Ponekad kada čovek ima puno toga da kaže, na neki način ostane bez teksta. Ne znam kako da objasnim, ali u pojedinim situacijama imam želju da svoju sreću ili bol podeli sa ostalima jer će mu tako biti lakše ili možda ne, nema veze, ali sigurno je da tajna i nije nešto važno i stvarno ako nemaš sa kime da je podeliš.

U svom životu upoznala sam puno ljudi. Živela sam pored njih ili sa njima ,ali sa njima i sarađivala. Često sam menjala svoje “profesije” silom prilika, a to je samo proširivalo moja poznanstva. Kada jednom stekneš prave prijatelje, oni to ostaju do kraja tvog života i uvek će biti tu za tebe kao i ti za njih. Ipak … bilo je tu i onih drugih … Puno ljudi predstavlja se lažno. Svoj život predstavljaju kao savršenstvo a u stvari žive u laži, u koju na kraju i sam poveruju.

To je bolno ali ne za nas već za njih, jer u laži su kratke noge- kaže izreka, a onaj koji ne vidi kakav je u stvari bednik, tek je tada izgubljen.

Mislila sam da imam prijatelja, koji će mi se uvek “naći”. Bez obzira na to šta radi,i čime se bavi, ja sam ga jako cenila. Na neki način bilo mi ga je i žao. Doselio se iz drugog grada, morao da se prilagodi sasvim drugoj sredini koju ne poznaje,živi u kući koju su drugi stekli i svojim radom i trudom nije uspeo nista u životu, ali je bio borac i samim tim izazvao moje poštovanje. Posle izvesnog vremena stvorio je problem u mom životu a da ni sam nije bio svestan toga, mešajući se u najintimnije stvari vezane za mene i moje najbliže. Umesto pomoći, dobila sam nešto sasvim drugo. Moj život na tren bio je jako ugrožen, a on umesto kao prijatelj da me upozori sta mi se sprema, pravio mi je još veću zamku ni tren ne razmišljajući šta se može sa mnom dogoditi i da li cu živa dočekati jutro. Postupak čoveka koga sam smatrala prijateljem jako me je pogodio. Nije imao čak ni srama da posle svega ponovo kroči u moju kucu i ponizava me uz niz uvreda misleci samo na zlo koje je skriveno i dobro zamaskirano duboko u njemu . Nekada ljudi ne razmišljaju o posledicama i tome da se dobro dobrim vraća, a loše lošim, a ponekad nemaju ni čime.

Danima sam bila jako tužna i razočarana, a onda sam shvatila ko sam u stvari ja a ko je on. Shvatila sam da on nikada nije ni zasluživao moje prijateljstvo. Umesto sto sam ga sažaljevala, trebala sam da ga ismejem, jer čovek, otac i muž, koji zivi na tudjoj grbači a izigrava sveznajućeg genijalca nije čovek, već … nemam pojma šta. Lepo je znati više znanja, biti sposoban i priznat ali ponekad je najvažnije biti čovek, imati emocije i znati za nesto drugo osim nekakvih kodova i računarskih jezika.

Za svoje godine stekla sam mnogo, a najvrednije je poštovanje i ugled od ljudi koji nešto vrede. Borac sam i mozda pokleknem na tren, ali sebe i svoju decu vodim kroz život podignute glave i ne bojim se da će me neko vređjati jer, se trudim da u životu svakome pomognem a nikada odmognem.

Život ide dalje, moramo se naviknuti i prihvatiti sve sto nam pruža, sviđalo se to nama ili ne. Potajno se ipak nadam da će oni najbliži saznati sve i shvatiti kakvu “guju gaje u nedrima” i da će moj “prijatelj” završiti upravo onako kako je meni želeo. Žao mi je što nije uspeo u svojoj nameri, a umesto suza nesvesno je vratio osmeh mom licu.

Ipak mislim da zna onu staru : ” Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada”, ili možda “Ko se mača lati od mača i strada”. Nadam se da ne zemrate na ovako emotivnom nastupu ali- morala sma jer sam zahvaljujuci “mom prijatelju ” u jednom trenutku bila na smom rubu života i samo čudom sam se spasila a on o tome nije niti će ikad razmišljati. Naravno ne želim nikome pa ni njemu ništa loše ali verujem da Boga ima i da gleda odgore.

Nena BOR - "Najveći čovek uvek ostaje dete." Johan Volfgang Gete