Ne volim, Priče za svaki dan

Zbogom 2013.

Od kako je krenula, bila je naopaka.  Ah, koliko sam samo nade polagala u nju a ispala je nikada gora, baksuzna! Toliko duga, kao bez kraja…

Nisam verovala šta sve može stati u samo jednu godinu … Toliko suza, bola, straha i neizvesnosti…

Polovinu godine provela sam po bolnicama, raznim … na svu sreću sve se završilo dobro. Drugu polovinu obeležile su porodične nesuglasice, strahovi, iščekivanje. Bilo je dana kada sam zaista mislila da za mene ne postoji  naredno jutro (nije fraza). Toliko fizičkog bola donelo je samo jedno dobro – psihičku snagu.

Godina koja je uzela deo mene…

Godina koja je svojom nesrećom uspela da moju porodicu ojača više nego ikada…

Godina u kojoj sam shvatila koliko vredim …  Hvala i pojedincima koji ni tada, kada mi je život visio o koncu, pokazali koliko bi svoj život rado menjali za moj 😉

Godina u kojoj su mi neprestano nedostajala moja deca i moj muž …

Godina u kojoj sam shvatila i da ljudska mržnja i zavist ponekad zaista nemaju granice … Rečenica koju nikada neću zaboraviti : “Uživaj u životu sa decom dok još možeš!”…

Godina u kojoj sam po ko zna koji put shvatila da je samo Bog svemoguć …

Godina u kojoj sam upoznala mnogo prijatelja, pravih prijatelja …

Godina u kojoj nije bilo moguće isplanirati išta …

Godina koju sam preživela i postala jača nego ikada!

I poslednji dan, 31. decembar, podsetio me je na adekvatan način da sa njom (godinom) nema šale J

Prošla je, hvala joj, ne povratila se više nikada i ne desila se nikome!

Zbogom 2013. godino! Moj poslednji pozdrav tebi! Umorila si me prilično, iscrpela… Zbogom zauvek!

Dobro mi došla 2014. godino! Lepa si, vesela… Znam da ne možeš da izbrišeš prethodnu ali hajde da se potrudimo zajedno da onu prethodnu više nikada ne spomenemo i retko se setimo!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *