Devojčica sa šibicama

Bilo je strahovito hladno.Padao je sneg,spuštalo se veče.Bilo je to poslednje veče u godini,veče uoči Nove godine.Po toj hladnoći u mraku,išla je siromašna devojčica gologlava i bosonoga.Ona je doduše imala papuče,kada je pošla od kuće,ali šta bi joj pomoglo!Papuče su joj bile vrlo velike,ranije ih je nosila njena majka.Mala ih je izgubila kada je požurila preko ulice da izbegne kolima koja su besno jurila.Jednu papuču nije mogla da nađe,a drugu zgrabi neki dečak,koji reče da će je upotrebiti kao kolevku kad bude imao dece.
Tako ide devojčica bosih nožica,crvenih i modrih od zime.U nekoj staroj kecelji nosila je puno sumpornih žižica, a jedan svežanj drzala je u ruci.Niko ih celog dana nije kupio od nje,niko joj nije dao ni groša.Gladna i prozebla išla je potištena,jadnica mala.Pahuljice su padale na njenu dugu plavu kosu, koja joj se tako lepo kovrdzala na potiljku.
Svi prozori bili su osvetljeni I cela ulica mirisala je na guščije pečenje.Ta bilo je veče uoči Nove Godine.
Tamo, u uglu izmedju dve kuće, jedna se izbočila malo više prema ulici od druge devojčica sede I skupi se.Nožice je podvukla poda se,ali joj je bilo još hladnije,a kući nije mogla da ide jer nije prodala ni jedan jedini svežnjic žičica,nije dobila ni groša pa bi je otac tukao.A I kod kuće je bilo hladno,jedva su imali krov nad glavom,vetar je duvao sa svih strana,mada su one najveće pukotine zacepili slamom I krpama.Rucice su joj bile gotovo ucocene od zime.Ah,jedna zizica bi joj dobro cinila.Kad bi smela samo da izvuče jednu,da je kresne o zid I da zagreje prste.Izvuce jednu,vrc!.Kako je buknula,kako je plamsala.Bio je to topao,jasan plamen kao sveća.Bila je to čudesna sveća: devojčici se učini da sedi pored velike gvozdene peći,sa sjajnim mesinganim kuglama I mesenganim postoljem.Vatra je gorela tako lepo I prijatno grejala.Ali šta to bi?Kada je već bila ispružila noge da I njih ogreje ,plamen se ugasi ,peć nestade,sedela je sa izgorelim drvencetom žižice u ruci.
Kresnu drugu,ona sine jos svetlije,I svetlost obasja zid.Ovaj postade proziran kao veo.Videla je sobu:sto postavljen,prekriven velikim belim stolnjakom,a na njemu skupoceni porcelan;pečena guska punjena jabukama I sljivama divno se pušila.I sto je bilo lepše guska skoci s činije I stane gegati po podu sa viljuškom I nožem u ledjima,isla je pravo prema sirotoj devojčici.Tada se ugasi žižica I ostade samo hladni debeli zid.
Ona zapali jos jednu žižicu,I sad se nadje pod prekrasnom jelkom još većom I bogatijom od one koju je videla nedavno kroz staklena vrata kod bogatog trgovca.Hiljade sveća gorelo je na zelenim granama I šarene slike kao one kojima ukrašavaju izloge gledale su u nju.Mala pruzi obe rukei žižica se ugasi.Svećice na jelki stadoše se penjati sve više I više,I one vide da su to jasne zvezde. Jedna od njih pade I ostavi dug svetao trag na nebu.
-Sad neko umire!-reče mala,jer joj je tako kazala baka,baka koja ju je jedina volela,ali sad je I ona bila mrtva.
Devojčica opet kresnu jednu žižicu o zid:oko nje sinu,a u tom sjaju stajala je baka,sjajna I blistava,blaga I dobra.
Bako viknu mala.Povedime sa sobom!Znam da ćes nestati kad žižica izgori,kao sto su nestali I topla pec I pečena guska,I divna jelka!
I devojčica brzo zapali ceo svežanj žižica;htela je sto duže da zadrži baku.Žižice su plamsale takvim sjajem,da je bilo svetlije nego usred bela dana.Baka nikad ranije nije bila tako lepa,tako velika ona diže devojčicu u naručje I polete u sjaj I radost visoko,visoko!Više nije bilo ni hladnoće,ni gladi ,ni straha.
Ali u hladnu zoru,u uglu kraj kuće ,sedela je devojčica rumenih obraza sa osmehom na usnama.Bila je mrtva.Smrzla se od poslednje noći stare godine.Novogodišnja zora javi se nad malim telom devojčice,koja je čvrsto držala svežanj izgorelih žižica.Htela je da se ogreje,govorili su.Niko ne zna šta je sve lepo videla I u kakav je sjaj ušla sa svojom bakom da se raduje Novoj Godini.

Tek u jednom trenu setila sam se ove priče koju sam kao mala devojčica čitala iz čitanke, a zatim se danima pitala da li bilo moguće spasiti malenu devojčicu ili ako ne, da li je bar pisac mogao da napiše drugačiji kraj priče. Vremenom sam shvatila da je neke stvari nemoguće promeniti i da nemaju sve priče happy and, već da je život jedan roman sačinjen od puno poglavlja, samo je pitanje kad ćeš u koje da upadneš-

17 Responses to Devojčica sa šibicama

  1. [...] projektima, Jugina inicijativa da se neka dešavanja u Boru definitivno privedu istini i pravdi i Nenin smisao za povlačenje simpatičnih paralela sa veoma interesantnim zaključcima u obliku [...]

  2. Dudaelixir says:

    Sećam se i ja ove tužne priče. Znam da smo je izbegavale, kada je mama pitala da li hoćemo da nam je ponovo čita. Zaista je mogla i drugačije da se završi.
    Život jeste beskrajna promena i na neke dogadjaje, zaista ne možemo uticati! No, možemo puno odraditi svojom voljom i zato ga treba proživeti što kvalitetnije! :-)

  3. Srba says:

    Hvala na priči, tražio sam je. Da se drugačije završila, ne bi to bio isti feeling koji priča inače ostavlja.

  4. eeeee bratee says:

    obinson Crusoe živio je u Yorku. Sa devetnaest godina je pobjegao s jednim školskim drugom i otišao na more. Brod je potonuo, a posada se spasila blizu Yarmoutha. Uspješno je putovao do Gvineje i uspješno je došao do Londona, no na povratku je njihov brod zarobljen od saliskog broda.

    Kada mu se pružila prilika pobjegao je sa dječakom Moreskom. Putovali su na jug, vidjeli divljake i ubili leoparda. Otišli su u Brazil i tamo je Robinson kupio dio zemlje i na njemu napravio plantažu. Sa nekim kapetanom krene u Gvineju da bi trgovao no dožive brodolom u blizini osamljenog otoka. Robinson je uspio doplivati do otoka i jedini se spasio. Ujuto je vidio da je brod nasukan blizu obale. Slijedećih dvadesetak dana je izvlačio iz broda sve što je mogao. Počeo je voditi dnevnik i razmišljao o svojem položaju. Počeo je graditi svoju nastambu. Tamo gdje je istresao ostatke žita i riže tamo je počela rasti i riža i žito. Bio je potres i neki dijelovi nastambe su se počeli urušavati, no onda je pala kiša kao posljedica potresa i nije bilo puno štete. Robinson je vidio da je brod još dalje bačen na obalu, pa je zaklučio da je to zbog potresa.

    Kako je brod sada bio puno bliže Robinson je prenio još dosta stvari. Našao je kornjaču i ulovio ju je. U njoj je našao oko šezdeset jaja. Obolio je od groznice i malarije. Kada je ozdravio išao je u istraživanje otoka i pronašao duhan, grožđe i šećernu trsku, sve divlje, ali nikakvih ljudskih stanovnika. Opet je išao pretražiti otok i ulovio je papigu koju je učio govoriti. Ustanovio je da je druga strana otoka puna kornjača i vodenih ptica. Ulovio je malo jare im pripitomio ga. Radio je veliki čamac, no nije mislio na to kako će ga dovući do obale i kadaje čamac bio gotov nije mu mogao poslužiti jer je bio prevelik. Ostao je bez dvopeka, a odjeća mu je već bila izgerana, pa je napravio odijelo od životinjskih koža.

    U kanuu je otplovio na istok otoka, ali ga je struja odnijela na more i jedva se dočepao obale. Kada je zaspao probudio ga je neki tajanstveni glas, a kada se malo razbudio vidio je da ga je to probudio Poll, njegov papagaj. Robinson je opet išao na drugu stranu otoka i tamo našao tragove stopala. Jako se preplašio da više nije izlazio iz nastambe neko vrijeme, a kada bi izašao bio je jako oprezan. Na moru je opazio kanu i našao je ostatke kanibalske gozbe. Strahovito se toga uplašio i podvostručio je naoružanje. Otkrio je spilju koju je iskoristio kao skladište. S vremenom mu se strah od divljaka stišao. Već je bio dvadeset i treću godinu na otoku. Ugledao je kanibale kako slave i jedu ljudsko meso i odlučio je poubijati sljedeće koji dođu. Neki brod se nasukao na otok i nije bilo nikoga. Robinson se opskrbio zalihama sa toga broda. Sanjao je čudan san, kako kanibali dolaze opet na gozbu i kako je spasio jednog zarobljenika. Kada se brobudio vidio je pet divljačkih kanua.

    Dvojicu su uhvatili da ih pojedu. Spasio je jednoga, nadjenuo mu ime Petko i učinio ga svojim slugom. Odvraćao je Petka od ljudskog mesa. Petko je smatrao Robinsonovu pušku razumnim bićem i molio ju je da ga ne ubije. Petko je počeo govoriti engleski, pa su pričali i Petko mu je rekao da u njegovoj zemlji žive još neki bijelci. Odlučili su poći na kopno, pa su sagradili čamac, no Petko dolazi s viješću da su na obali divljaci. Spasili su život španjolcu, a u kanuu nađu Petkovog oca. Robinson je doznao pojedinosti o onim španjolcima što su ostali među divljacima. Španjolac i Petkov otac su otišli na divljački otok po španjolce. Za nekoliko dana u blizini otoka nađe se Engleski brod. Čamac sa tri zarobljenika dolazi na otok. Petko i Robinson su se otkrili zarobljenicima, pa su svladali pobunjenike. Brod je slao signale čamcu, ali ne dobija odgovore, pa šalje i drugi čamac. Zarobili su posadu tog čamca i domogli se broda. Robinson je ostavio otok i brodom otišao u Englesku. Kada je došao u Yorkshire ustanovio je da mu je većina porodice pomrla.

    Otišao je u Lisabon u vezi sa svojim posjedom u Brazilu i sreo se sa starim prijateljem. Krenuli su kopnom prema Engleskoj, jer Robinson nije imao sreće sa brodovima. Na putu su im dosađivali vukovi, a Petko se borio sa medvjedom. Nakon strahovite bitke s vukovima sretno su stigli u Englesku, gdje se robinson oženio i imao troje djece: dva sina i jednu kćer

  5. [...] This post was mentioned on Twitter by Dobrila Močević. Dobrila Močević said: RT @Borrsky: Nena BOR » Devojčica sa šibicama http://t.co/7XGtg54 [...]

  6. ovu pricu mije pricala mama kad sam bio mali   :-BD

  7. i nije  žižica nego sibica

  8. lanaa! says:

    hehe, pa malo je tuzna prica..pozz :-)

  9. Nena says:

    takvo mi bilo raspoloženje :-) Uvek kada vidim ljude koji nemaju i pate setim se priča poput ove!

  10. andrijana says:

    zna li neko kako se zzoveovaj film na engleskom pod kolim imenom mogu da ga nadjem ali ne crtani vec film

  11. dzeni89 says:

    Uvek placem uz ovu pricu…

  12. Tamara says:

    OVA PRICA MI JE JAKO PRIRASLA K SRCU DA SVAKE GODINE DOK GLEDAM KAKO PADA SNEG , PA CAK I VECERAS (25.01.2012 U MLADENOVCU.) UVEK SE PRISETIM MALE DEVOJCICE SA SIBICAMA KOJA JE ZAPLOVILA U DUPOK SAN DALEKO,DALEKO OD NAS ALI JE TAMO BILA VRLO SRECNA JER JE NAPOKON BILA SA SVOJOM MAMOM KOJA JOJ JE TOLIKO NEDOSTAJALA.Evo i sad dok pisem ovaj komentar o devojcici sa sibicama krecemi i po neka zuza……….! :(( :(( :(( :(( :O3 :O3 :O3 :O3

  13. merko says:

    bas lepa prica
    zar ne
    hahahhahahahhahah

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>