnu dugu crnu kosu, zgodna i lepa kao glumica. Stalno sam govorila da ličim na nju, ne zato što je to istina već zato što sam ja želela da tako bude. Veliki borac koji ne posustaje, bez osmeha na usnama nikada, iskrena do kraja pa kome se kako svidi. Baš iz nabrojanih razloga svi je vole, cene i poštuju!
Ja sad odoh da se spremim da je dočekam. Moja tetka Ljubica, moj idol!
