Uvek sam maštala o idealnoj porodici, deci i prijateljima. Na moju veliku žalost idealna porodica nije postojala ni u vremenu kad sam ja bila dete te iste. Želela sam kao i sva deca mamu koja ih voli, oca koji štiti od svakog zla, svoju sobu, kućnog ljubimca kao i život prepun ljubavi i harmonije. Moja majka me je “uvek volela i ceo svoj život posvetila meni” zbog čega sam ja jako patila a patim i dan danas. Otac kome sam se uvek divila i mnogo cenila trudio se da moj život učini što je moguće lepšim, ali je na žalost često padao pod uticaj okoline i verovao raznm pričama. Poštenje, iskrenost, besprekoran rad, i beskrajno poverenje prema ljudima nije mu često donelo ništa dobro, baš kao i meni koju su uvek nazivali “istim ocem”. Sve u svemu, željno sam iščekivala svaki njegov povratak sa puta i radovala se čokoladi ili jabuci koju će sigurno doneti kad se vrati jer ja sam bila njegova mezimica i nikad zaboravljena sa njegove strane. Upravo zbog toga što mi je uvek želeo sve najbolje,jako su ga pogađale stvari koje su mu se dešavale kroz život.
Moj otac, mogu slobodno i sa punim pravom da kažem, uvek je bio pravi domaćin, glava porodice koji brine o svemu i svima, na neki način uvek sam priželjkivla da moj suprug bude bar malo nalik njemu. Zbog posla kojim se bavio retko je vreme provodio kod kuće, ali kad god bi se ukazala prilika pažnju je posvećivao mami, meni i ostalim članovima porodice, hrana, garderoba i osnovne stvari potrebne za život, nikada nam nisu nedostajale. Bio je tu da nas zaštiti i brine za nas i preuzme svu odgovornost kao što i priliči glavi jedne porodice.
Moja idealna porodica trebala je da pude bar naizgled deo toga. Mislila sam da je ljude potrebno samo usmeriti, dati im volje i razumeti ih a da sve ostalo dolazi samo. Najveća gdeška koju sam ikada napravila.
Upoznala sam mladića koji ne samo da nije imao ništa već je i sam bio prilično izgubljen. Odbačen od strane oca, koji je rođenom sinu rekao da mu može biti samo poslovni partner ali da ako traži bilo kakve emocije promašio je adresu, ostao bez majke koja ja na žalost od teške bolesti preminula kada je njemu bilo tek 18 godina, ignorisan od strane sestre koja je bila tu samo da bi ga ismejala, ponizila i ponekad iskoristila kao podršku u svađi sa familijom. Živeo je jako tužno!
Ubrzo posle povratka iz vojske, otac ga je izbacio iz stana pod izgovorom da je punoletan i da nema nameru da ga hrani. Kao neko ko je iz ozloglašene porodice nije mogao da nađe posao. Ja sam jarko želela da promenim stvari za koje znam da mogu, stvorim porodicu meni i njemu kakva nam pristaje i da naš život bude bajka, bez mešanja bilo koga, bez ičega i bez ružnih uspomena. Tako je sve i bilo. Od jedne vijoline i para roze farmerica, koje je imao on, jedne tegle ajvara i nešto garderobe koju sam imala ja, mi smo stvorili porodicu.
Neprekidno sam se trudila da mu ugadjam u svemu i da mu život učinim divnim, a isto to očekivala i od njega, moja druga greška. Prvi problem je nastao posle nekih 3 godine kada sam ja ostala u drugom stanju. S’obzirom da sam radila u prodavnici njegovog oca, i tadašnje aktuelne maćehe, dobila sam otkaz u sedmom mesecu trudnoće jer kako je moj svekar rekao “nisam više sposobna da nosim kutije i nisam mu potrebna”. Ostala sam bez posla, u privatnom stanu koji nisam imala odakle da plaćam, suprug je takodje izgubio posao a iz kog razloga to samo on i Bog sveti zna. U strahu, panici, molila sam ga da preduzme nešto jer dete je na putu. Na sve moje molbe on je odgovarao uvek isto ” pa sta ja tu mogu kad ne mogu da nadjem posao “. Kad sam videla da izlaza nema pošla sam da ga potražim ja. U susret su mi izašle žene iz jednog knjigovodstvenog biroa koje su mi ponudile da radim kod njih za doručak dnevno, šoljicu kafe i čašu soka, jer i one su bile u velikim problemima. Pristala sam odmah bez ikakvog razmišljanja. Radila sam do zadnjeg dana svoje trudnoće. Kada se jednoga jutra nisam pojavila znale su da sam se porodila.
Beba je bila dobro ali ne i ja! Od prevelike gladi i iscrpljenosti posle samo nedelju dana dobila sam bronhitis, upalu pluća i astmu. Mesecima sam primala injekcije na dvanaest sati, koristila razne lekove i tri vrste pumpica. Razumevanja nije bilo, čak šta više, morala sam sa bebom da spavam u posebnoj sobi ne bih li smetala suprugu dok gleda tv, i ne bi li ga beba budila noću kad plače, naravno ” za moje dobro “.
Posle nekoliko meseci, zaposlio se uz pomoć svih nas. Deda koji je otpustio trudnu mamu, donosio je pregršt poklona svojoj voljenoj unuci, ali i to je potrajalo nekoliko meseci i kraj…
Kako su finasije opet bile slabe, a ni pomoć roditelja nije bila dovoljna, kad je naša ćerka napunila sedam meseci, mama je morala ponovo da počne da radi. Dete nije prihvatalo nikakvo drugo mleko sem majčinog, pa je majka uz razumevanje okoline, povremeno trčala ne bi li podojila svoju predivnu devojčicu…
Maja 2004 rešeili smo da otpočnemo i sopstveni biznis. Ideja je bila odlična i jako unosna , nekih godinu dana. Odmah zatim videlo se koj je ko tu. On veliki gazda, u svakom pogledu, a ja bedni radnik. Radila sam bez dana odmora, po ceo dan kad nije bilo radnika i na najvećim vrućinama kao i po neverovatnoj hladnoći, nekad bez grejanja a nekad uz štap grejalice. Kada bih došla kući, satima bih se tresla od hladnoće ali ni tu se moj dan nije završavao. Gladna deca bi čekala na vratima, jer bi moje vreme provedeno na poslu oni provodili uz crtani i smoki jer je tata je ili spavao ili igrao igrice na svom prvo običnom a zatim “svemirskom” kompjuteru.
Svaki dinar donosila sam u kuću, hranila celu porodicu, oblačila i kupovala sve što je potrebno jednoj kući, ali ni tad nisam bila dobra. Pravila sam razna iznenadjenja deci i mužu, ali bez uspeha. Htela sam da mu nadoknadim sve ono što u životu nije dobio od svojih roditelja. Štampači, zvučnici, fotoaparti, razne skalamerije vezane za taj prokleti kompjuter koji mu je predstavljao ceo život. Za mene i našu porodicu tu više nije bilo mesta. Po njegovim rečima ” meni je potreban samo kompjuter i moje ćoše ” stvar je postajala sve jasnija.
Posvetila sam život poslu, neprekidnom čišćenju kuće i gledanju glupih serija nebih li bar na tren pobegla od realnosti. Više puta sam ga pitala da li zna koje ocene naš sin ima u školi, kad je roditeljski, da li zna koju pesmicu nam je ćerka naučila u obdaništu…odgovora nije bilo. Vrhunac je nastao kad je zaboravio prvo moj 28 rodjendan a zatim našu godišnjicu braka. Datum mu je bio jako bitan i rekao da ga ne smemo zaboraviti, ja sam sa osmehom na licu pitala ” a šta je tog datuma ” našta je on odgovorio ” dolazi Divac u Bor “.
Gospode kakvo razočarenje, kao da me je otrovna strela pogodila ravno u srce. Retka od naših komunikacija bila je kad namerno ne bih platila ADSL i kad bi on digao dreku oko toga, zalupio vrata i otišao ili prespavao naredna par dana, a kome izinata ne znam.
Ja sam se razbolela. Pored svih bolesti koje sam već imala, dobila sam i koksaki virus i helikobakteri. Koksaki virus je bio jak, upala srčanog mišića, upala srčane maramice i izlivanje krvi iz pregrada srca. Morala sam da lezim šest mesici uz silne lekove i ne budem izložena stresnim situacijama kao ni klimi.
Suprug je imao razumevanja punih dve nedelje a zatim je rekao da neko mora i da radi. Noću sam primala infuzije u hitnoj a danima radila u prodavnici pod klimom koja samo pojačava već postojeći virus. Nikoga nije bilo briga za to. Kada bih smanjila temperaturu klime, histerično bi je pojačao rečima da se njemu roba topi u prodavnici. Jednog dana je hitna došla i pokupila me sa radnog mesta jer nisam više mogla ni da se pomerim.
