Posts Tagged ‘crkva’
Sveti Nikola
December 19th, 2010 | 
Author: Sveti Nikola u narodu se proslavlja kao zaštitnik putnika i dece. Za razliku od ostalih svetaca, Svetog Nikolu slave svi hrišćani.
Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po rođenju u Nikoli je, kako svedoči predanje, mogao da se prepozna budući čudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte a nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole.U grčkom folkloru Sveti Nikola se opisuje kao ” gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Zaštitnik je cele države Grčke.
Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno.
U našem narodu na današnji dan obeležava se još jedan praznik – DETINJCI.
U treću nedelju pred Božić slаvi se ovаj prаznik. Togа dаnа ujutru rаno, ili po dolаsku iz crkve sа bogosluženjа, 
odrаsli vežu svoju ili tuđu decu. Zа vezivаnje se obično koristi: kаiš, gаjtаn ili običаn kаnаp, ili običаn deblji konаc. Obično se zаvežu noge ili ruke, pа se jednim delom kаnаp zаveže zа sto ili stolicu. Vezivаnje nа Detince, Mаterice i Oce, imа višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovаnje i međusobno pomаgаnje u svim prilikаmа. Drugo, upućuje ukućаne nа štedljivost i istrаjnost u vrlinаmа, jer onаj ko poseduje pošteno zаrаđenu imovinu i dobrа delа, lаko će sebe otkupiti u svim sporovimа pred zemаljskim sudovimа, а posebno nа poslednjem Strаšnom sudu, gde će se sаmo vrednovаti ono štа je čovek dobro u svom životu učinio.
Posted in Religija | 
Tags: crkva, deca, detinjci, Hriscanstvo, obicaji, pravoslavlje, slava, sveti nikola, vezivanje | 
2 Comments »
Свети Георгије – Ђурђиц
Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину одакле му је била и мајка и где је имао велико богатство које је по његовој жељи, раздељено сиротињи. Слуга је учинио све како му је било наређено и ту га сахранио. У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом освећења тога храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне мошти овог светитељa и великомученика Христoвог.
На овај дан Оптина Бор просавља Ђурђиц као своју саву већ годинама уназад.
Свима који славе овог великог светца, жеим срећну славу, мир и благостање. Пуно здравља, среће и весеља и да нас све Бог чува, сада и век векова.
Тропар, гас 4.
Ти, који си осободитељ робова
и заштитник убогих,
лекар болесних,
борче против царева
(незнабожачких),
победниче
беикомучениче Ђорђе,
мои Христа Бога
да се спасу душе наше.
Preobraženje Gospodnje
Preuzeto sa: Borsky ONLINE
Srpska pravoslavna crkva slavi Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i u narodu ima izuzetan značaj. Ovaj nepokretni praznik, koji se uvek slavi 19. avgusta po novom, odnosno 6. avgusta po starom kalendaru, obeležen je crvenim slovom, što ga svrstava među takozvane zapovedne praznike.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svetim liturgijama proslavljaju na ovaj dan uspomenu na događaj koji se zbio na Tavoru, treće godine od početka propovedi Isusa Hrista. Tada je on, kako kaže jevanđeljsko predanje, prvi put pred odabranim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom, pokazao svoju božansku prirodu preporučivši im da čuvaju peobraženjsku tajnu do Vaskresenja i ne klonu duhom u danima njegovog stradanja.
Za hrišćanski svet smisao života je vera u vaskrsenje, a tajnu svog vaskrsenja Hristos je prvi put objavio svojim učenicima na Tavoru, pa otuda i značaj praznika Preobraženja za pravoslavno hrisćanstvo.
Predanje, takođe, kaže da da je Isus Hristos bio unapred svestan da će stradati za spasenje ljudskog roda i da je svoje najbliže učenike pozvao ‘da budu svedoci slave njegove pre stradanja na Golgoti’.
Scena preobraženja sa Hristom u belim haljinama iznad Tavora simbol je visine hrišćanske misli. ‘I zasja se lice njegovo kao sunce i haljine njegove postadoše bele kao sneg…’, zapisano je u Jevanđeljima povodom ovog događaja.
U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Smatralo se i da je Preobraženje dana kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.
U predhrišćansko vreme slavilo se preobraženje prirode, pa se i danas u narodu kaže ‘preobražava se i gora i voda’.
