Nena Bor

Ne znam da li vam se ikada desilo da na smom prelazu iz jave i sna misli neverovatnom brzinom krenu kroz glavu a slike polete kroz sećanje nezadrživo i veoma brzo. U tim trenutcima nesvesno analiziram i preispitujem svoj život, sve svoje, uspehe, greške, padove i uspone. Loše uspomene pokušam da pretočim u lepe i svemu čega ne želim da se setim, nađem razlog ili opravdanje.
U proteklih nekoliko meseci, pripreme za san započinju sa zagrljajem moje ćerkice, njenim poljubcima i nežnim ručicama koje  me maze. Kako ona voli da kaze ” ja sam njena najbolja i najdraza mamica”.
Na trenutke me snažni izliv nežnosti sa njene strane, jako rastuži, a da razlog ne znam ni sama, ali zaspimo tako zajedno zagrljene pa ne znam ko je srećniji kad se probudimo u toku noći, ona ili ja.

Pre dva dana smo  otišle na završni lekarski pregled i potvrdu za polazak u školu. Dok smo sedele u savetovalištu i gledale sve one male devojćice i dečake koje će za par godina postati đaci i “mali”  ljudi sa formiranom sopstvenom ličnošću ličnim stavovima i izgrađenim karakterom, brzinom svetlosti vratila sam se u taj period svog života.
Malena devojčica, rođena sa 2950 grama, dugačka 49 cm, sada sama sedi pored mene i sprema se za upis u školu. Razgovara sa mnom o vrlo ozbiljnim temama, pa se ponekad zapitam da li razgovaram sa svojom ćerkom ili dobrom drugaricom. Izuzetno pametna, lepa kao andjeo, dobra i neiskvarena duša … pa i mangup i kolovodja po potrebi. Sve u svemu vrlo bistra, hrabra i spremna da se bez straha suoči sa izazovima koji je mogu zadesiti u životu.

Moja mala – velika devojčica izrasta upravo u ono što sam želela, od kako se rodila, njoj, a pre toga i samoj sebi. Kako vreme odmiče imam utisak da pored mene odrasta moje drugo JA, sa mnogo manje početnih grešaka i nedostataka. Daću sve što bude u mojoj moći da ona ostane ono što jeste, ali i postane i postigne sve što želi u životu. Meni ostaje samo da se nadam da ljubav koju oseća prema meni nikada neče nestati.

Volim moju malu- veliku devojčicu i biću uvek ponosna na nju!

Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: “Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”

U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi običaji.

Detinci
U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je čovek dobro u svom životu učinio.

Materice
U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se “dreši”. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Oci ili Očevi
Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se “dreše” poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.

Tucindan
Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica “tukla” ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu “ne valja” tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Badnjidan
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Šta je badnjak?
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

Kako se seče badnjak?
Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao “Božić i Badnjidan”. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!” Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!” Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar “Roždestvo tvoje…”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Česnnca
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se “Oče naš” naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božićna pečenica
Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da pose Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Preuzeto sa http://www.spcportal.org/

Pozajmljeno sa:  Borsky ONLINE

Godine krize, ali pre svega godine nerada i neodgovornosti. Godine  začuđujućih marketinških dostignuća u prodaji, plasmanu i kotizaciji apsolutno bezvrednih proizvoda i njihovih proizvođača.

Za samo 5 sekundi genijelno smišljene i sročene informacije poverovaćemo – bez  razmišljanja, bezrezervno i za sva vremena. Neki od nas će taj lični impresum “pustiti” i do samog gentskog koda svojim potomcima oduševljeni i zablenuti u nadograđeno, idealizovano i neobjektivno a ponekad i sasvim podlo servirano – poput šoljice čaja”presvučene” sa nekoliko kapi  ricinusovog ulja. Treba li uopšte razmišljati o verodostojnosti prikazanog (rečenog) kad se vidi i oseti taj ulickani, skupoceni i besprekorni sklad, koji se graniči sa samim snom ili najneverovatnijim fantazijama jednog prosečno obrazovanog i inteligentnog ljudskog bića.

U polusnu  svakodnevnog mentalnog dopinga kojem smo svakodnevno izloženi recimo na lokalnom nivou i ne obraćamoo pažnju na ortodoksne gluposti kao na primer na vesti da je  “dinar danas ojačao za 0,07 posto”,   ili da je “prozvodnja povećana za 2,5 procenata  u odnosno na isti period prošle godine ….” i slično,  ali u nekom deliću naših memorijijskih pregradaka ipak ostaju urezane ključne reči “dinar ojačao” ili  “proizvodnja povećana”.  Mnogo je primera i ne bih Vas  njima častio jer bi me bilo i pomalo sramota tolike količine nelogičnosti ali to tako ide i to već dugi niz godina. Eto dragi moji od pamtiveka je najbitnija “prporuka” i bez nje se ne kupuje, ne zapošljava , ne putuje a  i sklapanje brakova bi bilo (osim u Kini)  u ozbiljnoj krizi kao i čitavo čovečanstvo da nije marktinga u bilom kom svom istorijskom obliku.