Moj život pretvorio se u pakao. Nisam imala više ni snage ni volje da živim, nisam se više posvećivali ni deci. Sve mi je smetalo i stalno sam bila pod temperaturom. Na posao sam morala da idem, jer drugi nisam imala, a po povretku, ležala sam pod ćebetom sa medom u zagrljaju u potrazi za nedostatkom ljubavi, poput odbačenog deteta, sa aparatom za pritisak, toplomerom i gomilom lekova na stočiću kraj mene. Ljudi koji su dolazili u posete pitali su me zašto sve to trpim, i koji je razlog da tako živim. Nisam ni sama znala.
Dane sam provodila u suzama, svakodnevno moleći Boga da mi jutro više nikada ne svane, u crkvi palila sveće sebi za mrtve ne bi li me Bog spasio ovog odvratnog života, jer spasa meni nema. Pošto nisam imala sa kim da podelim bol, roditelje sam štedela stresova, na ulici glumila da je sve u redu zbog dece, a moj muž nije imao vremena ni da me sasluša, obično bi se uspavao dok bih pričala ili posle izvesnog vremena pitao ” a ti to meni nešto pričas “, jer internet igrice su bile ono pravo, počela sam da pišem i jadam se svojoj crvenoj svesci, koju i sada čuvam i plačem kad god je otvorim.
Umesto da mi pomogne na bilo koji način, on me je vređao, pred ljudima predstavljao kao glupu i neuračunljivu, vikao na mene, treskao vratima i govorio kako mu je muka više da me gleda i da je nabolje da sedim u odvojenoj sobu i glumim paćenika jer mi to nabolje pristaje…
Poslednjih nekoliko godina molila sam ga da se promeni, preklinjala da me razume u voli jer jebino ljubav i pažnja je bilo ono što sam želela. Bezuspešno!!!! Rekla sam mu da ne želim da večito budem taj ” paćenik ” i da kad jednoga dana budem isplakala sve suze moje srce će postati hladno i prazno i da će tada biti definitivan kraj. Nije mi verovao, i dalje me ismevao rečima ” ima bolje negde, ima neki koji je pametniji, sposobniji od mene, izvoli ženo nađi ja te neću zadržavati”.
Prošlo je i tih nekoliko godina. Počela sam da dobijam želju za životom i rešila da ozdravim i krenem dalje. Ta ideja mu se nije svidela ali se i dalje nadao da može da me zastraši i da ja nisam sposobna da brinem sama o sebi. E tu je bila već njegova greška. Rešila sam da umrem od gladi ako treba ali da poniženja i maltretiranja više neću da trpim, i posle deset godina tako sam uradila.
Ovo sam sve napisala ne da bih branila sebe nego da bi svi vi koji čitate njegov blog i ” slatke ” priče koje piše čuli i moju stranu priče, pa procenite sami, a sem toga, vreme će već reći sve! Ne kažem da lepih trenutaka u našem zivotu nije bilo, slagala bih kada bih tako nešto tvrdila, ali količina toliko loših stvari koje sam preživela, jednostavno potiskuje sve to. Za razliku od mnogih mladih ljudi mi smo imali sve predispozicije da budemo srećni ali ne i razumevanje koje sam ja toliko želela. Trudila sam se da stvorim sve, stekla dosta toga, ali onu najveću ” sitnicu “, ljubav, nežnost, razumevanje i pažnju nisam mogla ni da stvorim ni da kupim a to je nešto za čime sam težila citavog svog života.
Moj život više i nije toliko bitan, želim samo da svojoj deci pružim ono za čime sam ja uvek čeznula, učinim ih srećnim i zadovoljnim i od života im stvorim bajku kakvu sam nekada želela sebi.
June 28th, 2009 at 1:07 am
Potresla me je tvoja priča. Nisam mogla ni da pretpostavim kroz kakav si pakao prošla.
Prvo što ću ti reći, tiče se tvoje poslednje rečenice. “Moj život više i nije toliko bitan…”, e tu grešiš. Tvoj život je i te kako bitan, jer da bi svojoj deci pružila sreću, zadovoljstvo, život iz bajke, prvo treba da shvatiš koliko si sama sebi važna.
S obzirom da si se odlučila da život promeniš iz korena, sigurna sam da si na dobrom putu.
Malo je reći da sam ljuta i besna. Ja sam neko ko ne da na sebe ni po koju cenu, tako da sve ovo što si ti preživela je za mene naučna fantastika. Zli jezici mogu samo zlo da laju, ko ih jebe sve.
