Kakav divan današnji dan! Probudim se jutros rano i pogledam kroz prozor…napolju sija Sunce, toplo, vedro i bez dima. Skočim iz kreveta sva puna elana, skuvam kaficu jednu, pa drugu i sve gledam kroz prozor i divim se prizoru sa terase. Pogled neodoljiv…ispred mene veliki borski dimnjak i rupa od kopa. Polako uđem u sobu da ne probudim decu, kad oni već ustali, namestili krevete, spakovali knjige za školu i pitaju me da li je spreman doručak. Pitam ih šta žele a oni mi odgovoriše: ” Jednu pljeskavicu iz Meka, pomfrit i milk šejk “. Okrenem telefon i naručim im sve po želji. Celo pre podne proveli su u učenju.
Tek što nisam krenula da ih ispratim u školu, zazvonio je telefon. ” Dobar dan “, reče nepoznati umiljati ženski glas, ” Izvinite ako Vas uznemiravamo ali imamo jako dobru ponudu za posao namenjenu Vama “. Ostadoh zbunjena na tren ai rekoh ” Ne razumem šta je u pitanju, ja sam zaposlena u velikoj korporaciji, skoro kao i svi Borani, platom od 85.000,00 nisam baš zadovoljna ali uz malo ustezanje stiže mi za normalan život. Ne bih da menjam radno mesto. ” ” Izvinite ali potrebni ste nam. Upravo je otvorena nova banka i Ministar Dinkić je insistirao da prihvatite direktorsko mesto. Imate mogućnost da iznos plate odredite sami…” Uz malo nećkanja, pristala sam.
Prošetah sa decom do škole a tamo ih dočekaše nastavnici oduševljeni i nasmejani, radujući se novom radnom danu. Kad sam već tu u blizini, reko da skoknem do mojih na kaficu. Tata mi otvori vrata oduševljeno, čvrsto me zagrli i poljubi. Mama odmah otrča u prodavnicu po sok i kolačiće, jer sam ih kako kaže zatekla nespremne. Lepo smo se ispričali, prisećali lepih trenutaka mog odrastanja i gotovo zaplakali od prevelike količine emocija.
Polako, vratih se svojoj kući zagleđujući predivne asvaltirane ulice, fontane i kapiju Bora u kojoj se nalazi novi univerzitetski centar. Pogledam sa strane na maloj poljanici kad ono puno naroda. Priđem da vidim o čemu se radi. Ljubazni policajac mi odgovori da je reč o novom zahtevu EU koji se sprovodi u organizaciji DS-a a odnosi se na grupni seks. Nisam bila raspoložena da im se priključim, velika je vrućina. Reših da učestvujem sledeće godine na narednom okupljnju…
I tako… sve nešto lepo :), ups, tužiće me za autorska prava.
Veliki sam vernik, vaspitavana kao pravi Pravoslavac ali ipak pitam Boga ” Da li si imao nešto pametnije da uradiš, nego da gubiš vreme stvaranjem ovog Sveta?” Izvini Bože, ali muka mi je više i od života, laži, nepravdi… muka mi je od Države u kojoj živim iako je volim najviše na svetu.
Noćas je počelo zimsko računanje vremena. U tri ujutru kazaljke svih satova vraćene su na dva, i tako godinama… Koji je razlog tome?
