Nena BOR

Archive for July, 2010

Aleksa Šantić,jedan od najvećih srpskih pesnika, rođen je 27. maja 1868. godine u Mostaru. Svoje stvaralaštvo vezuje ga za kraj 19. i početak 20. veka. Svoji najveću šesničku zrelost dostigao je između 1905. i 1910. godine, kada su nastale njegove najlepše pesme. Njegove pesme pune su emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne čežnje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrožen srpski narod. Jedna od najlepših pesama ” Ostajte ovdje” nastala je 1896. godine.

Imala je smisao tada, u mnogim prethodnim vremeni, a u vremenu kojem živimo tek nagoveštava svoj pun značaj.

OSTAJTE OVDJE…

Ostajte ovdje!…Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Kô pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat’te se njojzi u naručju sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovdje vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji i krševi goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vam svako bratsku ruku steže -
U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta,

Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat kô što ovo grije -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije…

Мисли се да је празновање овог дана установљено још у Светој Гори у IX веку поводом јављања овога арханђела у једној ћелији, где је прстом у камену написао песму Богородици. Песма се звала “Достојно јест” па се ова ћелија и данас тако зове. У вези са овим помињу се и остала јављања арханђела Гаврила као јављање Мојсију кад је саопштио овом изабранику Божјем како је створен свет, а Мојсије то записао у књизи Постања. Јавио се и пророку Данилу и јавио тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, а потом светој Ани да ће родити преблагословену и пречисту Деву Марију. Много пута јављао се Светој Деви док је боравила у храму јерусалимском. Првосвештенику Захарији јавио је рођење сина, светог Јована Крститеља, а Светој Деви у Назарету саопштио је благовести о зачећу и рођењу Господа Исуса Христа. Јавио се праведном Јосифу, пастирима код Витлејема, женама мироносицама и, најзад, самом Господу у врту Гетсиманском када га је, као човека, крепио пред његово страдање.
Моји родитељи дуги низ година славе ову славу. Некад је гозба велика, а некада јако скромна у зависности од могућности, али славска свећа, жито и колач никада нису недостајали. Није се десила година када би нешто спречило да моја породица остави славу по страни. Једне године обележиле смо је мама и ја док је отац био у болници, молећи се за његово здравље, док је слична ситуација потом задесила маму. Тада смо отац и ја прославили славу док је он секао колач са својим унуком, а потом смо све припремљено однели и мајци небили изостао осећај туге што није била домаћица славе тога дана.
Свима који данас славе светог Апханђела Гаврила, желим срећну славу у име своје породице!

Nezavisno udruženje novinara Srbije pozdravlja odluku Ustavnog suda Srbije da stavi van snage odredbe Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju koje su van ustavnog okvira i ugrožavaju slobodu javnog izražavanja i štampe.

Posebno je značajna odluka da se spreči mogućnost zabrane medija i vrati pravo građanima da budu kao fizička lica osnivači medija, kao i stavljanje van snage enormnih kazni, koji su mogle da ugroze rad i opstanak medija, i prebacivanje profesionalnih delikata u privredne prestupe za koje postupak pokreće država.

Podsećamo da je NUNS u fazi usvajanja Zakona zahtevao sve te izmene.

NUNS će pažljivo pratiti primenu odredaba koje su ostale na snazi i poziva Ministarstvo kulture Srbije i pravosudne organe da to isto čine, jer se samo na taj način može ustanoviti njihova svrsishodnost.

Takođe, pozivamo Ministarstvo kulture i Vladu Srbije da u budućoj zakonodavnoj aktivnosti ne prave greške kakve su učinjene prošle godine ishitrenim i  nedovoljno promišljenim izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju bez konsultacija sa stručnom javnošću i bez javne rasprave o predloženim rešenjima.

Predstojeća rasprava o medijskoj studiji i donošenje medijske strategije biće prilika da se medijsko zakonodavstvo zaokruži dugoročno, ali taj važan posao ne može biti urađen dobro bez znanja, volje i učešća novinara, medija, novinarskih udruženja i medijskih poslovnih asocijacija.

Sekretarijat NUNS-a

Vreme kišovito… napokon malo osveženja posle dugih dana neprestane vrućine. Idealan dan za odmor i lep porodičan dan. Ipak kad ceo dan provedeš u kući, setiš se raznoraznih stvari među kojima i nekih koje bi najradije da zaboraviš.

Uvek mislim da mogu baš sve da ostvarim u svom životu samo ako budem bila dovoljno uporna i  ako to zaista i želim. Nažalost, moja tvrdoglavost već više puta mi je dokazala suprotno. Ponekad  se bavim potpuno nebitnim stvarima koje mene apsolutno ne dotiču, ali ipak, onaj crv  koji živi u meni večito nalazi razlog za nekim “nazovi” novim saznanjima i istraživanjima. Kad li ću napokon shvatiti da stvari koje mi nisu od značaja, prosto ignorišem i klonim ih se, jer još niko ” krivu Drinu ” nije ispravio pa neću ni ja.

Imam dovoljno godina a u duši sam ustvari još uvek jedno malo neodraslo dete. Kad pogledam svoju decu i uporedim njihovo gledanje na neke stvari i Svet, zapitam se ko je kome roditelj u celoj priči? Tada se setim jednog crtanog filma iz ranog detinjstva i rečenice koja se više puta ponavlja : ” Kad ćeš već jednom odrasti, mali veseljače “?

Osećaj nemoći koji se ponekad javi u meni ne izaziva samo tugu, već razočarenje, bes, mržnju i durenje koje se na kraju završava plakanjem. Baš kao malo razmaženo dete, eto to sam ponekad ja. Sve mogu promeniti, ali da pobegnem od same sebe to nikako ne mogu!

Da li je život koji živimo nešto što zaista želimo, ili jedna najobičnija klopka u koju upadamo a da to zapravo i ne želimo? Ko je ikada pitao ikoga od nas da li želi, i kakvim životom želi da živi. Jednostavno bivaš prepušten svetu koji te okružuje … pa ko se kako snađe. Više puta dok razmišljam o tome, naiđem na dosta paralela iz pomenutog sa kavezom punih lavova.

Od kako se bavim novinarstvom, svakodnevno sam suočena sa dosta teških i tragičnih situacija u kojima sam apsolutno nemoćna. Nekada prosto ne mogu da podnesem patnju ljudi koje vidim oko sebe a ne mogu ni da pomognem. Lako je promeniti stvari koje je zavise od nas lično, ali gledati nekoga ko vapi za pomoć a pomoći nema dosta tečko i tečko opisivo iskustvo.
Iapak takve situacije me uvek iznova ubede da se lepota života ogleda u sitnicama. i strašno mi je žao ljudi koji misle suprotno.

Pre svaga najbitnije je zdravlje, razumevanje i ljubav osoba koje te okružuju. Ima li išta lepše od osmeha dece koji te probudi ujutru, postoji li veća lepota od malene ručice koja te nežno miluje i od šaputanja i crvenih obraščića dok ti pričaju o svojim prvim simpatijama.
Možda će i mene moja deca jednoga dana u trenutku slabosti pitati koji je razlog što su došli na ovaj svet ili me osuditi za život koji sam im podarila a koji je ponekad pun gorčine, patnje i zlih ljudi.

Da nikada ne bi došlo do takvih stvari, daću sve od sebe da bol i patnju nikada ne osete, a u kavez sa lavovima uleteću sama, kao prava dostojanstvena lavica suprostaviti se svima i zauvek braniti ono što je ” moje “!

Podržavam plemenitu akciju i posle Borsky,  Verkic i  Terek ONLINE želim da dam skromni doprinos.

Mala  Svetlana Kukić,  iz Sremčice,   obolela od teškog oblika  anemije,  što uzrokuje taloženje gvožda u vitalnim organima,   iako po 8 sati svakod dana dobija transfuziju,  ima,  kako sama kaže uvek vremena za igru.  Pomozimo joj da naredne dve godine može uzimati preko joj potreban lek.

Moto skup Bor 2010 from Bor grad INFO on Vimeo.