Ona dolazi… laganim koracima šunja se iza sokaka i čeka svoj trenutak kada će postati jedinstvena. Tih nekoliko sekundi, do njenog dugo očekivanog dolaska, biće sva važna. Kao neka dobra vila koja će nam doneti sve što budemo poželeli – osluškuje nas… naše želje i ne ispunjene snove. Radovaće se i ona možda i više nego mi njoj jer mi smo ih dočekali puno a ona će sada doći i za 365 dana napustiti nas. Ostaće samo trag u vremenu dok mi idemo dalje.

Pokušala sam da oslušnem i ja nju i prodrem u dubinu njene duše… Jedino što želi je da bude bolja od svoje predhodnice, da joj se radujemo i u sreći dočekamo.

Njena slava trajaće poslednjih deset sekundi odbrojavanja, svi će biti ushićeni i veseli a potom će jedni drugima poželeti ispunjenje mnoštva želja. Tada će zablistati, svi će je pomenuti i govoriti o njoj.

Nova godina doneće nam sve ono što smo sami sebi poželeli – dobro zdravlje, ljubav, sreću, novac i mir… Nova 2012. godina stiže za par sati i jedino što je sebi poželela je da bude zapamćena po dobrom koje će nam doneti.

Dragi prijatelji, želim vam srećnu predstojeću Novu 2012. godinu, puno zdravlja, ljubavi i međusobnog razumevanja. Volite se, volite i neka drugi vole vas.

Opet me dugo nije bilo, možda i duže nego što sam mislila. Potrebno mi je bilo vreme da razmislim o mnogim stvarima, jednostavno nikoga nisam želela da davim svojim sumornim pričama i razmiljanjima koja verovatno neće promeniti ništa.

Sva ta nadmenost ” velikih ” blogera, međusobna takmičenja u broju postova postova bez obzira na kvalitet, promovisanje i ulizivanje, jednostavno stvaraju ogavnost  i polako počinju strašno da mi idu na živce. Koji je  konačni ishod svega, kolika je cena ” prodavanja ” svoje lične ” intime ” ? O vrednosti da i ne govorimo.

Blogovi niču iz dana u dan, svi nešto pišu, kritikuju, hvale ali svi se vode onom tezom ” kako da zaradim od svog bloga “!, jer retko ke će blogeru početniku objasniti da je blog ljubav prema pisanju već, iz kog razloga …  Izgubila se prava smisao blogovanja – ne kod svih blogera naravno.

Moj blog je on-line dnevnik na neki način, mesto na kome mogu da se pohvalim, požalim i podelim sa svojim prijateljima trenutke od onih najtežih do najlepših iz svog života. Određeni broj ljudi to ne doživljava tako, već svu svoju energiju usmerava pogrešno. Tužno je što su određeni blogovi nastali iz ljubavi vremenom izgubili svoj smisao postojanja  i pretvorili se u on-line trgovinu. Vođeni ciljem ko da više – njega volim, o njemu pišem, njega dižem u nebesa, čak i ako ga ne podnosim i  gadi mi se, ipak  moram da ” odradim ” posao  jer sam se ” prodao “.

Svaki moj post nastao je iz dubine moje duše u trenutku kada sam ja to želela, bilo da se radilo o lepim ili ružnim stvarima jer realnost je nešto što se ne može ignorisati. Loše stvari dešavaju se svima nama i onaj ko to ne želi sebi da prizna verovatno ima ozbiljan problem sa sobom. Prosto ne mogu voleti kišu i sunce istovremeno, ne umem i ne želim da se pretvaram da sam srećna svakoga trena svog života jer je to nemoguće.

Upravo iz tog razloga divim se Mahlat, Charoliji, Zelenoj, Dudi …  onima koji imaju hrabrosti u svakom momentu da ” ispljunu ” ono što misle i osećaju ne razmišljajući da li će se to nekome dopasti ili ne. Baš zbog njih takvih kavi jesu neću prestati nikada da pišem. U slučaju da me i ne bude neko izvesno vreme znajte  obaveze su u pitanju, ništa drugo,  jer biti bloger i posedovati tu ” titulu “  nije čitav život, on zahteva mnogo više od mene i svih nas.

To sam što jesam, radim stvari koje volim i pišem isključivo stvarma  koje volim i o kojima želim. Ne foliram se, ne zato što ne umem, već što ne želim jer onda to ne bih bila ja!