Nena BOR

Posts Tagged ‘neiskrenost’

Opet me dugo nije bilo, možda i duže nego što sam mislila. Potrebno mi je bilo vreme da razmislim o mnogim stvarima, jednostavno nikoga nisam želela da davim svojim sumornim pričama i razmiljanjima koja verovatno neće promeniti ništa.

Sva ta nadmenost ” velikih ” blogera, međusobna takmičenja u broju postova postova bez obzira na kvalitet, promovisanje i ulizivanje, jednostavno stvaraju ogavnost  i polako počinju strašno da mi idu na živce. Koji je  konačni ishod svega, kolika je cena ” prodavanja ” svoje lične ” intime ” ? O vrednosti da i ne govorimo.

Blogovi niču iz dana u dan, svi nešto pišu, kritikuju, hvale ali svi se vode onom tezom ” kako da zaradim od svog bloga “!, jer retko ke će blogeru početniku objasniti da je blog ljubav prema pisanju već, iz kog razloga …  Izgubila se prava smisao blogovanja – ne kod svih blogera naravno.

Moj blog je on-line dnevnik na neki način, mesto na kome mogu da se pohvalim, požalim i podelim sa svojim prijateljima trenutke od onih najtežih do najlepših iz svog života. Određeni broj ljudi to ne doživljava tako, već svu svoju energiju usmerava pogrešno. Tužno je što su određeni blogovi nastali iz ljubavi vremenom izgubili svoj smisao postojanja  i pretvorili se u on-line trgovinu. Vođeni ciljem ko da više – njega volim, o njemu pišem, njega dižem u nebesa, čak i ako ga ne podnosim i  gadi mi se, ipak  moram da ” odradim ” posao  jer sam se ” prodao “.

Svaki moj post nastao je iz dubine moje duše u trenutku kada sam ja to želela, bilo da se radilo o lepim ili ružnim stvarima jer realnost je nešto što se ne može ignorisati. Loše stvari dešavaju se svima nama i onaj ko to ne želi sebi da prizna verovatno ima ozbiljan problem sa sobom. Prosto ne mogu voleti kišu i sunce istovremeno, ne umem i ne želim da se pretvaram da sam srećna svakoga trena svog života jer je to nemoguće.

Upravo iz tog razloga divim se Mahlat, Charoliji, Zelenoj, Dudi …  onima koji imaju hrabrosti u svakom momentu da ” ispljunu ” ono što misle i osećaju ne razmišljajući da li će se to nekome dopasti ili ne. Baš zbog njih takvih kavi jesu neću prestati nikada da pišem. U slučaju da me i ne bude neko izvesno vreme znajte  obaveze su u pitanju, ništa drugo,  jer biti bloger i posedovati tu ” titulu “  nije čitav život, on zahteva mnogo više od mene i svih nas.

To sam što jesam, radim stvari koje volim i pišem isključivo stvarma  koje volim i o kojima želim. Ne foliram se, ne zato što ne umem, već što ne želim jer onda to ne bih bila ja!

Danas se ne osećam baš najbolje. Ustvari, već nekoliko dana unazad ” mozak ” me boli od razmišljanja i preispitivanja. U čemu ja to grešim? Zar nije istina i poštenje oličenje prave ličnosti jednog čoveka? Očito da nije! Možda je bilo nekada… nekada davno…

U ovom ludom i bolesnom Svetu možeš se uklopiti samo ako si dovoljno bolestan ili izopačen kao i tvoja okolina.  Jebi ga, nisam taj tip! Kako bih volela da me je majka rodila kao bezosećajnu i oholu, kao osobu  koja gazi preko svih dok ne dostigne cilj. E sada, obzirom da nisam rođena kao takva moraću pažljivo da pratim lekcije i učim sve što sam propustila dok još nije kasno. Želim da živim, radim, imam veliki ” krug prijatelja “…

Evo šta sam do sada naučila:

- moraš biti ulizica, ali ne ona obična već ona ravna poltronu koja ulazi u dupe kome god treba ( pa šta, mogu ja to… jedno dobro kupanje i se se vraća u normalu )

- druga veoma bitna stvar je pokvarenost što bi značilo da je potrebno  zaboraviti da imaš srce u grudima. Osnovni put ka tome je pratiti  napokvarenije i pomno pratiti svaki njihov potez i reči -  upijati kao sunđer . Suština svega je gluma, podmetanje noge ali ne svima već samo onima koji ti veruju, što češći kontakt sa istima jel na taj način saznaješ najslabije tačke pomenutih

- i treća možda i najbitnija stavka u ovoj igri je naučiti kako postati licemer. Lažeš svesno, kuneš se lažno, podmećeš nogu svakome pa čak i onome koji ti uopšte ne smeta ( čisto za svaki slučaj, preventive radi )

Posle trećeg koraka, sve postaje lakše. Polako se privikavaš na ljude od kojih učiš, u laž koju izgovaraš počinješ i sam da veruješ, a ukoliko negde zastaneš potrebno je samo da se okreneš i pogledaš u svoje ” nove prijetelje ” i ugledaćeš ” pravi put “.

Vremenom sve počinje da liči na filmove o vanzemaljcima koji opsedaju ljude. Možda će neko i preživeti , kao i u filmu, ali biće potrebno mnogo vremena dok se generacije ponovo razmnože i ljudi ponovo zavladaju planetom Zemljom.