Rtanj – mistična planina ili piramida

Mistična ili obična, sa čarobnjakom ili vanzemaljcima, Rtanj je posebna planina. Da li je samo oblika piramide ili piramida zaista, meni nije bitno. Moji koreni potiču odavde, iz samog podnožja. Dovoljno je samo da ga pogledam i osetim spokojstvo, mir i neku neobjašnjivu snagu.

Planina Rtanj nalazi se u istočnoj Srbiji, pripada Karpatskim planinama i predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa. Najviši vrh je Šiljak 1565 metara visine sa koga se proteže pogled sve do Save i Dunava, jasno strči u vis i čini da se Rtanj vidi iz daleka, čini ga gospodarem cele Istočne Srbije, u kojoj ga niko visinom nije nadmašio.

Rtanj je poznat  po brojnim podzemnim izvorima, pećinama, jamama, lekovitom bilju, vatrenim loptama, koje predstavljaju prirodni fenomen kao i drugim neobjaMoj mir - Rtanj!šnjivim pojavama.

Jama ledenica, koja se nalazi se na jugoistočnoj strani. Ulaz u jamu je na dnu plitke vrtače, širine oko 20 metara u prečniku. Dužina jame je 50 metara, ulaz se postepeno sužava, na kraju se ulazi u prostranu dvoranu, širine 15 i visine 10 metara. Dno dvorane je ravno, pokriveno glinom i kamenim blokovima. Unutrašnja temperatura ledenice je prilično ujednačena, kreće se od -2 preko leta, do -4 tokom zime.

Na Šiljku, najvišem vrhu Rtnja, 1935. godine, nakon smrti vlasnika rudnika „Rtanj“, Julijusa Minha , izgrađena crkvica-kapela Sv. Đorđa koju je podigla Julijusova supruga, Greta Minh, u znak sećanja na muža. Crkva je osveštana 1936. godine a u njenoj izgradnji učestvovalo je oko 1.000 radnika. Sav potreban materijal i kamen za izgradnju dopreman  na vrh Rtnja magarcima. Na žalost, kapelicu su u nekoliko navrata dinamitom razrušili tragači za zlatom.

Rtanj je poznat i po endemskom bilju koje raste samo na ovoj planini i zakonom je zaštićeno, a od njih svakako je najpoznatiji rtanjski čaj (Saturea montana).  Druga vrsta ove lekovite trave raste na Olimpu u Grčkoj.

Sa druge strane, legenda kaže da nekada davno Rtanj nije bio planina. Na njegovom mestu je živeo veliki čarobnjak u dvorcu koji je čuvao celu okolinu i delio ljudima oko sebe –svakome po zasluzi, nekima dobro, a nekima bogami i zlo. Onda se jednoga dana iznenada podigla cela planina Rtanj, a čarobnjak je ostao da živi ispod planine gde do dana danasnjeg pomaže svima onima koji veruju u njega.

 

 

 

 

 

Ćutanje

sahOdakle krenuti… Šta reći a šta prećutati?

Dilema, još jedna u nizu, ćutati ili prećutati, … ili bolje prećutkivati? Ma jok, znam, najbitnije je znati a sve ostalo koga interesuje i sam će saznati. Uostalom što uopšte i mora da zna da li ja znam, ćutim, prećutkujem, osećam ili sam led? Bitno je da ti misliš da si bitan a kada je tako, što  da se pitam  i razmišljam da li ti išta znaš ili se samo praviš da neznaš.

Nije ni bitno jer onaj ko treba – taj  zna a kada zna – on onda i ume i može. Da li će ti reći da zna? Ne znam, to ćeš morati njega da pitaš.

Možda će ti i sam reći ili ipak neće? Uostalom, i ti znaš da on zna, i on zna da ti znaš šta sve on zna ali neznaš kada će ti priznati šta sve zna. Šta li misli , pitaš se uzalud jer ti misliš da imaš moć a on… On nema potrebe da misli jer istu poseduje.

I dok ti misliš o njemu, on o tebi, mi o vama, vi o nama i svako o svakome ja se trudim da razumem, shvatim i naučim kako se to zove.

Na trenutak zaboravih i da je još neko tu…

Zna i on da i ti i ja i on i oni sve znaju. On bar ima razloga da ćuti, opravdanog razloga. I bolje je tako – nije bolje ni zaslužio… Ćutanje je njegova privilegija u kojoj može da uživa a toga nije ni sam svestan. Dobro je dok ćutanje traje …

I kao u priči… crčci cvrče, mravi rade, ne čuju se… a ja… ja ustvari samo razmišljam.

#VikiLive 2015

Prva lokalna konferencija u organizaciji Vikimedije Srbije održana je 25. i 26. aprila u Beogradu u  maloj sali Studentskog centra sa nazivom #VikiLive2015 godine. Konferencija je okupila pod jednim krovom Vikipedijance širom Srbije ali i Makedonije i Republike Srpske.

viki11Poziv za prisustvo konferenciji organizatori su na vreme objavili javno kako bi bilo dostupno svima ali su pružili i mogućnost stipendiranja za one koji nisu iz Beograda. Na moje veliko oduševljenje bila sam jedna od stipendista što je podrazumevalo besplatan dvodnevni smeštaj u obližnjem hostelu, prisustvo dvodnevnoj konferenciji, organizovane obroke i refundaciju troškova puta. Ipak, sem ovoga dobila sam i mnogo više upoznavanjem Vikipedijanaca iz okruženja.

Predavanja su bila podeljena srazmerno u dva dana i trajala su od 10-17 časova sa pauzama za osveženje i ručak. Svako od nas imao je prilike da sebe pronađe u bar jednoj od tema mada sam mišljenja da je bilo više nas koji smo se prepoznali u više njih i dobili želju za napredovvikiianjem. Kako su predavanja bila više nego klasična i suvoparna tako  su prisutni Vikipedijanci bili sve samo ne pasivni posmatrači i skoro svako predavanje u želji da traje duže, samoinicijativno produžavali  na uštrb pauza ali ipak probijali predviđene termine.

Organizatori su se pokazali kao pravi domaćini dorasli visini zadatka. Jedino što bih možda promenila je vreme trajanja konferencije odnosno više vremena po jednoj temi pa ako je potrebno produžiti je i za dan duže.

I kao što tvikio obično biva nezaboravna ostaju druženja i sklopljena nova prijateljstva.

Iskreno se nadam skorom organizovanju nove konferencije ili nekom vidu nastavka već održane ali možda i  sa novim temama. Ne sumnje da ako je prva bila ovako uspešna, svaka naredna može biti samo još bolje.