Nena BOR

Posts Tagged ‘Ljubav’

Na dan Svetog Valentina ili Svetog Trifuna, decenijama unazad zaljubljeni parovi proslavljaju ga kao ” Dan zaljubljenih “.  Obeležavanje 14. februara i Sv. Valentina kao zaštitnika zaljubljenih počeo je da se proslavlja još u ranom srednjem veku, prvo u Engleskoj a potom u čitavom Svetu.

Sveti Trifun još od ranog detinjstva  posedovao je moć isceljianja bolesi kod ljudi i životinja, kao i proterivanja zlih duhova. Verovanja i zapisi  govore da je njegova moć lečenja bila mnogo jača od znanja bilo kog lekara. Za svoja dobra dela nagrađivan  je velikim bogatstvima koja je uvek delio siromašnom narodu.

Sveti Trifun ili Sveti Valentin, potpuno je nebitno. Volite se, poštujte i međusobno uvažavajte… I ne zaboravite, poklonite voljenoj osobi bilo koju sitnicu jer život ne čine krupne stvari već te male, nekome i nebitne sitnice.

Izvesno vreme zapostavila sam svoj blog a toliko toga sam želela da podelim sa vama. Većina vas zna razlog. I dalje mi nije jasno koje se zadovoljstvo budi u čoveku da nekome nanese zlo? Spremna sam svakome da pomognem u bilo kom trenutku, bilo kojoj situaciji… čak i ako je neizvodljivo da to budem ja, pronaćiću nekoga ko to može. Mržnja, zavist, oholost… sve su to stvari koje osobu vremenom pretvaraju u monstruma a da isti i ne shvata šta mu se sa njim događa. Još jednom moram da se zahvalim svima vama koji ste bili uz mene, davali mi savete i pomagali. Iznova dokaz vrednosti prijatelja iako  pojedine nikada nisam ni upoznala lično, pružili su mi podršku i volju da ne odustajem. Bilo, nadam se prošlo, sad idemo dalje!

Danas sam veoma srećna i vesela. Dolazi mi tetka koju obožavam a koju sklopom raznih okolnosti nisam videla mnogo godina. U međuvremenu postala je baka i to dva puta, preživela tešku operaciju pankreasa a potom za manje od dva meseca i srca.

Kako da vam je predstavim u kratkim crtama? Prosto! Žena koja je u stanju da pretrpi sve, žrtvuje se za svakog, preživi svašta ali uvek ostane na nogama. Kako to sve uspeva, samo njena duša zna. Osoba koja se nikada ne žali sve do trenutka dok ne padne. Uvek je puna optimizma, ne posustaje i osoba koja ima razumevanja šta god da je u pitanju.

Kao mala tetka mi je bila idol. Imala je predivnu dugu crnu kosu, zgodna i lepa kao glumica. Stalno sam govorila da ličim na nju, ne zato što je to istina već zato što sam ja želela da tako bude. Veliki borac koji ne posustaje, bez osmeha na usnama nikada, iskrena do kraja pa kome se kako svidi. Baš iz nabrojanih razloga svi je vole, cene i poštuju!

Ja sad odoh da se spremim da je dočekam. Moja tetka Ljubica, moj idol!

Ostao je još samo jedan dan ….  Iza nas ostaje još jedna godina koja će svakome ponaosob ostati posebna i upamćena bar po jednom lepom događaju. U 2010. godini imala sam i uspeha i padova, dok je drugu polovinu godine obeležio jako dobar period. Sve u svemu kad sumiram rezultate slobodno mogu reći da je za mene bila uspešna.

Kada je u pitanju praznična euforija, uvek me obuzmu sećanja iz detinjsta. Glavni junak – moj otac. Iako sam odavno odrasla, sa roditeljima sam u skoro svakodnevnom kontaktu, nedostaje mi vreme kada sam bila ” tatina miljenica “. Pisma Deda Mrazu nisam pisala, ali moj otac je uvek umeo da ga ” nadmaši “. Umesto jedne igračke uvek bi se dvoumila oko dve, na pitanje šta bih želela uvek su u kombinacija obuhvatala više stvari. Kako bi se sve to završilo? Pa uvek na isti način – da tata ne bi pogrešio njegova devojčica dobila bi sve. Nikada nisam bila neskromna, ali takvi moji potezi nalik neznanju šta bih želela značili su samo jedno – test! Koliko me tata voli i da li sam i dalje prvo i najvažnije biće u njegovom životu. Radovala sam se što je ispunjavao sve moje dečije želje. Bojala sam se, plašila da ne ostanem bez njegove ljubavi i uvek razmišljala da li me danas voli manje nego juče. Dečija posla…

Nešto što me uvek brzinom svetlosti vrati u detinjstvo, upravo je ova pesma koju sam ga terala da mi neprestano peva.

