Još jedna godina polako odlazi i ostavlja samo sećanja iza sebe… Vreme je za sumiranje rezultata.
Evo ovako… ova odlazeća 2012. godina u mnogo čemu će ostati posebna i zabeležena u nekom mom kalendaru. Poprilično teška i puna neizvesnosti, bogata u srcu i duši a jako siromašna po pitanju ličnog budžeta ali, prživeh je.
Sin je imao veliku prekretnicu u životu, završetak osnovne i upis srednje škole. Šta reći… briga zbog ocena, strah od prijemnog ispita, svakodnevna razmišljanja hoće li upisati željenu školu i kako ću isfinansirati matursku zabavu. I pored toliko briga ishod je bio i bolji od očekivanog.
Veliki uspeh zabeležio je i u okviru sporta kojim se već dugo godina bavi – karate – osvajanjem 4. zlatne medalje, proglašenjem najboljeg takmičara i poklon statue rudara kao poseban dar RTB – Bor. Završni uspeh na polugodištu – vrlo dobar!
Ona, moja devojčica, upisala je Osnovnu baletsku školu „Lujo Davičo“, uspešno položila prvi ispit i 
po prvi put kao balerina imala svoj javni nastup.
„U potpunosti uspešno savladala gradivo, izuzetno dobar stav tela. Ističe se dobrom koordinacijom pokreta. Odgovara svim zahtevima i ističe se jakom motivacijom“
Kao, sad već ne više najmlađi izviđač, borskog odreda „Radomir Jovanović – Čoče“ propratila je sve aktivnosti, položila sve predviđeno za njen uzrast i dobila svoju izviđačku knjižicu. Prvo polugodište završila uspešno – odličan 5.00
Ja… nisam u ovoj godini imala nikakvih posebnih želja sem da se zaposlim i poboljšam svoju životnu egzistenciju što je na svu moju žalost ostalo samo na želji ali… verujem da sve ima svoj razlog. U porodici harmonija i sklad, svi živi i zdravi što mi je i najbitnije.
Nisam ostala bez ijedne ne ostvarene želje, ne, ni slučajno. Jedna od velikih dugogodišnjih želja bila mi je da vidim Tomislava Nikolića na mestu predsednika Srbije. Samo proglašenje sadašnjeg predsednika u meni je izazvalo velike emocije, suze radosnice, oduševljenje i veru u zaista bolju budućnost! Iskrenost u njegovom obraćanju, suze pomešanih emocija prilikom napuštanja stranke, prva dama koju ne pamtim kada je Srbija imala… sve je to mene „bacilo“ u lepu budućnost koju već vidim pred svojim očima.
Aleksandar Vučić postaje predsednik SNS-a, prvi podpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za 
odbrannu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala. Jasno svi vidimo kako ulazimo u novu epohu u kojoj nema nedodirljivih, nema velikih i zaštićenih već svi postajemo isti pred pravdom i zakonom. Srbija ponovo dobija svoj davno izgubljeni rejting i posle niza decenija prestaju da budu prioriteti tetke, stričevi i braća… počinje vrednovanje kvaliteta i znanja (bar u onim mestima gde gradove vode ljudi iz SNS-a). Prestaje dugogodišnja panika i strah, nestaje zastrašivanje i reči među svima nema „ne, ni slučajno, znaš li ko je on?“ , taj „on“ postaje isto što i svi mi, napokon i u našoj Srbiji.
Uz mnogo rada i truda Udruženje „Istok“, zahvaljujući ljudima koji umeju da prepoznaju vrednosti i bez pronalaženja ikakvog ličnog interesa – pomažu nam. Uspešno održavamo i pored teške krize naše dve manifestacije „EastWeakendFest“ i „BorNET“. Upoznajem nova lica, neke divne ljude koji su do sada bili samo zamišljeni likovi u mojoj glavi dok bih komunicirala sa njima putem društvenih mreža.
Da, bila je ovo jako teška ali i po mnogo čemu uspešna i prelomna. Mnogo oblaka, sivih i crnih, iznad mene ali i Sunca koje se nekako uvek probijalo i osvetljavalo mi put u tami.
Sve loše želim da zaboravim i ostavim iza sebe u 2012. godini a u Novoj 2013. godini poželela bih sebi a i svima vama dobro zdravlje, slogu, razumevanje, međusobnu toleranciju i puno, puno ljubavi.
Živeli!!!
