Nena BOR

Archive for the ‘Religija’ Category

Волим празнике, волим традицију. Стари обичају представљају за мене вредност која се не сме изоставити. Дани пуни љубави, среће и весеља са најдражима…

Испред црква Светог Великомученика Гeоргија…

Део моје прошлогодишње ауторске емисије! Надам се да вам се свидело :)

Sveti Nikola u narodu se proslavlja kao zaštitnik putnika i dece. Za razliku od ostalih svetaca, Svetog Nikolu slave svi hrišćani.

Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po rođenju u Nikoli je, kako svedoči predanje, mogao da se prepozna budući čudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte a nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole.U grčkom folkloru Sveti Nikola se opisuje kao ” gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Zaštitnik je cele države Grčke.

Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno.

U našem narodu na današnji dan obeležava se još jedan praznik – DETINJCI.

U treću nedelju pred Božić slаvi se ovаj prаznik. Togа dаnа ujutru rаno, ili po dolаsku iz crkve sа bogosluženjа, odrаsli vežu svoju ili tuđu decu. Zа vezivаnje se obično koristi: kаiš, gаjtаn ili običаn kаnаp, ili običаn deblji konаc. Obično se zаvežu noge ili ruke, pа se jednim delom kаnаp zаveže zа sto ili stolicu. Vezivаnje nа Detince, Mаterice i Oce, imа višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovаnje i međusobno pomаgаnje u svim prilikаmа. Drugo, upućuje ukućаne nа štedljivost i istrаjnost u vrlinаmа, jer onаj ko poseduje pošteno zаrаđenu imovinu i dobrа delа, lаko će sebe otkupiti u svim sporovimа pred zemаljskim sudovimа, а posebno nа poslednjem Strаšnom sudu, gde će se sаmo vrednovаti ono štа je čovek dobro u svom životu učinio.

Sutra je sv. Nikola, jedna od najvećih slava među hrišćanima. Njegovo ime vezuje se za zaštitnika vozača, putnika, moreplovaca… U narodu se kaže da polovina pravoslavnih vernika proslavlja ime svetca dok ona druga odlazi na slavu.

Ipak ovaj tekst nije posvećen sv. Nikoli kao svetcu već staroj legendi i istini koju nećemo ili ne želimo da prihvatimo jer se verovatno i ona kosi sa nekim pravilima Sveta i toliko aktuelne EU. Pitanje idalje stoji: Ko je Deda Mraz kome se deca najviše raduju i zbog koga sa nestrpljenjem čekaju Novu godinu?

Lik Deda Mraza (Santa Claus) je delo americkog karikaturiste iz 19. veka Tomasa Nasta, inspirisano Sv. Nikolom ( Saint Nicholas engleski, Sinterklaas holandski, Mikulaš češki, Nikolaj ruski…), kao zaštitnikom dece. Deda Mraza zovu jos i Father Christmas ili francuski Père Noël i on je taj koji deci, koja su bila dobra preko cele godine, donosi poklone – slatkiše, igračke…

Ime Deda Mraza se i u Jugoslaviji najviše koristilo za vreme socijalizma, jer imena Ježišek i Božić Bata nisu bila po volji tadašnjoj vlasti koja nije podržavala Crkvu. Santa Klaus ili Deda Mraz donosi poklone na Badnje veče a u socijalističkoj Jugoslaviji, kada verski praznici nisu bili ” popularni “, njegov dolazak je bio “pomeren” na Novu godinu.

Do dana današnjeg ni katolička ni pravoslavna crkva ne priznaju Deda Mraza, ali deca širom Sveta vole ga i raduju se njegovom dolasku.

Ostaje pitanje kako vratiti tradiciju i potisnuti pomodarstvo i kako deci sve ovo objasniti?