Lik mog oca uvek je bio i ostao oličenje prave glave porodice, nekoga ko će uvek biti tu za mene – idealan otac! I sad kada imam veliku decu kraj sebe, nekada prosto dotrčim do stana samo da me čvrslo zagrli i jednom nežno poljubi, baš kao nekada.

Ulice Bora pune su ljudi koji stalno nešto kupuju i nekuda žure… Gde god se okreneš svi drže neke ” papiriće ” i preslišavaju se da li nisu nešto zaboravili da ispazare. Stičem utisak da se kupuje i potrebno i potpuno bespotrebno – stižu Novogodišnji praznici! Iz godine u godinu promena nema. Narod juri ulicama kao da prodavnice posle tog dana nikada više neće raditi, trgovci padaju s nogu, mislim na jadne radnike, a doktori produžavaju svoje radno vreme jer šta ako ostanemo bez lekova!? Jednom rečju, naš mentalitet nikada se neće promeniti.

Jelku smo okitili pre nekoliko dana. Deca su to sa velikim zadovoljstvom uradila, okitila ceo stan i to je ono što je njima trenutno najvažnije. U Deda Mraza odavno ne veruju, ali sa nestrpljenjem iščekuju poklone od mame, bake, deke… Najviše se raduju proslavama u školi sa svojim drugarima. Pre neki dan Darko je bio na žurci sa svojim klubom i trenerom, dobio diplomu kao jedan od najzaslužniji za razvoj i uspeh kluba u kome već godinama trenira i u kome je od samog osnivanja.

Prazničnu kupovinu obavili smo danas, pokloni su spremni, mi svi već u dobrom raspoloženju. U poslednjih nekoliko meseci, puno lepih i pozitivnih stvari dogodile su se svima ponaosob. Svi zdravi, srećni i zadovoljni. E sad, Cicko svoj poklon još nije dobio! Ne uradim li to već sutra, hm…” loše mi se piše “. Šalim se naravno ali istina je da bez poklona nikad ne ostaje kao i da je uvek bio ravnopravan član porodice, naša velika  maza.

Grad je ove godine predivno ukrašen, lepše nego bilo koje prethodne. Za koji dan proradiće i klizalište koja deca sa nestrpljenjem iščekuju. Sve koje volim  dobrog su zdravlja, deca odlaze na raspust – prvo polugođe uspesi odlični, srce mi je ispunjeno ljubavlju, kuća toplinom a moji najmiliji su kraj mene. Šta onda da poželim za Novu godinu?

Želim vam svima isto što i sebi – dobro zdravlje, iskrene prijatelje, ljubav i neka vas Bog čuva, sve ostalo ostvariće se samo. Ne gubite veru jer ona poslednja umire, ne gubite nadu jer bez nje nikada nećete uspeti, ne osvrćite se iza sebe već gledajte samo napred – pravo u budućnost, potrudite se da činite samo dobra dela jer uzvratiće vam se istom merom. Želim vam svima srećne predstojeće praznike i uspešnu Novu 2011. godinu.

Jedan od snova svake žene je venčanje iz bajke i prelepa venčanica. Nisam imala prilike ni jednu od ovih stvari da osetim na svojoj koži. Sve je nekako išlo naopako počevo od bojkota i samih najbližih. Nikoga ne mogu da krivim. Svako ima pravo na svoj stav i lično mišljenje, a i finansiska situacija u kojoj živimo već decenijama nije baš zavidna i pogodna za velike svečanosti. Ipak, jedna od najbitnijih stvari magičnog dana je imati najboljeg prijatelja kraj sebe. Nekoga ko će te razumeti, radovati se sa tobom i podeliti tvoju sreću kao sopstvenu.
Pre nedelju dana, udala se moja najbolja drugarica. Venčanje je bilo skromno a iz prostog razloga jer su oni sami tako želeli. Hteli su svoje porodice uz sebe, najbolje prijatelje i žurku. Ona je želela venčanicu, kao i svaka mlada, ali za razliku od ostalih njeno venčanje iz snova podrazumevalo je samo čoveka sa kojim želi da proživi ostatak svog života.
Bilo je divno gledati ih i uživati u njihovoj sreći. U trenutku kada je rekla svije sudbonosno DA a potom usledio poljubac, nisam mogla da zadržim suze radosnice. Trudila sam se da niko od prisutnih to ne primeti. Svoju sreću, ne umem da objasnim kao ni ono što sam tada osećala.
Moja najbolja drugarica je iskrena, poštena, vredna, radna i odgovorna. Nikada nije letela i maštala o nemogućim stvarima, čak šta više, uvek je čvrsto stajala na zemlji. Našla je čoveka koji je isti kao i ona. Jednom rečju, nekoga ko ume da voli, žrtvuje sve za ljubav i prijateljstvo. Život nije mazio ni jednog od njih, zato se tako dobro i razumeju…
Sutradan, nazvala me je da dođem do nje. Mislila sam da joj je potrebna neka pomoć. Ne! Nije zaboravila moj neostvareni san da vidim sebe u venčanici. Dala mi je svoju venčanicu a onda me je više puta slikala u njoj kako bi ja bila srećna. Dala mi je mogućnost da osetim čari i lepotu trena kad ispred ogledala ugledaš sebe u venčanici.
Pravi prijatelji kao što je ” moja ” Aleksandra, teško se nalaze. Mnogo puta smo delile i dobro i zlo, poslednju koru hleba i puno toga prošle i proživele zajedno.

Želim vam svima po jednu Aleksandru, a Aleksandri i Damnjanu Ristić, puno ljubavi, bezbroj srećnih trenutaka i mnogo, mnogo dece!

” Ljubav je rad na potencijalima voljene osobe “, rekao je Dzon Grej u svojoj knjizi ” Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere “. Dugo nisam mogla da shvatim tačno značenje same rečenice misleći da prava ljubav ne postoji, da je izmišljena laž kojom se ljudi služe ne bi li lakše prihvatili realnost.Posle dužeg vremena shvatila sam da grešim i da ona prava ljubav u stvari postoji, samo je pitanje kad će nas pronaći.

Ljubav nije reč, ona predstavlja večnost. Ona nije trenutna zaljubljenost niti strast koju osećamo, ona je mnogo više od toga, nešto što nas održava u životu i daje nam snage da se borimo i koračamo dalje kroz život. Postoje razne vrste ljubavi, prema deci, roditeljima, prijateljima… i svaka je divna na svoj nacin. Podrhtavenje u grudima, sjaj u oku i osmeh na licu samo malo govore od onoga sto srce oseća. I onda kada ti ruke zadrhte, i oči se napune suzama zbog stvari koje ne možes promeniti i trenutka u koji se nemože vratiti, u dubini svoje duše  ipak si srećan.

Pravu ljubav teško ćeš naći ali  nemoj se bojati da ćes je ikada izgubiti jer ona je beskraj i ne može se potrositi. Zalivaj je kao cveće i ona ce iz dana u dan rasti. Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odreknes svoje sreće zarad sreće osobe koje voliš, trenutak kada se ne stidis da uradiš ili kažes bilo šta jer znaš da ćes biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sednes da jedes i pitas se dali je tvoja ljubav gladna, legnes da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš snaguu reći ljubav.

Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a  usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav,

kada istu pesmu preslusaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da će pozvoniti, veci dokaz ti nije potreban.

Prave ljubavi ne treba se bojati. Potrčite joj u zagrljaj i prepustite se svojim osećanjima. Pustite je da vas vodi putem koji vam je namenila. Trudite se da učinite srećnom osobu koju volite jer tek tada ce te zaista biti srećni. Ljubav nije reč, ljubav je večnost,” ljubav je rad na potencijalima voljene osebe”.