Još samo malo is stiže… Ko? Pa Nova godina!!! Biće bolja nego stara, doneće nam neka nova iznenađenja, radosti i lepote! Neko će se udati/oženiti, neko postati roditelj, diplomirati, zaposliti se…

________________________________________________

Srećna vam Nova 2011. godina i neka vas sve Bog čuva!

Ostao je još samo jedan dan ….  Iza nas ostaje još jedna godina koja će svakome ponaosob ostati posebna i upamćena bar po jednom lepom događaju. U 2010. godini imala sam i uspeha i padova, dok je drugu polovinu godine obeležio jako dobar period. Sve u svemu kad sumiram rezultate slobodno mogu reći da je za mene bila uspešna.

Kada je u pitanju praznična euforija, uvek me obuzmu sećanja iz detinjsta. Glavni junak – moj otac. Iako sam odavno odrasla, sa roditeljima sam u skoro svakodnevnom kontaktu, nedostaje mi vreme kada sam bila ” tatina miljenica “. Pisma Deda Mrazu nisam pisala, ali moj otac je uvek umeo da ga ” nadmaši “. Umesto jedne igračke uvek bi se dvoumila oko dve, na pitanje šta bih želela uvek su u kombinacija obuhvatala više stvari. Kako bi se sve to završilo? Pa uvek na isti način – da tata ne bi pogrešio njegova devojčica dobila bi sve. Nikada nisam bila neskromna, ali takvi moji potezi nalik neznanju šta bih želela značili su samo jedno – test! Koliko me tata voli i da li sam i dalje prvo i najvažnije biće u njegovom životu. Radovala sam se što je ispunjavao sve moje dečije želje. Bojala sam se, plašila da ne ostanem bez njegove ljubavi i uvek razmišljala da li me danas voli manje nego juče. Dečija posla…

Nešto što me uvek brzinom svetlosti vrati u detinjstvo, upravo je ova pesma koju sam ga terala da mi neprestano peva.

Lik mog oca uvek je bio i ostao oličenje prave glave porodice, nekoga ko će uvek biti tu za mene – idealan otac! I sad kada imam veliku decu kraj sebe, nekada prosto dotrčim do stana samo da me čvrslo zagrli i jednom nežno poljubi, baš kao nekada.

Ulice Bora pune su ljudi koji stalno nešto kupuju i nekuda žure… Gde god se okreneš svi drže neke ” papiriće ” i preslišavaju se da li nisu nešto zaboravili da ispazare. Stičem utisak da se kupuje i potrebno i potpuno bespotrebno – stižu Novogodišnji praznici! Iz godine u godinu promena nema. Narod juri ulicama kao da prodavnice posle tog dana nikada više neće raditi, trgovci padaju s nogu, mislim na jadne radnike, a doktori produžavaju svoje radno vreme jer šta ako ostanemo bez lekova!? Jednom rečju, naš mentalitet nikada se neće promeniti.

Jelku smo okitili pre nekoliko dana. Deca su to sa velikim zadovoljstvom uradila, okitila ceo stan i to je ono što je njima trenutno najvažnije. U Deda Mraza odavno ne veruju, ali sa nestrpljenjem iščekuju poklone od mame, bake, deke… Najviše se raduju proslavama u školi sa svojim drugarima. Pre neki dan Darko je bio na žurci sa svojim klubom i trenerom, dobio diplomu kao jedan od najzaslužniji za razvoj i uspeh kluba u kome već godinama trenira i u kome je od samog osnivanja.

Prazničnu kupovinu obavili smo danas, pokloni su spremni, mi svi već u dobrom raspoloženju. U poslednjih nekoliko meseci, puno lepih i pozitivnih stvari dogodile su se svima ponaosob. Svi zdravi, srećni i zadovoljni. E sad, Cicko svoj poklon još nije dobio! Ne uradim li to već sutra, hm…” loše mi se piše “. Šalim se naravno ali istina je da bez poklona nikad ne ostaje kao i da je uvek bio ravnopravan član porodice, naša velika  maza.

Grad je ove godine predivno ukrašen, lepše nego bilo koje prethodne. Za koji dan proradiće i klizalište koja deca sa nestrpljenjem iščekuju. Sve koje volim  dobrog su zdravlja, deca odlaze na raspust – prvo polugođe uspesi odlični, srce mi je ispunjeno ljubavlju, kuća toplinom a moji najmiliji su kraj mene. Šta onda da poželim za Novu godinu?

Želim vam svima isto što i sebi – dobro zdravlje, iskrene prijatelje, ljubav i neka vas Bog čuva, sve ostalo ostvariće se samo. Ne gubite veru jer ona poslednja umire, ne gubite nadu jer bez nje nikada nećete uspeti, ne osvrćite se iza sebe već gledajte samo napred – pravo u budućnost, potrudite se da činite samo dobra dela jer uzvratiće vam se istom merom. Želim vam svima srećne predstojeće praznike i uspešnu Novu 2011. godinu.

Volim noć… zašto, ne znam… nemojte me pitati. Nekada mi se čini da sam pola svog života proživela noću, a ne danju, za razliku od svog normalnog sveta. Ma koliko obaveza imala preko dana, ma koliko bila umorna, noć je vreme kada sam raspoložena i kada niko to nije u stanju da promeni.

Volim mir, tišinu koja me okružuje, mačora koji mi spava na krilu… volim da obilazim decu dok spavaju i gledam ih kako su bezbrižni i spokojni. I kiša koja upravo pada i udara kapljicama po mom prozoru u meni budi osećaj spokoja. Znam da će posle noći svanuti dan, novi, lepši, bolji i uspešniji od prethodnog. Sunce će ponovo svanuti i sve će nastaviti svojim tokom. Ali, da li će ponovo pasti mrak, hoćemo li doživeti još jednu divnu, spokojnu noć?