Nadam se da će tvoj bivši muž ovo pročitati i da će shvatiti koliko je pogrešio. Ne verujem da će smeti da ostavi komentar, jer sve ovo što si sa njim proživela meni samo govori da je neviđena kukavica.
Želim tebi i deci svu sreću ovoga sveta i da ostvarite sve vaše snove. Ljubav ti želim.
June 28th, 2009 at 3:12 am
Danas sam ovo pročitao i prosto ne mogu da verujem da si se osećala tako loše zbog mene. Što mi nisi onda rekla, mogli smo da budemo deo rešenja a ne problema, mogli smo da odemo na jezero zajedno, naš četverac, mogli smo da ostavimo decu na dan kod baba i deda i odemo da posmatramo zalazak sunca, mogli smo da kupimo šampanjac i pravimo ludosti dok sunce zalazi,
mogli smo da nas četvoro osnujemo dan za sladoled od čokolade i proslavljamo ga. Mogli smo da se pretvaramo da smo jako stari i pijemo čaj i zamišlajmo kako će biti lepo i u istoj(starosti), mogli smo da iz obesti crtamo jedno drugo najsvetlijim bojama, mogli smo da se pretvaramo da smo mladi i divlji ko nekad, mogli smo da odlučimo da nam svaki dan bude različit, mogli smo da budemo ljubazni i svaki dan pričamo kako nam je lepo i kako smo stvoreni jedno za drugo, mogli smo da zamišljamo da je svet naš, mogli smo sve a onda si ti odlučila da kazeš kako nismo idealna porodica. Pa takva institucija ne postoji! Ja sam te voleo i volim, ali ti si odlučila da se boriš! Odlučila si da se boriš sama, a ja sam bio spreman da se zajedno borimo dan za danom.
Živeli smo normalan život u srbiji i ja sam te voleo, i ti si me volela.
Živim običan život u srbiji i ja te volim, a ti živis neobican život u srbiji i ti se boriš.
Živeli smo običnim životom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo.
Živeli smo sasvim običnim životom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo.
Živeli smo sasvim običnim životom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo i imali smo decu.
Živeli smo sasvim običnim životom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo i imali smo decu.
Živeo sam sasvim običan zivot u srbiji i ti si me volela i podarila dvoje dece
Živeo sam sasvim običnim životom u srbiji i voleo sam te i nisam nikad prestao.
Živiš neobičnim životom u srbiji i ti se boris
i ti sanjas princa na belom konju…
a ja nisam konj
a ja nisam princ
ja sam samo običan muž koji nije prestao da voli svoju ženu,
ženu koja se bori sa depresijom, tugom i čemerom.
Žena koja se bori sa depresijom tugom i cemerom umesto da se nasmesi letu danu pticama deci mužu, ona se bori li bori.
A kad se draga moja ženo izboriš sa svim tim demonima oko tebe i u glavi ti se lepo javi, sačuvaću za tebe osmeh ali samo pola jabuke, jer druga polovina je za mene.
Ako nisam princ ni vitez ja sam samo čovek koji nije kukavica.
June 28th, 2009 at 11:00 am
Ne mogu da odolim, a da ne postavim par pitanja “Mužu”. Ne želim da se mešam ni u čiji život, ali ovo je samo blog, a ovo je samo komentar.
Ako nisi kukavica, zašto se nisi i ti borio? Živeti običan život u Srbiji ne znači da treba trudnu, pa posle i bolesnu ženu terati da radi, ne znači da kada dobiješ dete pređeš u drugu sobu da spavaš, jer ti smeta kada beba plače, ne znači da treba reći “meni je potreban samo moj kompjuter i moje ćoše”…
“Umesto da mi pomogne na bilo koji način, on me je vređao, pred ljudima predstavljao kao glupu i neuračunljivu, vikao na mene, treskao vratima i govorio kako mu je muka više da me gleda i da je nabolje da sedim u odvojenoj sobu i glumim paćenika jer mi to nabolje pristaje….”…da nije ovo možda izmislila tvoja žena?
Posle svega ovoga što navedoh i ko zna čega sve još što se ne vidi iz ovog posta, ja samo mogu reći da ipak jesi kukavica. Ako nisi, zašto nisi nešto preduzeo? Reći “volim te” ne znači ništa, ako posle toga zalupiš vrata i odeš u drugu sobu da se igraš.
Odakle ti samo hrabrost da kažeš da si voleo svoju ženu i da nisi prestao da je voliš?
Znaš li ti šta je ljubav uopšte?
I sada za sve opet kriviš nju i nekog tamo muškarca. Sreća njena da je uopšte uspela da pronađe nekog ko će je razumeti, jer da je ostala pored tebe…prvo ide opet bolnica, pa bolnica, pa ludnica, pa bolnica…pa napuni 50 godina, e onda kad totalno propadne i izludi ide neka brza smrt ili neka rakčina.
Za kraj još nešto, na ovo “prosto ne mogu da verujem da si se osećala tako loše zbog mene.”… da si bio prisutan u njenom životu onako kako je prisutan svaki čovek koji voli svoju ženu, znao bi koliko se loše osećala pored tebe.
Nema ljutnje opet kažem, ovo je samo blog i ovo je bio samo komentar.
June 28th, 2009 at 12:22 pm
[...] par dana sam htela da pišem o odličnim razlozima za razvod braka,
a noćas pročitam jedan post i shvatim da sve to i nije baš za [...]
June 28th, 2009 at 12:47 pm
Svaki šupak na svijetu kaže da nekoga voli. To ne znači ništa. Ono što ti osjećaš je važno samo tebi. Ono što činiš ljudima za koje kažeš da ih voliš, to je ono što je važno. – Toliko od mene.
June 28th, 2009 at 3:56 pm
Ne mogu odoleti a da ne ostavim komentar. I ja sam udata pa ynam da idealna porodica i ne postoji. A mi ovde vidimo samo tvoju stranu price i sudeci po komentarima ti si ostavila njega ybog drugog, i to nayivas borbom. A jesi li ti pitala kako je njemu vec drvljem i kamenjem po muyu. I ybog tsakvih sranja iymedju vas dvoje deca treba da ispastaju. Molim te, ovo je hiper patetican tekst i ima mnogo nelogicnosti tako da mu dodje da si preuvelicala.prikayala muza kao hladnokrvnog, a hladnokrvan covek ne bi mogao da napise tako nesto. I kako se molim te ti to boris, mastas o idealnoj porodici a svoju napustas. Ovde si pokayala da svoga muya ni truncicu ne volis niti ga rayumes a ocekujes da on tebe voli. Ne ide to tako duso moja, ya borbu kao lavica ne odbacuje se lav a i ne moye to tako, sad cu da dotrcim kod drugog lava. A da si primala infuyiju nocu a danju isla na posao, lekar bi te smestio u bolnicu a ne tako..Malo preterivanja da se tekst ulepsa, je l? Ja sam moga muza toliko nervirala u jednom periodu da je doslo do ove situacije i ishitreno sam reagovala time sto sam ga ostavila, deca pitaju za tatu a moje strasti su se primirile, on je opet covek, i da nisam zalila i kukala svaki dan kao ti sad ziveli bismo bolje.
June 28th, 2009 at 4:00 pm
“Što mi nisi onda rekla, mogli smo….” pa onda opet “mogli smo” (milion puta)…. eeee muže muže….
- sam si sebi tragedija!!!!
Dok nešto ne izgubimo nemamo pojma koliko to vredi. Na žalost (ne znam čiju) ne vredi kukati i praviti od sebe još veću budalu.
U životu ima toliko sranja i tagedija (za koje ni pojma nemate) da ne treba gubiti snagu na sitne gluposti. Ko je spreman, on ide dalje samo napred. Zbog svega. Zbog dece …
June 28th, 2009 at 4:05 pm
@Muž: E da, “polovinu jabuke” (pazi ljubav – ja bih dao celu jabuku) i ostalo razumevanje sačuvaj i dalje za sebe… mislim da si malo zakasnio da sad prosipaš patetičnu filozofiju ljubavi i razumevanja itd itd….
June 28th, 2009 at 4:13 pm
uz to, ne slazem se da ti je muz kukavica jel da jeste ne bi ostavio komentar, gde se koliko vidim nije ni branio od tvojih optuzbi, vec je dokazao da je ipak covek sudeci po komentaru, tako da bih volela da cujem i njegovu stranu price.
June 28th, 2009 at 4:30 pm
Draga moja! Ono sto sam ja naucila u mom bivsem braku je to DA NISTA VISE NI OD KOGA NE OCEKUJEM! To sam porucila i mojoj cerki, kada se udavala: Ne zamisljaj brak i decu i kako bi trebalo da se zivi. Jako mi je zao sto si se razbolela, ali u isto vreme, cestitam ti na upornosti i volji i zelji da uspeš sa svojom decom. A tvoj bivsi muz, da te je samo malo slušao, umesto sto je igrao igrice i zabavljao se na svoj nacin, cuo bi da ti je jako lose sa njim. Ovako, kada je sve gotovo, ne moze cudom da se nacudi, trt Mileva!
Ovakva, pozrtvovana zena je zaluzila pravu ljubav a ne onakvu Waltere, koju si joj ti pruzio, tj. nedovoljnu! To sto ti sada kazes da je volis, mozes da obesis macku o rep, jer ona je resila da stvori sebi novi i srecniji zivot, kakav je zasluzila!
Izvini, ali ti nisi zasluzio takvu zenu! Nema ljutnje, sve ste stavili na blog, da svi vide. Mozda i nauciš ponesto iz svih komentara, Waltere!
June 28th, 2009 at 4:53 pm
Hvala svima na komentarima. U Boru je dosta onih koji su ovu priču znali i bez teksta na blogu.
Draga sanjasa, čudi me pošto znaš dosta detalja o svemu a ne znaš da je on mene iz starog stana isterao bez lekova i dokumenata o čemu postoji zabeleška u mup-u i da su njegovi divni snovi o porodici i ljubavi zabeleženi u 4 slučaja nasilja u porodici, a da je to po službenoj dužnosti od dežurne patrole došlo do istražnog sudije.
Trenutno živim u svom stanu sa dvoje dece i mačkom, i nigde i ni sa kim nisam pobegla, što je vrlo lako proveriti. Želim ti kao i svima svako dobro.
June 28th, 2009 at 5:06 pm
Nas dan je zelena jabuka podeljena na dvoje, Vasko Popa
Lep citat, i lepo oslikao ono sto se htelo reci, za razumne.
Zena je uvek zrtva a i kad nije zeli sebe prikazati u istom svetlu, a ko je ovde zrtva?
Oboje ste zrtva, zeznutih prilika i prosto niste hteli da cujete jedno drugo. Ali vam ovo nije resenje, imate decu i ako mislite da treba da se borite onda rame uz rame bilo da cete biti zajedno bilo da necete jer imate dvoje lepe dece, a oni ne zasluzuju sve ovo>)
June 28th, 2009 at 5:11 pm
da, odlicno sam upucena u pricu. I videla sam te nedavno sa tvojim “princom” koji se x puta razvodio, a znam i za tvog prvog muza i sta se tu desilo a i sad ovog bivseg, pa ti se malo i cudim, znas.
June 28th, 2009 at 5:42 pm
a sta bi sa mojim komentarom? To sto si ti njega ostavila zbog drugog i sto ti je potrebno opravdanje kako bi bila sirota mala princeza koju niko ne voli, je l?
a to sto setas druge princeve po samcu?
Onda Walter kriv sto te ne razume, hajde bolan, molim te..Hajde svi lepo da pljujemo po tvome bivsem muzu, tako je najlakse, jer on je samo obican covek, kako kaze, a princevi su neobicni. Oni mogu da budu i matori i x puta razvedeni, ali oni razumeju, oni su pak princevi.
June 28th, 2009 at 5:44 pm
E ovako…
Ne zelim nikoga da vredjam ali bi bilo u redu da i ja kazem nesto,posto sam Nenu i Djoleta volela podjednako…
Znam da Nena nikada ne laze,verujem joj svaku rec napisanu…Znam koliko je volela Djoleta a odlicno znam i kroz sta je prosla…. Plakala mi je gotovo svaki dan zbog nemarnosti svoga muza…
Djordje..Nemam protiv tebe nista licno,ali stvari koje si joj govorio i njoj i tvojim prijateljima ” Nena je luda,patoloski slucaj” nisu bile u redu sa tvoje strane!!!!!
Malo toga sam rekla,a znam puno…
P.S. draga Neno,vidjala sam te jedno vreme gotovo svaki dan…Lepsha i veselija nikada nisi bila od kada si ostavila ruzne uspomene iza sebe…
Sudeci po tvom textu ti si bila ALAT ZA TORTURU a mogla si biti INSTRUMENT INSPIRACIJE…Steta..
KISS u my frendice…
June 28th, 2009 at 6:02 pm
@sanjasa, nećemo ovde da se bavimo biografijama, a ti koliko vidim misliš da znas sve pa onda neću da ti protivurečim. Na ovom blogu dozvoljeno je komentarisati.
Zaista je tužno kad shvatiš šta gubiš tako da svako ima pravo da se ljuti.
p.s. tvoj komentar je zaglavio u spam sandučetu ali to sam već ispravila.
June 28th, 2009 at 7:13 pm
Po definiciji sam uvek na na ženskoj strani. Ne živim u Boru i ne znam ko sa kim sada i da li uopšte šeta. Mislim da svi imaju pravo na sreću u životu a najviše me nerviraju osobe koje su spremne samo da osuđuju.
(Sanjasa možda si sasvim ok ali ti komentari uopšte nisu na mestu ako je i 5% ove priče istina, i oni su jedini razlog zbog kojeg komentarišem – jadni muškarci buhuhuhu sad ću da se rasplačem nad njihovom tužnom sudbinom…)
Najgora stvar koju neko može a uradi je da prepričava priče koje uopšte nisu bitne za NJEGOV ŽIVOT a nekoga drugog mogu i te kako da povrede.
Neno, samo napred, probaj da pronađeš sve ono što te čini srećnom, nemoj da živiš “samo zbog dece”, deca porastu i odu, živi zbog sebe, da jednom kada napraviš pogled u nazad znaš da nisi bila posmatrač u sopstvenom životu već aktivan učesnik koji je znao da radi ali i da uživa.
June 28th, 2009 at 7:48 pm
Meni nije namera da Nenu povredim, samo kazem da prica koju je ispricala nije dovoljno uverljiva jer ima dosta propusta u istoj. A da joj je muz kukavica sad bi se branio a ne napisao ovo sto vec jeste. A slazem se da i pored dece treba imati svoj prostor, to svakako a ne da deca trpe. Ukoliko te je tukao i maltretirao, sto ti ne mogu poverovati, onda je kraj svake price, sto bi bila sa njim i sta si do sad cekala. A to da treba da zivis svoj zivot, ta zivi ga, sada si slobodna, kazes u svom si stanu. Dakle svoj na svojemu. Znam da muskarci ne mogu da shvate PPsindrom, tj. postporodjajnu depresiju i da vecina zena tu gadno zaglavi, ali to da se prepusti patetisanju ispraznom u ovom slucaju to je eto glupost. A i mogla si na kraju da navedes, posto si toliko iskrena, da si se eto zaljubila u drugog i da si tog istog coveka stavila ispred svoje “idealne “porodice i sta se sad zalis.
Zao mi je Waltera sto nije video sa kim zivi sve ove godine. Eto.
P.S. Posto si rekla i sama da hoces iskren komentar to je moje vidjenje i oprosati ako mislis da sam te povredila, nije mi bila namera.
June 28th, 2009 at 8:14 pm
Neno nemoj slučajno da si se pokajala što si napisala ovaj post. Koliko god da ima onih koji će da te pljuju i pričaju ružno o tebi, uvek će biti i onih koji će te podržati.
June 28th, 2009 at 9:02 pm
joj draga, jako potresna prica! A ako te jest tukao to su ozbiljne optuzbe. Ja sam i sama imala slicnijeh problijema ali me moj ostavljeni dragi nije tuko, da jest ne bi ni sekundu bila sa njim. Ja sam moj brak prokockala zbog mnogo mladjeg covika i nikad mi nije oprostio, pa sad se nesto razmisljam, bilo je i moje krivice, vazdan sam bila tuzna i jadikovala a on se ko ovaj tvoj povuko u se, ni rijec da progovori. Posle upoznala ovog, ali taj nece djecu da mi gleda. Zato dobro promisli da se sjutra ne kajes.
A jel mogu i moju pricu da ti posaljijem ako ces da odjavljujes, mozda mi nekad oprosti, ako procita:)
June 28th, 2009 at 9:35 pm
Neno, posle ovog dodatnog sto sam cula, zelim ti da se izvuces ZDRAVA iz svega i da pronadješ nekoga na koga zaista mozeš da se osloniš i ko će te zaista voleti i to ti POKAZIVATI! I JA TI VERUJEM SVAKU REC KOJU SI NAPISALA! Ne osvrći se, samo napred!
June 28th, 2009 at 10:39 pm
Ne kajem se ni najmanje niti ću ikad. Svaka moja izgovorena reč je živa istina, a čak šta više i svaka ima prateći dokument koji to potvrdjuje. Drago mi je što ljudi shvataju i razumeju, neki verovatno jer su deo sebe našli u mojoj priči ili šta slično doživeli.
Svako ima pravo da misli i piše šta želi. Ja ću još reći samo da ni najgorem neprijatelju nikada nebi poželela da doživi i prodje ono što sam ja.
