Nena BOR

Archive for the ‘Religija’ Category

Духови, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник је који представља рођендан хришћанске Цркве.

Празник Духови  означава силазак Светог Духа на апостоле и увек се пада у недељу. Прославља се педесетог дана од васкрсења Исуса Христа и празнује се три дана. Празник Духови познатији је под називом Тројице, јер означава свето тројство – Бога Оца, Сина и Духа Светога.

„И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили“

То је један од највеличанственијих хришћанских празника из апостолског времена . Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свету да проповедају хришћанку веру На овај дан читају  се молитве Св. Василија Великог и у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства.

Oвoг дaнa црквe сe китe зeлeним грaничицaмa и пoсипajy трaвoм.

Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u današnjoj Hercegovini u veoma pobožnoj, blagočestivoj i siromašnoj porodici. Po rođenju dobio je ime Stojan. Stojan je i ono malo hrane što je imao uvek delio sa ostalim čobanima te vremenom postade omražen zbog svoje dobrote od otpadnika vere i zlih ljudi. Roditelji ga prvo skloniše u manastir Zavale koji je bio posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, gde mladi Stojan poče da uči a potom se i zamonaši i dobi ime Vasilije. Izvesno vreme proveo je u manastiru Tvrdoš ali kako i tu htedoše nevernici da ga ubiju on prebeže za Rusiju. Po povratku iz Rusije sav novac koji je zaradio poklonio je manastirima širom Hercegovine a potom se skrasi u manastiru Ostrog. Mnoga čudesa činio je za vreme svog života pa se isto desilo i posle njegove smrti. Svete mošti čudotvorca čine  čudesna isceljenja. Mnoge zakletve i zaveti daju se baš na ovaj dan.

On pomaže svakome ko mu se obrati sa iskrenom molitvom i pobožnošću bez obzira na veru.

Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom

Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni. Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo. Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih. Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega. Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao. Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne. Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.

Ljudi likujte, narodi čujte:
Hristos voskrse, radost donese!
Zvezde igrajte, gore pevajte,
Hristos voskrese, radost donese!
Šume šumite, vetri brujite,
Hristos voskrse, radost donese!
Mora gudite, zveri ričite,
Hristos voskrse, radost donese!
Pčele se rojte, a ptice pojte,
Hristos voskrse, radost donese!
Anđeli stojte, pesmu utrojte,
Hristos voskrse, radost donese!
Nebo se snizi, zemlju uzvisi,
Hristos voskrse, radost donese!
Zvona zvonite, svima javite,
Hristos voskrse, radost donese!
Slava ti Bože, sve ti se može,
Hristos voskrse, radost donese!

Sv. vladika Nikolaj Žički

Na Veliki petak  obeležava se uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.

Kao i svih prethodnih godina u 18 časova već sam bila ispred crkve.  Na prvi pogled sve mi je delovalo nekako isto, identično u poređenju sa prethodnim godinama. Vernici su polako pristizali u crkvu, celivali ikone i palili sveće. Već posle petnaestak minuta zbunjena tišinom koja me okružuje pomislila sam da je crkva prazna. Okrenula sam se i nisam mogla da poverujem slici koju vidim. Crkva je bila puna vernika, ulazna vrata nisu videla sa mesta na kojem sam stajala.

Nije bilo guranja, nije bilo galame, mobilni telefoni nisu zvonili… Vernici su skoro nečujno prilazili mestu gde se kupuju sveće… Vladao je potpuni muk, narod se molio… Pošla sam i ja da kupim i upalim sveće a onda ugledala omladinu u crkvi. Ne mislim na decu koju roditelji dovode, ne ni na one koji sa nastavnicima veronauke dolaze jer ” to tako treba ” , već omladinu od 15. do 19. godina koju ranije skoro da nisam ni viđala.

Upalila sam sveću. Dok sam gledala taj plamen koji gori pred mojim očima nisam prestajala da se molim. Molila sam se za svoju porodicu, rođake, prijatelje, nesrećne, bolesne, bogate, siromašne želeći da Bog pogleda u sve nas i pokaže nam pravi put.

… plakala sam a nisam htela, suze su same padale. Osećala sam neki veliki pritisak u grudima koji želi ” napolje “. Dok sam molitvu sve vreme izbovarala u sebi pred očima smenjivale su mi se mnogobrojne bolne slike života …

Izašla sam iz crkve. Počeo je da duva jak vetar i bivalo je sve hladnije.

