Priče za svaki dan

Evo me – tu sam

Prođe skoro mesec dana kako ništa nisam napisala na blogu. Lenjost nije, nedostatak vremena još manje a tema za pisanje koliko ti i duša želi. Malo su me smorile ove vrućine ali ipak presudno je sve što se dešavalo u našoj zemlji pa i u svetu. Na trenutke bili bih sva konfuzna željna kritika, osuda, neslaganja a kada bih malo bolje razmislila ni jedna moja napisana reč ne bi promenila apsolutno ništa od onoga što se događalo, niti će!

E sad, ostavljam sve po strani i vraćam se svom životu, onakvom kakaog i živim a političari svih mogućih partija neka se nadmeću mostovima, bajkama o EU, pljuju međusobno, organizuju parade i šta god im još bude palo na pamet, ukoliko su još pri zdravom razumu, mene to više ne dotiče.

Pa da krenemo! Proslavila sam lepo svoj rođendan 11. avgusta zajedno sa mojim mačorom Cickom koji je rođen baš kad i ja. Dan je bio zaista predivan a ono što me je posebno

 

obradovalo bio je dolazak mojih roditelja na proslavu. Možda nekome ovo zvuči čudno, ali niz godina dobijala bih poklone po želji, ili kada nisam ni želela poklon već njih, oni bi po svom izboru kupili poklon i dali mi ga dan kasnije. Izgovor uvek isti, da ne smetamo!? Već sam bila digla ruke jer nisam više mala mamina i tatina devojčica, kad eto čuda.  Zovu “ ranom zorom i najavljuju se da stižu „.

 


Potom je usledila slava, skromno u krugu porodice ali lepo, veselo … ničega nije nedostajalo.

Najtoplijeg dana u godini odlazimo za Beograd, malo posla, malo više zadovoljstva. Ljubaznost i toplina ljudi koje sam lično upoznala, a znala sam ih samo preko twittera me je oduševila.  I dok su Borsky i Srđan ćaskali a ja im se ubacivala u reč :), po Srđanovoj preporuci popila sam predivan prirodni sok od ceđenog voća. Smešno? I meni bi bilo da živim u većem gradu a vi u Boru.

Poseta ComTrade – u, ćaskanje, poslovni razgovori, samo za razliku od onakvih na kakve sam ja navikla ovi su bili opušteni uz puno šale, smeha i ćaskanja ama baš o svemu. Uh, umalo da zaboravim, najtopliji dan, tj. njegov dobar deo ostali smo u ComTrade-u tako da pod fenomenalnom klimom zaboravismo kakav je dan napolju. Potom je usledilo iznenađenje, poklon Veselina Jevrosimovića i ljudi iz kompanije za mog sina karatistu koji je skakao od sreće čim sam mu javila. Sada niko nije kao on, zar ne!

Uveče počinje TwitUp #bornetUP za čiju organizaciju moram posebno da se zagvalim Ivi Tanacković koja ne samo da je pomogla već bukvalno sve sama organizovala. Da budem iskrena toliki odziv nisam očekivala što zbog toga što je bio radni dan što zbog nesnosne vrućine od koje nije moglo da se diše. Mislim da smo po okupljanju prvo svi popili po dva bokala ledene vode kako ne bi dehidrirali.

Ćaskanje, opušteno druženje, oživljavanje poznatih  „avatara“, razmene mišljenja… A onda je došla i moja draga Charolija. Žena zmaj u svakom smislu te reči. Prošlost i ružne uspomene ostaviću iza sebe, ali ću samo reći da je bila tu za mene kada mi je bila najpotrebnja a nismo se lično ni poznavale.

I eto tako, kratak presek… uživajte u slikama i hvala vam svima još jednom ste upravo takvi kakve sam vas i zamišljala.

 

 

 

10 thoughts on “Evo me – tu sam

  1. Dudo imala sam baš lep i uspešan mesec i iskreno jako sam srećna i zadovoljna.
    Daće Bog da tako i ostane a što se tiče politike, države i svega što se iz dana u dan dešava – više me ne interesuje. Zašto bih sebe opterećivala stvarima koje ne mogu da promenim.
    Hoću da živim punim plućima! 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *