Nena Bor

Nekada nismo ni svestni kroz šta sve prolazimo u životu. Nekada mislimo da smo u nerešivim problemima, dok već sledečeg trenutka dolazimo do saznanja da su naši problemi mizerija u odnosu na ono što se dešava ljudima oko nas.

Postoje različite vrste ljudi i svaki čovek je individua za sebe. Kad se neko od nas nadje u problemu, svačiji organizam odreaguje na svoj način. Stres je nešto neizbežno što nas okružuje iz dana u dan. Najviše stresova ljudi dižive na poslu, zatim u porodici, nedostatku finansija ili jednostavno nezadovoljstvom života koji žive a da to ne mogu da promene.

Postoje stvari koj svako od nas može vrlo lako da promeni, ali nasuprot tome ima i onih koje je nemoguće rešiti uz svu dobru volju.

Osobe koji su jače svoje probleme ispoljavaju trenutnim besom u kome retko da povrede nekog drugog, druga vrsta ljudi se povlači u sebe, dok treća pada u velike depresije i dane provodi u suzama i očajanju. Naučnici neprekidno pokušavaju da dokažu da do takvih situacija dolazi zbog loše finansiske situacije, vremena u kome živimo ili čak da su “sve to traume iz detinjstva”. Smatram da to nije tačno. Svi mi imamo nekih trauma, da nismo živa bića verovatno ne bi ni znali šta je trauma, masa ljudi ima strah od nečega, psiholozi kažu da je potrebno naći samo izvor straha i on će biti rešen, a da to što živimo u teškoj situaciji uopšte nije razlog. Naši preci živeli su u još mnogo težim situacijama pa su bili zdraviji i puno otporniji od nas. Medjutim ako ništa drugo imali su bar zdravu ishranu i znalo se ko je ko u kući i koja su čija zaduženja.

Ženino je bilo da skuva i opere i odgaja decu, muževi su morali da obezbede sve što je porodici potrebno, nikoga nije bilo briga kako, a deca su morala da čuvaju, štite i pomažu jedno drugo a samim tim i obavljaju lakše poslove u kući. Naizgled sve je funkcionisalo kako treba, zašto je bilo potrebno bilo šta tu menjati?

Želeli smo i stvorili savremeni Svet, a kad smo ga dobili počeli smo na neki način da žalimo za vremenom u kojem ga nije bilo.

Da li se neko sem psihijatara ikada zapitai šta zapravo znači “post traumatski stres” ili “post porodjajna depresija”, i kako ona ranije nije postojala? Da li nije imalo razloga za njom ili je jednostavno nije ni bilo.

Današnjim majkama, tj, porodiljama, umesto da ljudi pričaju kako je dolazak bebe na svet nešto najlepše što se nekoj majci može dogoditi i da je ona jedina koja će svakodnevno uživati u svom detetu, ljudi rade potpuno suprotno. Porodilje se zastrašuju pričama o “strašnom” činu koji sledi, bolestima od kojih mogu oboleti njihova deca i totalnoj promeni njihovog života dok jednoga dana se deca ne odrastu i napokon ih se “reše”, jer veliki su troškovi a teško je stanje. Sramota!!! Nekada je petoro dece jelo iz jednog tanjira i nijedno nije bilo bolesno, majke su sa zadovoljstvom dojile svoju decu i više godina a sada im forsiraju flašicu ne bi li im fizički izgled ostao nepromenjen. Mlade majke često zapadaju u takav vid depresije a neke od njih se završavaju čak i kobno.

Šta je sa ljudima koji su borci u životu, koji ne prezaju da ostvare i ispune svoje snove, a kad život pomisle da su sredili nailazi post traumatski stres. Nešto sto ih stiže tek kad se bura stiša. Izvesno vreme čovek počinje da sam sebi pomogne, a kad vidi da ne može, ne zna šta da radi. Ako se obrati lekaru prozvaće ga ludim, ako ne uspe da se izbori sa problemom na kraju će zaista i postati lud.

Značaju ulogu u svemu navedenom ima psihoterapija, ali koliko ljidi mogu da shvate razliku izmedju psihologa, psihoterapeuta i psihijatra? Na žalost vrlo malo. Ljudi sa sve većim i raznovrsnim fobijama, za koje još ni nauka nije smislila ime, počinju da boluju od njih.

Jedino što su doktori do sad utvrdili je da dugoročni stres može dovesti do napada raznih vrsta panika, anksijoznosti i raznih vidova depresija. Ima puno načina kako se može pomoći osobi u oslobadjanju od posledica izazvanih stresom, a jedna od njih je i bihevioralna terapija. Suština terapije je u tumačenju pojava u kojima se javlja stres i prevodjenje iracionalnog raznišljanja u racionalno. Izvodi se korekcija na nivou razmišljanja pa samim tim i ponašanja.

Naučno je dokazano da stres leče suze, smeh i fizička aktivnost. Oslobadjanju od stresa može pomoći masaža, ali prema svakom čoveku kreira se posebna antistres masaža u zavisnosti od nivoa stresa, godina i zdravstvenog stanja.

Jedno je sigurno, trudite se da stvari ne primate lično i k srcu, sve ima svoje rešenje, i za svaki dogadjaj postoji razlog. Ako ste ljuti, povredjeni ili besni, izbacite to iz sebe bez ikakvog straha jer posledice nisu toliko bitne koliko je bitno vaše zdravlje i vaš život, jer on vredi više nego bilo šta na ovome svetu.