Desi se da poneko, odvažan i izuzetne mentalne snage, ostavi na tren po strani svakodnevne probleme i brige i krene da raspravlja, pokušavajući da razume, ali i svoje zaključke prenese nama nemoćnim posmatračima kako bi bolje razumeli svu tu mašineriju koja je u suštini ništa drugo nego velika prevara, ali brzo odustane ili razočaran ili pod pritiskom drugih i važnijih obaveza. Tako nam godinama promiču nelogičnosti i umešno smišljene i dugotrajno projektovane prevare a da toga i nismo svesni.

Mislim da Vam je sasvim jasno čemu sve to treba da posluži kao i da je to mašinerija koja lomi usitnjava i daje odlične predispozicije za nadgledanje i upravljanje velikom masom i prostorom međutim  nisam siguran da će to još dugo potrajati jer osnovni i izvorni oblik marketinga koji su davno patentirali nenormalni, uvek neopisivo ludi i bezobrazni a na trenutke i poludivlji balkanci sa nazivom “marketing od uva do uva” može da završi posao i to smo već bezbroj puta dokazali.

Svaki džukac luatlica u “mom selu” zna da ameri štite ljudska prava i mir u Svetu, kršenjem istih i ratovanjem gde je god to moguće, da se svaki  Žabar kune u porodicu i ženu  a vara je na svakom drugom krevetu, da su uredni i precizni Nemci, skloni aljkavom i neurednom privatnom životu, a da su Kinezi iako toliko ugnjetavani i mučeni najmnogoljudnija nacija na Svetu …

E pa toliko do mene. Ako moram da Vas slušam, ne moram više baš sve da Vam verujem.

Inspirisana tekstom koji sam danas pročitala, kod kolegnice na blogu, reših da napišem reč vezanu za prave prijatelje.

Razočarana činjenicom da je pružila maksimum, verovanjem da je  pomagala  nekom koga je smatrala pravim prijateljem (a taj isti prijatelj joj je okrenuo leđa) čim je po njegovom mišljenju postao neko i nešto, napisala  je tekst, kao i većina nas ne bi li olakšala svoju dušu.

Dok sam čitala njenu priču, počela sam da razmišljam koliko je u stvari vredno patiti za nekim ko ne shvata šta pravo prijateljsto zapravo znači i koji je broj onih za koje sa sigurnošću mogu reći da su mi pravi prijatelji.

Broj nije veliki, ali ja sam zadovoljna. Puno je poznanika, školskih drugara i komšija ali pravi prijatelj je nešto sasvim drugo i nešto što se retko stiče. Najbitnije, po meni, je da kada naiđeš na pravog prijatelja, treba da ga prepoznaš i to prijateljstvo sačuvaš za ceo život.

Ponekad nismo ni svesni do koje nam granice prijatelj može pomoći, šta je sve u stanju da učini za nas bez straha čak i ako to može imati štetne posledice po njega samog.

Što se mene tiče, sa sigurnošću mogu da kažem da imam dve najbolje prijateljice za koje sam u stanju i život da dam. Neko ko me nikada nije izdao i bio mi prijatelj bezuslovno. I jednu i drugu poznajem duže od deset godina, ali upoznala sam ih u sasvim različitim situacijama, potpuno su drugačijih shvatanja, vole različite stvari, imaju druge poglede na svet…ali obe su dokazale da zaslužuju počasno mesto u mom životu i da ću za njih uvek učiniti sve.

Jedna od njih prolazila je samnom jednu etapu mog zivota dok je druga bila i moja školska drugarica, kolegnica ali i uvek tu kad mi je bilo najteže. Imala sam u životu velike uspone kao i još veće padove, bila  sam u situaciji kad sam imala mnogo a i kad nisam imala ni za hleba. Pravog prijatelja prepoznaš upravo tada. Mogu reći samo da je jedna od njih jedva preživljavala,krpila kraj sa krajem i bila u velikim problemima, ali mene nikada nije zaboravila. Delila je sa mnom nesebično zadnju koru hleba, poštovala me i kad sam bila neko i kad sam bila niko, cenila i savetovala, kritikovala i podržavala me. Nikada neću zaboraviti šta je sve učinila za mene, i mada sam se uvek trudila da joj uzvtarim na adekvatan način, mislim da još uvek nisam uspela.

Moja druga prijateljica gubila se povremeno iz mog života, jer je i sama imala dovoljno svojih problema, ali dovoljan bi bio samo jedan poziv i ona bi već bila tu. Bez straha, suvišnih pitanja, analiziranja i kritikovanja i aminovanja mojih postupaka, rešavala bi samnom ma kakav problem koji bi iskrsao i borila se sa mnom. Bilo je povremenih nesuglasica među nama, ali svađa i osuda nikada.

Iz svog ličnog iskustva reći ću svima da pravi, ali zaista pravi prijatelji, ipak postoje. Okrenite se malo oko sebe, pogledajte dobro, razmislite… možda je baš u vašoj blizini neko ko vas nikada neće izneveriti!