Uhvatim sebe više puta da se ponašam  kao Anđeo čuvar svoje porodice, kao neko ko može da kontroliše sve negativno, za razliku od dana nad kojim nemam ” moć “. Oduvek sam učila noću, gledala filmove, sređivala po kući šta bilo ili u mlađim danima čitala sve dok ne bi svanulo.

Svoje navike nisam uspela da promenim, ma koliko se trudila iz godine u godinu. Više ne želim ni da pokušavam, jer promenim li samo delić nečega to više neću biti JA, izgubiću deo sebe.

Iako deluje čudno, ja uživam. Svake noći gledam svetla grada i beli dim iz dimnjaka. Tada sam u potpunosti svesna da sam na sigurnom, u svojoj kući, svom gradu, među svojim voljenim ukućanima.

Prostorije Stpske napredne stranke u Boru, nalaze se u samom centru grada, tačnije u prostorijama bivše ” Jugobanke “. Nove prostorije otvorene su negde s proleća i prvenstveno su koristile za koneferencije za novinare, predizbornu kampanju u Boru i obavljanju redovnih stranačkih aktivnosti. Moj blog nije politički, nikada to nije bio a neću dozvoliti ni da se ikada pretvori u to. Ovo što sam upravo napisala bio je samo jedan mali uvod dok je tema ovog teksta nešto sasvim drugo.

Kao što rekoh na početku, namena je bila vrlo precizna i jasna. PO završetku izborai svi smo se nekako ” povukli “, slabo viđali jer smo bili umorni od svega i pomalo razočarani velikom krađom koja nam je podmetnuta ako smo po broju glasača bili u smom vrhu i na drugogm mestu ali – koalicije,  i na kraju se sve pretvorilo u jednu predivnu priču.

Povremeno bi se dogovarali da se nađemo u prostorijama da bi popili kaficu, čaj i malo proćaskali. Ubrzo svako od nas se našao u nečemu kako bi pomogao onom drugom. Uveli smo besplatne časove matematike, fizike, engleskog jezika, dane zdravlja… i još mnogo toga, ali ne ” zato što to tako treba ” već zato što smo to sami želeli, a razlog, da što više vremena provodino zajedno. Toliko smo dobro upoznali jedni druge da smo postali najbolji prijatelji i gotovo jedna velika porodica. Nisam nikada verovala da ću na ovakav neki način steći najbolje prijateljice, prave drugove i da će se naše druženje proširiti na porodična okupljanja, zajedničke izlaske i slično. Po celi dan svi nasmejani i raspoloženi za šalu. Više se ne pozivamo telefonom, stranka nema više svoje radno vreme kao ranije  jer je po ceo dan neko u njoj. Neko je pošao na pijac, pa svratio, drugi sa posla ili na posao, dok treći zove da proveri da li smo se okupili i svraća na čašicu razgovora.

Nema tajni, nameštanja, podmetanja i zavisti… nije bitno ko je završio osnovno obrazovanje a ko je diplomorani inženjer, svi smo isti. Jednom rečju postali smo kao Dimini musketari ” Svi za jednog, jedan za sve “. Ono što me najviše oduševljava je što sve podseća na nekadašnje radne akcije, ekološke škole i sve što je postojalo u naše vreme a što naša deca nažalost nemaju.

Mnogo bih toga još rekla, ali bojim se da se ne protumači negativno. Nadam se samo da će prijateljstva ostati večna ma gde bilo ko od nas sutra bio!

Postovani,

Pozivamo vas na otvaranje prve Idea prodavnice Boru u ulici u Nikole Pašića 21, u utorak, 21. decembra u osam casova.

Nova Idea prodavnica u moderno uređenom prodajnom prostoru površine preko 550 kvadrata, nudi bogat asortiman preko 5.500 artikala. Radno vreme  prodavnice je od ponedeljka do subote od 7 do 21 časova, a nedeljom od 8 do 17 sati.

Na dan otvaranja prvi kupci ce dobiti poklone, a svaki 50-ti kupac dobijaće kupljenu robu besplatno do cetvrtka, 23. decembra.

Sveti Nikola u narodu se proslavlja kao zaštitnik putnika i dece. Za razliku od ostalih svetaca, Svetog Nikolu slave svi hrišćani.

Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po rođenju u Nikoli je, kako svedoči predanje, mogao da se prepozna budući čudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte a nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole.U grčkom folkloru Sveti Nikola se opisuje kao ” gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Zaštitnik je cele države Grčke.

Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno.

U našem narodu na današnji dan obeležava se još jedan praznik – DETINJCI.

U treću nedelju pred Božić slаvi se ovаj prаznik. Togа dаnа ujutru rаno, ili po dolаsku iz crkve sа bogosluženjа, odrаsli vežu svoju ili tuđu decu. Zа vezivаnje se obično koristi: kаiš, gаjtаn ili običаn kаnаp, ili običаn deblji konаc. Obično se zаvežu noge ili ruke, pа se jednim delom kаnаp zаveže zа sto ili stolicu. Vezivаnje nа Detince, Mаterice i Oce, imа višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovаnje i međusobno pomаgаnje u svim prilikаmа. Drugo, upućuje ukućаne nа štedljivost i istrаjnost u vrlinаmа, jer onаj ko poseduje pošteno zаrаđenu imovinu i dobrа delа, lаko će sebe otkupiti u svim sporovimа pred zemаljskim sudovimа, а posebno nа poslednjem Strаšnom sudu, gde će se sаmo vrednovаti ono štа je čovek dobro u svom životu učinio.