Još jedna suza je pala, ovoga puta ona velika i krupna kada sam po izlasku iz crkvenog dvorišta još jednom pogledala prema vernicima koji su zbog gužve ostali ispred – suze radosnice … jedan pogled desno Katolička crkva puna vernika kao i mala ulica koja vodi do nje  – bila je ” blokirana ” ljudima koji su čekali ispred.

Prizor koji nikada neću moći da zaboravim. Dan koji spojio sve ljude i vernike, pravoslavce i katolike na jedno mesto u isto vreme! Svi su samo molili Boga za mir i spasenje. Nije bilo galame, ljudi nisu gazili jedni preko drugih kako bi prvi prišli Plaštanici ili pak prvi upalili sveću, nisu se čak ni gurali kako bi bili u prvom redu… nisu, i verujem da više nikada i neće!

Veliki petak govorio je samo jedno – narod veruje – Bog će mu pomoći!

Na dan Svetog Valentina ili Svetog Trifuna, decenijama unazad zaljubljeni parovi proslavljaju ga kao ” Dan zaljubljenih “.  Obeležavanje 14. februara i Sv. Valentina kao zaštitnika zaljubljenih počeo je da se proslavlja još u ranom srednjem veku, prvo u Engleskoj a potom u čitavom Svetu.

Sveti Trifun još od ranog detinjstva  posedovao je moć isceljianja bolesi kod ljudi i životinja, kao i proterivanja zlih duhova. Verovanja i zapisi  govore da je njegova moć lečenja bila mnogo jača od znanja bilo kog lekara. Za svoja dobra dela nagrađivan  je velikim bogatstvima koja je uvek delio siromašnom narodu.

Sveti Trifun ili Sveti Valentin, potpuno je nebitno. Volite se, poštujte i međusobno uvažavajte… I ne zaboravite, poklonite voljenoj osobi bilo koju sitnicu jer život ne čine krupne stvari već te male, nekome i nebitne sitnice.

Bogojavljanje je jedan od petnaest najvećih  hrišćanskih praznika. Do svoje tridesete godine Isus Hrist živeo je kao drvodelja sa svojom majkom i Josifom koji je na njega gledao kao na svog sina. Čim je napunio trideset godina Isus pozva Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordanu. Posle trećeg puta poniranja u vodu, pilikom krštenja, otvori se nebo i začu se glas Boga Oca koji objavi da je Isus njego sin. Upravo tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obliku goluba.

Ovim krštenjem Isus je označio početak svoje misije i propovedi.

Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Ovaj dan u narodu je poznat kao Vodice ili Vodokršće i vezije se za običaj verovanja u lekovitost i čudotvornost bogojavljanske vodice . Ovim danom prestaju Božićni praznici.

Hristos se javi! – Vaistinu se javi!

Po gregorijanskom kalemdaru 14. , po julijanskom 1. januara, svake godine  proslavlja se Pravoslavna Nova godina, kod Srba poznatija kao Srpska Nova godina. Iako nije priznata kao zvanična rado se slavi u mnogim balkanskim zemljama : Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Pravoslavnim delovima Hrvatske. Tradicija ništa manje ne zaostaje ni u zemljama poput Rusije, Moldavije, Gruzije, Belorusije, Ukrajine, Jermenije…

Zanimljivo je da tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine postoji i u pojedinim delovima u Švajcarskoj (као Alter Silvester), kao i u Škodskoj (Единбуршки ‘Am Bothan’). U nekim delovima bivše Jugoslavije običaj je bio mešenje pogače sa novčićem prilikom čega bi svako od ukućana dobio parče. Onaj ko bi izvvukao novčić podrazumevalo se da će biti najbogatiji u Novoj godini. Identičan običaj kao za Božič.

U gradovima širom Srbije građani uz vatromet i veselje dočekali su Novu 2011. godinu, Pravoslavnu, Srpsku ili Julijansku u ovom momentu nebitno je. Važno je je da nam donese bolje ” sutra “,  puno zdravlja, sreće, ljubavi, radosti i novca ( ne mnogo već onoliko koliko je potrebno da solidno živimo i pružimo deci potrebno ).

Neka vam je svima srećna ova Nova 2011. godina i neka Bog uvek bude uz vas, a i uz mene!