Nena BOR

Archive for the ‘Volim’ Category

Toliko lepih stvari sam doživela u proteklih nedelju dana da prosto nisam sigurna šta je prioritet i o kojem bih pisala. Koliko god se premišljala radost koju nam deca donose ne može nikada biti na drugom mestu. Shodno tome prvenstvo dobija moj sin i njegova nova priznanja.

Zbog izvesnih poteškoća posle pet godina morao je promeni klub i trenera. Prvi dan kada je otišao na trening susreo se sa velikim brojem nepoznatih lica, novim prostorijjama, drugačijim načinom treninga i rada. Svidelo mu se novo okruženje ali trema nije mogla da izostane. Trebalo je ponovo se dokazivati, isticati … jednostavno pokazati sve što si naučio i sve što znaš. Posle samo nedelju dana došao je kući i obavestio me da je trener jako zadovoljan njime i da posle samo pet dana treniranja u novom klubu odlazi sa trenerom i novim  drugarima na takmičenje.

U Aranđelovcu održavalo se međunarodno takmičenje karatista na kome je učešće uzelo 40 klubova iz Srbije, Crne gore i Rumunije. I pored treme i strepnje da ne razočara novog trenera, Darko je osvoji treće mesto i bronzanu medalju. Iznova je osvetlao obraz svoga grada vrativši se sa takmičenja  sa medaljom oko vrata. Jedini iz Bora!

Za koji dan očekuje ga  još jedno takmičenje i, nadam se, još jedna medalja!

Na dan Svetog Valentina ili Svetog Trifuna, decenijama unazad zaljubljeni parovi proslavljaju ga kao ” Dan zaljubljenih “.  Obeležavanje 14. februara i Sv. Valentina kao zaštitnika zaljubljenih počeo je da se proslavlja još u ranom srednjem veku, prvo u Engleskoj a potom u čitavom Svetu.

Sveti Trifun još od ranog detinjstva  posedovao je moć isceljianja bolesi kod ljudi i životinja, kao i proterivanja zlih duhova. Verovanja i zapisi  govore da je njegova moć lečenja bila mnogo jača od znanja bilo kog lekara. Za svoja dobra dela nagrađivan  je velikim bogatstvima koja je uvek delio siromašnom narodu.

Sveti Trifun ili Sveti Valentin, potpuno je nebitno. Volite se, poštujte i međusobno uvažavajte… I ne zaboravite, poklonite voljenoj osobi bilo koju sitnicu jer život ne čine krupne stvari već te male, nekome i nebitne sitnice.

Izvesno vreme zapostavila sam svoj blog a toliko toga sam želela da podelim sa vama. Većina vas zna razlog. I dalje mi nije jasno koje se zadovoljstvo budi u čoveku da nekome nanese zlo? Spremna sam svakome da pomognem u bilo kom trenutku, bilo kojoj situaciji… čak i ako je neizvodljivo da to budem ja, pronaćiću nekoga ko to može. Mržnja, zavist, oholost… sve su to stvari koje osobu vremenom pretvaraju u monstruma a da isti i ne shvata šta mu se sa njim događa. Još jednom moram da se zahvalim svima vama koji ste bili uz mene, davali mi savete i pomagali. Iznova dokaz vrednosti prijatelja iako  pojedine nikada nisam ni upoznala lično, pružili su mi podršku i volju da ne odustajem. Bilo, nadam se prošlo, sad idemo dalje!

Danas sam veoma srećna i vesela. Dolazi mi tetka koju obožavam a koju sklopom raznih okolnosti nisam videla mnogo godina. U međuvremenu postala je baka i to dva puta, preživela tešku operaciju pankreasa a potom za manje od dva meseca i srca.

Kako da vam je predstavim u kratkim crtama? Prosto! Žena koja je u stanju da pretrpi sve, žrtvuje se za svakog, preživi svašta ali uvek ostane na nogama. Kako to sve uspeva, samo njena duša zna. Osoba koja se nikada ne žali sve do trenutka dok ne padne. Uvek je puna optimizma, ne posustaje i osoba koja ima razumevanja šta god da je u pitanju.

Kao mala tetka mi je bila idol. Imala je predivnu dugu crnu kosu, zgodna i lepa kao glumica. Stalno sam govorila da ličim na nju, ne zato što je to istina već zato što sam ja želela da tako bude. Veliki borac koji ne posustaje, bez osmeha na usnama nikada, iskrena do kraja pa kome se kako svidi. Baš iz nabrojanih razloga svi je vole, cene i poštuju!

Ja sad odoh da se spremim da je dočekam. Moja tetka Ljubica, moj idol!

U ranim jutarnjim satima osam autobusa je bilo premalo da prime sve koji su želeli na miting opozicije u Beograd. Rano jutru bilo je hladno, ipak svi su bili odlično raspoloženi. Obzirom da dok Srpska napredna stranka nije osnovana nisam bila član nijedne političke partije, ovo je bio prvi miting kojem sam prisustvovala kao član a li i kao novinar. Želela sam svim srcem da budem prisutna, i pored povrede koju sam sebi “obezbedila” na borskom klizalištu pre nekoliko dana a sa druge strane i potajno strahovala što je u mom slučaju i normalno. Sećate se teksta ” Moram a ne mogu “! Upravo on je obrađivao problem koji je nastao u meni i o kojem Vam govorim. Nemiri, neredi i sve što je najavljivano u medijima. Iskreno rečeno, nisam se bojala za sebe, već za sve nas!

Ono što je u meni prevagnulo bila je želja da kao pojedinac pružim podršku ma koliko ja kao ” ja ” ne mogu bitnije uticati. Pored toga želela sam da ponovo vidim svoje drugove koji su danonoćno bili uz nas kada su u Boru bili održavani lokalni izbori. Svi smo se tako lepo slagali, družili i kroz naknadno druženje prilikom naših odlazaka u Beograd ili njohovih dolazaka u Bor postali pravi prijatelji a bilo i je i bezbroj telefonskih i net- konatakata putem FB i Twitter-a. Eto, nekada nisi ni svestan gde se kriju ljudi koje ćeš zavoleti svim srcem.

Jučerašnji dan bio je zaista jedinstven za mene! Svi moji potajni strahovi bili su neosnovani. Jedno novo iskustvo i moje iskreno oduševljenje.

Evo kako je to izgledalo kada smo se sreli ponovo…

Osvanuo je tako divan dan. Malo je hladno ali predivni sunčevi zraci ulaze kroz prozor i miluju mi lice. Budim se sva srećna i zadovoljna. Moja najdraža bića spavaju dubokim snom. Stojim iznad njih i posmatram ih. Pitam se kada sam zadni put uradila slično?

… Ulazim u kuhinju i stavljam lonče za kafu, moja klasična navika čim otvorim oči. Tražim cigarete i odmah palim jednu. Znam… ogromna greška ali one su porok koga ne želim da se odreknem. Pogledam prema nebu a na njemu nešto što nepamtim da sam ikada videla, čitava priča, prelepa bajka. Uzimam aparat u ruke i slikam. Na žalost, ne umem da ga naštelujem kako treba pa moja bajka ostade negde u daljini… Ispijam svoju prvu od obično tri jutarnjih kafa i razmišljam koliko mi je život mnogo pružio, koliko sam zapravo srećna a da u pojedinim trenutcima nisam ni bila svesna toga…

Prvenstveno moje zdravstveno stanje se jako popravilo u odnosu na prethodnih par godina, srećna sam, deca me iz dana u dan oduševljavaju svojim novim postupcima, ponašanjem i neizmernom ljubavlju. Ponekad još uvek ne mogu da shvatim kojom brzinom rastu, a ne želim više ni jedan trenutak da propustim. Najveće blago jedne majke.Obuzima me neka toplina doma i ljubav koja iskače sa svih strana.

Nekada sam stalno sebi postavljala pitanja u čemu je svrha života, možda malo sa zakašnjenjem, tek sada sam shvatia. Ljubav, harmonija, moj predivni mačor koji me “ljubi” svakog jutra. Život treba živeti, uživati u njemu jer druge prilike nema. Njega čine sitnice a ja tih ” sitnica ” imam i previše…

Ja sad odoh kod svojih anđela, odoh da šetam i uživam u životu. Odoh da slušam o novim katama koje je moj sin naučio, češljam lutkice sa mojom devojčicom i odgledam neki crtani.

Moj kompjuter malo se umorio. Dajem mu mini godišnji odmor, zaslužio je!

Ovako smo se mi proveli danas!