Nije me bilo izvesno vreme, ali jedno je sigurno, moj blog mi je jako nedostajao. U svom mačećem životu svašta sam doživeo, a u zadnjih par nedelja, dosadno mi nije bilo ni malo. Već sam pisao o svojim problemima oko preseljenja i sličnih stvari, i pretnje su se ostvarile a stvari još više iskomplikovale. Na trenutak sam pomislio da za mene nece biti mesta ni u starom ni novom domu. ” Mama ” se ipak pobrinula da za mene uvek bude mesta kao i do sada.

Prva noć bila mi je jako teška. Nisam mogao da se naviknem na novu okolinu i raspored. Hrana mi je stajala na jednom mestu, voda na drugom, a moja korpa za spavanje stalno je menjala mesto. Korpa sa peskom bila je na terasi. Uuuu… kako je to jezivo izgledalo. Ovde je jako visoko i nema ograde na terasi. Mala nepažnja dok jurim vrabce i ” zbogom mišu “! Ali kako se ” živa mačka na sve navikne “, tako i ja. Već posle par dana, osećao sam se kao da sam ceo život proveo tu gde jesam. Ponekad se jos uplašim kad se probudim noću, gledam oko sebe i tek onda shvatim a sam na sigurnom i da mi se ništa loše više neće desitii u životu. Jedini problem je što svi opet negde žure. ” Mama ” je počela da radi i sad duže ostajem sam ali ipak noći i dalje provodim pored nje.

Svi su se nečega odrekli pa samim tim i ja. Nema mojih ukusnih konzervi hrane, već sam naučio da i hrana koju oni jedu nije tako loša. Fotelje na kojima sam oštrio nokte, bačene su, sad se nekako borim sa tepihom u hodniku, doduše na ostalim mestima još uvek i nema tepiha. Sve u svemu, poceo je moj novi život i nadam se da će mi u njemu biti samo bolje.