Posts Tagged ‘bolest’
Čista zavist
November 25th, 2010 | 
Author: 
Već je prilično kasno… meni se ne spava. Po starom dobrom običaju odlazim na blogove svojih dragih prijatelja i čitam postove. Moram priznati da mo je najomiljeniji Čarolijin a iz prostog razloga što uvek piše srcem. Njeni tekstovi obuhvataju njen lični život, piše ono što želi i ne obraća pažnju ko će, šta i na koji način shvatiti. I zašto bi? To je njen blog, njen lični dnevnik, to je jednostavno ona. Nikada nije isticala sebe, ali ni ponižavala druge. Ako je nekada nešto i napisala što se pojedincima nije dopalo, napisala je argumentovano, bez zavijanja i uvlačenja.
Večeras sam pročitala njen post ” posvećen ” psihopatama i na trenutak se osetila jako slabom, izmučenom i jadnom. Setila sam se trenutaka kada su me ponižavali, vređeli i špijunirali, dok su se mojoj deci predstavljali kao divni ljudi koji žive u harmoniji, blagostanju i svetu koji možda i postoji, ali ne na ovoj planeti. Ljudi prosto uživaju da ti ” pomognu” da patiš, utoneš u ponor i uđeš u tunel na kraju koga nema svetla. Smeju se iza tvojih leđa i ni jednog trenutka ih ne zanima sopstveni život, to ostavljaju po strani, okreću se ka tvom jer im nekako dođe zanimljiviji. Kao buve kojih ne možeš da se otreseš. Njihov moto zasniva se na uživanju da gledaju dok komšiji crkava krava i slade se umesto da nahrane svoju da im nebi crkla.
Mrzim ljigave osobe, jake samo na rečima. Umeju da vređaju a kada ih pogledaš u oči ne da nisu u stanju da kažu bilo šta, već beže. Beže i sklanjaju se podalje od tebe iz straha. Nedostatak elokvencije, strah razotkrivanja sopstvene prljave prošlosti i bednog života koji žive a koji nije ” blog-bajka “. Oko nas nisu samo psihopate… veliki je broj šizofreničara, osoba sa poremećajem ličnosti i manije uhođenja i sebi upućenih imaginarnih pretnji. Alo, prijatelji, to se leči, postoje institucije. Jednostavno tražite pomoć na pravom mestu jer blogovi ne leče, nismo još toliko napredovali.
I dok je pojedinima sve lepo, drugima smešno, a treći žive u komjuteru, ja živim svoj život u pravom realnom svetu. Nema više strahova, nema bojazni, ojačala sam a na Bogu je da sudi..
Pokuša li još neko da se još samo jednom umeša u moj život, pomene moje ime u negativnom kontekstu, neće mu izaći na dobro. Zato jedan savet, kuvari neka seckaju šargarepe, đaci redovno da pohađaju školu, direktori da rade umesto što platu zarađuju dok se igraju a grobari da kopaju grobove umesto da ih otkopavaju. Teško je vreme, ljudi lako ostaju bez posla zato čuvajte ono što imate.
Posted in 
Tags: 
U novom domu
Nije me bilo izvesno vreme, ali jedno je sigurno, moj blog mi je jako nedostajao. U svom mačećem životu svašta sam doživeo, a u zadnjih par nedelja, dosadno mi nije bilo ni malo. Već sam pisao o svojim problemima oko preseljenja i sličnih stvari, i pretnje su se ostvarile a stvari još više iskomplikovale. Na trenutak sam pomislio da za mene nece biti mesta ni u starom ni novom domu. ” Mama ” se ipak pobrinula da za mene uvek bude mesta kao i do sada.
Prva noć bila mi je jako teška. Nisam mogao da se naviknem na novu okolinu i raspored. Hrana mi je stajala na jednom mestu, voda na drugom, a moja korpa za spavanje stalno je menjala mesto. Korpa sa peskom bila je na terasi. Uuuu… kako je to jezivo izgledalo. Ovde je jako visoko i nema ograde na terasi. Mala nepažnja dok jurim vrabce i ” zbogom mišu “! Ali kako se ” živa mačka na sve navikne “, tako i ja. Već posle par dana, osećao sam se kao da sam ceo život proveo tu gde jesam. Ponekad se jos uplašim kad se probudim noću, gledam oko sebe i tek onda shvatim a sam na sigurnom i da mi se ništa loše više neće desitii u životu. Jedini problem je što svi opet negde žure. ” Mama ” je počela da radi i sad duže ostajem sam ali ipak noći i dalje provodim pored nje.
Svi su se nečega odrekli pa samim tim i ja. Nema mojih ukusnih konzervi hrane, već sam naučio da i hrana koju oni jedu nije tako loša. Fotelje na kojima sam oštrio nokte, bačene su, sad se nekako borim sa tepihom u hodniku, doduše na ostalim mestima još uvek i nema tepiha. Sve u svemu, poceo je moj novi život i nadam se da će mi u njemu biti samo bolje.