Ove godine rešila sam da veliki Božićni post počnem od samog početka. U mojoj porodici mama me je od malih nogu učila kako se približiti Bogu i ” oslušnuti ” njegove reči i poruke. Za razliku od ostalih roditelja koji su svoju decu udaljavali od crkve kao da je to nešto sramno, ja sam učila molitve, recitovala u crkvi svake godine na Svetoga Savu i bila među nekolicinom koja je služila na  prvom organizovanom Svetosavskom balu u Boru. Tada sam imala tek deset godina, ali se nisam stidela svoje vere i bojala što su tada svi još bili ” pioniri “.

Bila sam na večernjoj službi , molila se sa ostalim vernicima a potom ispovedala kako bi se pripremila za sutrašnju pričest. Sutra Srpska Pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Vavedenje Presvete Bogorodice. Ovaj dan svrstan je u jedan od dvanaest največih Bogorodičinih praznika i obeležava se 4 ecembra po novom kalendaru.

Kada je Presveta Deva Marija navršila tri godine, njeni roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije i obećali. Bila je to svečana povorka Joakimovih i Aninih srodnika: napred su išle device sa upaljenim svećama, pa onda Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulazu u hram Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu da, pod vidom obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju. Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice, izgrađen je na Senjaku, urbanom naselju opštine Savski Venac u Beogradu.  Manastir je izgrađen 1935. godine, a legenda koja govori o njegovom podizanju vezana je za san izvesne Perside Milenković u kome je tri puta usnila isto. Sazidati manastir baš na tom mestu.

Сабор светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних

Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири до пет година пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор, који је својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. Зашто баш у Новембру? Новембар је заправо девети месец од месеца марта који се сматра тренутком стварања света. А девети месец после марта узет је због девет анђелских чинова који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је, ових девет чинова у књизи “О нeбeсној Јерархији”. Тих девет чинова деле се на три јерархије: највишу, средњу и најнижу; и у свакој од њих су по три чина.
Прву, највишу, и Пресветој Тројици најближу јерархију, сачињавају: Серафими, Херувими и Престоли. Ближе од свих Творцу и Саздатељу свом предстоје богољубиви шестокрилни Серафими, као што виде пророк Исаија који каже: Серафими стајаху око Њега, сваки их имаше шест крила (Ис. 6, 2). Они су пламенолики, као они који непосредно предстоје Ономе о коме се пише: Бог је наш огањ који спаљује; престо је Његов пламен огњени; слава Господња је као огањ који пламти. Предстојећи таквој слави, Серафими су огњелики, према реченоме: Он чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени. Они пламте пламеном љубављу к Богу, и друге распаљују таквом љубављу, што и само име њихово показује, јер на јеврејском језику серафим значи онај који пламти, или онај који запаљује.
После Серафима свевидцу Богу, који живи у светлости неприступној, предстоје у неизрецивој светлости богомудри многоочити Херувими, који јаче од других нижих чинова сијају свагда светлошћу богопознања и знања тајана Божијих и дубине премудрости Његове, сами просвећивани и друге просвећујући. Јер њихово име “херувим” на јеврејском језику значи: велико разумевање или изливање премудрости, пошто се преко херувима и другима шаље премудрост и даје просвећење очију разума за боговиђење и богопознање.
Затим – Седећем на престолу високу и издигнуту предстоје богоносни (како их назива свети Дионисије Ареопагит) Престоли, јер на њима, као на разумним престолима (како то вели свети Максим Исповедник) Бог разумно почива. А они се називају богоносни, не по бићу него по благодати и по своме служењу, док се тело Исуса Христа, – како то пише свети Василије Велики, – назива богоносним по бићу, пошто је Ипостасно сједињено нераздељиво са самим Богом Логосом. Међутим Престоли се називају богоносни не по бићу него по благодати даној им за такво њихово служење, као они који тајанствено и недокучиво носе у себи Бога. Почивајући на њима на неисказан начин, Бог обавља Свој праведни суд, по речима Давида: Сео си на престо, изричући правду (Псал. 9, 5). Због тога се преко њих првенствено пројављује правосуђе Божије: они служе правосуђу Божију, прослављају га и изливају силу правосуђа на престоле земних судија, помажући царевима и владарима да изричу праведни суд.
У средњој јерархији такође постоје три чина светих ангела: Господства, Силе и Власти. Господства се називају тако зато што они господствују над осталим, нижим од њих ангелима, a сами су слободни. Одбацивши, како вели свети Дионисије Ареопагит, робовски страх, они добровољно и с радошћу служе Господу непрестано. Такође они изливају силу благоразумнога господарења и мудрога управљања властима на земљи од Бога постављеним, да би оне добро управљале над повереним им областима. Затим они уче владати осећањима, смиривати у себи непристојне жеље и страсти, потчињавати тело духу, господарити над вољом својом, и стајати изнад сваког искушења.
Силе, испуњујући се снаге, испуњују вољу Свевишњег и Свемогућег Господа свог, крепког и силног, извршујући је одмах с лакоћом. Они чине и превелика чудеса, и ту чудотворну благодат изливају на угоднике Божије, достојне те благодати, да би могли чинити чудеса, исцељивати сваку болест, и предсказивати будућност. Свете Силе помажу и људима који се труде и оптерећени су ношењем каквог било послушања, наложеног на њих, -Чиме и објашњавају своје име: “Силе”, – и носе слабости слабих. Оне такође укрепљују сваког човека у трпљењу, да не малаксава у невољама, него да крепким духом и јуначки подноси све што га сналази, за све смирено благодарећи Бога, који све устројава на корист нашу.
Власти се тако називају зато што имају власт над ђаволима: да укроћују демонску власт, да одбијају искушења која ђаволи приређују људима, и да не допуштају ђаволима да нашкоде ма коме онолико колико би они хтели. Власти још учвршћују добре подвижнике у духовним подвизима и трудовима, штитећи их да не би били лишени духовног царства. Онима пак који се боре са страстима и пожудама Власти помажу да одгоне рђаве помисли и вражије нападаје, и да побеђују ђавола.
У најнижој јерархији такође постоје три чина: Начала, Архангели и Ангели. Начала се називају зато што началствују, старешинују над нижим ангелима, упућујући ове на испуњавање божанских наређења. Њима је такође поверено управљање васељеном, и чување свих царстава и кнежевина, земаља и свих народа, племена и језика, јер свако царство, племе и народ има као свог посебног чувара и управитеља једног ангела из овог небеског чина који се назива Начала. Служење овога ангелскога чина, по објашњењу светог Григорија Двојеслова, састоји се и у томе: да поучавају људе одавати свакоме старешини поштовање које приличи његовом звању. Исто тако ангели овога чина изводе достојне људе на разне важне положаје, и подучавају их да не ступају на положаје из себичних разлога, из користољубља и славољубља, него ради служења Богу, и ради распрострањења и умножења свете славе Његове, и ради користи ближњих, служећи општим потребама свих својих потчињених.
