Ostao je još samo jedan dan …. Iza nas ostaje još jedna godina koja će svakome ponaosob ostati posebna i upamćena bar po jednom lepom događaju. U 2010. godini imala sam i uspeha i padova, dok je drugu polovinu godine obeležio jako dobar period. Sve u svemu kad sumiram rezultate slobodno mogu reći da je za mene bila uspešna.
Kada je u pitanju praznična euforija, uvek me obuzmu sećanja iz detinjsta. Glavni junak – moj otac. Iako sam odavno odrasla, sa roditeljima sam u skoro svakodnevnom kontaktu, nedostaje mi vreme kada sam bila ” tatina miljenica “. Pisma Deda Mrazu nisam pisala, ali moj otac je uvek umeo da ga ” nadmaši “. Umesto jedne igračke uvek bi se dvoumila oko dve, na pitanje šta bih želela uvek su u kombinacija obuhvatala više stvari. Kako bi se sve to završilo? Pa uvek na isti način – da tata ne bi pogrešio njegova devojčica dobila bi sve. Nikada nisam bila neskromna, ali takvi moji potezi nalik neznanju šta bih želela značili su samo jedno – test! Koliko me tata voli i da li sam i dalje prvo i najvažnije biće u njegovom životu. Radovala sam se što je ispunjavao sve moje dečije želje. Bojala sam se, plašila da ne ostanem bez njegove ljubavi i uvek razmišljala da li me danas voli manje nego juče. Dečija posla…
Nešto što me uvek brzinom svetlosti vrati u detinjstvo, upravo je ova pesma koju sam ga terala da mi neprestano peva.
Lik mog oca uvek je bio i ostao oličenje prave glave porodice, nekoga ko će uvek biti tu za mene – idealan otac! I sad kada imam veliku decu kraj sebe, nekada prosto dotrčim do stana samo da me čvrslo zagrli i jednom nežno poljubi, baš kao nekada.
Raznezila si me ovim tvojim secanjima.
Srecna si sto ih imas takve kakve jesu i takvog tau!
Sve najbolje u Novoj ti zelim!
Hvala Zelena i dobro mi došla. Želim ti sve naj, naj… za početak tri stvari koje si na svom blogu napisala da ti se nisu ispunile, neka se ispune u 2011.
Nije mi se otvorila fotka, ova donja, ali je i ova sa ćalcem dovoljna. Topla, kao i cela priča o njemu i sećanja na detinjstvo. Eh, da ja imam bar jednog od dva roditelja. Da znaš, dokle god imaš njih, nekako si sigurna i nisi siroče!
Ja sam imala 36 godina kada sam ostala bez oba roditelja u roku od dve nedelje! Evo, nema ih 21 godinu i još uvek mi fale i ne prodje dan da ih se ne setim! Srećna si, zaista i neka tako duuuuugo ostane!
Ispod je pesma, dečija, ” tata kupi mi auto ” koju mi je otac pevao. Nekako kako sam starija sve više osećam neku tugu, osećaj da mi nedostaju iako su u blizini. Moji roditelji su jako stari, otac mi je 1943. godište, bojim se svakog dana kako će podneti promene, da li je dobro… Jednostavo uhvati me neka tuga, raznežim se… i tako…ma razumeš ti!