admin | 
08 8th, 2009| 
Na dan 08. avgusta pravoslavna crkva proslavlja sv. prepodobnomučenicu Paraskevu pod imenom Trnova Petka. Ona je bila rodom iz Rima, poticala je iz hriscanske porodice i živela je u 2. veku posle Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se. Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila da misionari u drugim krajevima. Zbog propovedanja hrišćanske vere i koja je činila zatvarana je, silno je mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine.. Njene mošti, prema svedočenju žitija, kasnije su prenete u Carigrad.
Praznik Trnove Petke spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru. Taj dan se veoma poštuje u srpskom narodu, i ako nije zapovedni praznik (crveno slovo). Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave. Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Trnova Petka, završava se mali letnji “ciklus ženskih praznika”, kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija. Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se u ruke, da tokom godine ne bi trnule, žene osobito drže ovaj dan. Mnogi sv. Petku, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa sv. Petkom koja je bila Grkinja koja se slavi u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
Dobila sam molbu da objavim ovu poruku i pesmu koja pokazuje veliku ljubav dvoje mladih ljudi. Sa zadovoljstvom im ispunjavam želju i pozdravljam ih!
” Bojim se da ne potrošim reči,
svu ljubav i tu čaroliju koja me je pogodila kao grom,
bojim se da sve to ne stane
jer mi nikada nije bilo lepše.
Bojim se mada se nikad ničeg nisam plašio
i zato sigurno znam da te volim
zauvek i do kraja kao nikoga do sada.”
Još jedan od dokaza da iskrena i nesebična ljubav postoji…
Počeću ovaj post baš kao deca kad pišu školski sasatav.
Sedim kraj prozora i razmišljam… o čemu, ne znam ni sama. Jednostavno slike u glavi prolaze neverovatnom brzinom. Osećaj koji ne mogu opisati, nešto između tuge i sreće, sećanja i maštanja, patnje i ljubavi, dobru i zlu… Razmišljam o prijateljima i onim drugim koji to nisu, iskrenosti i laži, originalima i kopijama. Ma nije ni bitno, u ovom trenu bitna je samo ova pesma koja mi se iz nekog razloga mnogo sviđa i koju sam danas preslušala baš mnogo puta.
Svima koji vole ovu vrstu muzike…