Архангелима се називају велики благовесници, који благовесте велико и преславно. Њихово се служење, као што каже велики Дионисије Ареопагит, састоји у овоме: пророштва откривати; просвећење, познавање и разумевање воље Божије, које добијају од виших чинова, саопштавати нижим чиновима, a преко њих људима. Свети пак Григорије Двојеслов вели да Архангели укрепљују у људима свету веру, просвећујући им ум светлошћу познања светог Еванђеља и откривајући им тајне благочестиве вере.
Ангели су у небеској јерархији од свих чинова нижи и људима најближи. Они јављају људима мање тајне и намере Божије, и поучавају људе да врлински и праведно живе по Богу. А придодани су они да чувају свакога од нас верујућих: врлинасте придржавају да не падну, пале подижу, и никада нас не остављају, макар и сагрешили, јер су свагда готови помагати нам, само ако ми сами пожелимо.
Међутим и сви виши небески чинови називају се заједничким именом: ангели. Премда они по своме положају и по даној им од Бога благодати имају разне називе, као: серафими, херувими, престоли и остали чинови, ипак сви они имају заједнички назив: ангели, пошто је назив ангео назив не природе него службе. Јер сви су они ангели, пошто сви служе Божјем наређењу, као што стоји написано: Нису ли сви службени духови који се шаљу на службу? (Јевр. 1, 14). Њихове пак службе су различне и неподједнаке, и сваки чин има своју посебну службу, јер Премудри Саздатељ не открива свима у истој мери тајне Своје намере, него посредно, преко виших чинова просвећује ниже, откривајући им Своју свету вољу и наређујући им да је испуњују, као што се то јасно види из књиге пророка Захарије. Тамо се говори како ангела после разговора с пророком сусреће други ангео и наређује му да поново иде к пророку и обавести га о ономе што ће задесити Јерусалим: Гле, ангео који говораше са мном изиде, и други ангео наиђе му у сусрет, и рече му: Трчи, и реци оном младићу, (тојест пророку Захарији): Јерусалим ће се населити по селима ради мноштва људи, и ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо (Зах. 2, 3.4.5). – Објашњавајући то, свети Григорије Двојеслов вели: Када један ангео говори другоме: “Трчи, и реци оном младићу”, нема сумње да ангели шаљу једни друге: мањи се шаљу, а већи их шаљу. – Тако исто и код пророка Данила налазимо где ангео наређује другом ангелу да пророку протумачи виђење (Дан. 8, 16). Отуда је јасно, да ангели виших чинова откривају божанску вољу и намере Творца свога ангелима нижих чинова, просвећују их, и шаљу људима.
Православна Црква на земљи, требајући помоћ светих ангела, празнује сабор свих девет чинова светих ангела нарочитим мољењем, као што треба, у осми дан месеца новембра, тојест деветога месеца, јер ће се свих девет чинова ангелских сабрати у дан Страшнога суда Господњег. А овај дан божанствени учитељи Цркве називају осмим даном, када дође Син Човечији (= Син Божији = Судија праведни) у слави Својој и сви свети ангели с њим (Мт. 25, 31). И послаће ангеле Своје с великим гласом трубним, и сабраће избране његове од четири ветра (Мт. 24, 31), тојест од истока, запада, севера и југа. – О, да би тада и нас, који чесно празнујемо Сабор њихов, сабрали к лику избраника Божијих!
За челника и војводу свих ових девет чинова ангелских постављен је од Бога свети Архистратиг Михаил, као верни служитељ Божји. Он у време Сатаниног пагубног пада у гордост, и његовог одступљења од Бога и строваљења у бездан, сабравши све чинове и војске ангелске, громогласно ускликну: Пазимо! стојмо смерно пред Творцем нашим, и не помишљајмо на оно што је противно Богу! Погледајмо каква страдања претрпеше они који заједно с нама беху саздани, и досада заједно с нама беху причасници Божанске светлости! Обратимо пажњу како се они због гордости изненада из светлости сурваше у таму и са висине стропошташе у бездан! Погледајмо како спаде с неба јутарња звезда Даница и разби се на земљи!
Говорећи тако свему Сабору ангела, он, стојећи на првом месту, поче са серафимима и херувимима и са свима небеским чиновима славити Пресвету, Једносушну и Нераздељиву Тројицу, Једнога Бога, сложно певајући торжествену песму: Свет, свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје!
Такво уједињење светих ангела доби назив Сабор ангела, јер они удружено, једнодушно и једногласно славе Оца и Сина и Светога Духа, – Свету Тројицу, којој и од нас иловачних нека је слава вавек. Амин.

Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину одакле му је била и мајка и где је имао велико богатство које је по његовој жељи, раздељено сиротињи. Слуга је учинио све како му је било наређено и ту га сахранио. У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом освећења тога храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне мошти овог светитељa и великомученика Христoвог.

На овај дан Оптина Бор просавља Ђурђиц као своју саву већ годинама уназад.

Свима који славе овог великог светца, жеим срећну славу, мир и благостање.  Пуно здравља, среће и весеља и да нас све Бог чува, сада и век векова.

Тропар, гас 4.

Ти, који си осободитељ робова

и заштитник убогих,

лекар болесних,

борче против царева

(незнабожачких),

победниче

беикомучениче Ђорђе,

мои Христа Бога

да се спасу душе наше.