June 28th, 2009 at 10:45 pm
samo pazi optuzila si bivseg muza da te je maltretirao a tu su vrlo ozbiljne optuzbe i za klevetu se odgovara na sudu, eto tek toliko da znas.
June 28th, 2009 at 10:47 pm
Draga Ana, biće mi drago da objavim tvoju priču i pomognem na bilo koji način. Slobodno je pošalji kad god želiš. Ljudski je grešiti, ali ljudski je i priznati grešku, u tome nema ništa loše. Na sopstvenim greškama se najbolje učimo.
Samo napred, reci šta ti je na duši.
June 28th, 2009 at 11:01 pm
@bebika:”najviše me nerviraju osobe koje su spremne samo da osuđuju.”
pa zar ti to ne radis, sve na gotovs, sve na pijedastalu, osudjujes,meni idu na zivce takveosobe koje takvu glupost kazu, takav klise a i same osudjuju. U ovom slucaju mene. Stidi se, aman bre zeno, sta ti znas o meni, sta znas o ovoj prici i njenoj strani, a ona ima vise strana, njenu, njegovo, onog treceg i posmatraca. U principu i ja sam uvek na zenskojh strani ali sve po zasluzi. Zar muskarce niko ne maltretira? ima i toga a o tome se cuti, rewcimo moj dobar prijatelj je popio batine od zeninog svalera, duga prica da ne duzim i to zato sto je hteo dete da vidi, i sta i u tom slucaju treba biti na strani zene?
@Neno, kao sto rekoh ako si bila fiyicki maltretirana onda cu biti na tvojoj strani a ako je to laz, a danas se sve moze dokazati, onda ti vesto manipulises i patetises i onda nisi bas sjajna osoba
June 28th, 2009 at 11:07 pm
cuj bolna oces, ajde samo da je skrojim treba mi nekoliko dana>)
e ovo ne objavljuj
poljubac>)))
June 28th, 2009 at 11:24 pm
@sanjasa, lepo si rekla ovo za klevetu, svaka čast, u tvojim komentarima se vidi mržnja prema meni, osobi koju očigledno ne poznaješ,možda i poslušam tvoj savet.
Molim te oslobodi moj blog od gomile gluposti koje u trenu izmisliš i napišeš jer to ničemu ne vodi, sem što ruži moj blog. Ovo srećo nije forum nego BLOG.Rekla si šta si imala i srećno ti bilo sa njim ili u bilo kojoj nameri koju imaš.
Ja ništa ne pišem napamet, niti pričam ako nemam dokaze za to. Ako nisi iz Bora, mup je u centru grada, nadji malo vremena i slobodno trazi izveštaje da ih lično pročitaš, a ako želiš, mogu po tvojoj želji da ih sve objavim na svom blogu.
Priča o našem braku je suviše duga i mnogo gora nego što sam iznela u javnost, ali iz ipak nekog poštovanja prema svom bivšem mužu nisam želela da pljujem po njemu i iznosim razne bljuvotine u javnost,ali ako želiš mogu i da nastavim, dogovori se sa njim pa mi javi.
@bebika, hvala ti na savetu i podršci, u pojedinim trenutcima to je jedino što me drzi i tera da idem dalje.
@dudaelixsir, snage mi je najviše trebalo da se uspravim i krenem dalje, povratim davno izgubljenu volju za životom. Zlim jezicima i ljudima poput sanjesa samo zelim muža poput mog bivšeg, makar na neko vreme ili preporučujem istog.
June 28th, 2009 at 11:28 pm
Kao ni ostali, neću da se mešam mnogo, jer su ovo veoma intimne stvari, ali svakako mislim da je dobro što ste napisali ovakav post – i zbog sebe, i zbog drugih žena.
Ćerka sam jednog oca sličnog ovom i majke slične Vama. Kada kažem “slične”, mislim na ljubav, požrtvovanost, odanost, želju, volju…
Naravno, to mi ne daje zapravo da bilo kome “solim pamet” i kažem “znam kako je” (niko ne zna kako je u tuđoj koži), ali znam kroz šta je sve moja majka prolazila. Onog momenta kada više nisam mogla da gledam kako pati (a trpela je sve to zbog nas, dece) i kada sam dovoljno odrasla da shvatim stvari oko sebe, upitala sam je šta još radi pored “takvog” čoveka. Pošto je i sama uvidela da smo (i sestra, i ja) svesne svega, razvela se.
Od toga dana, mi živimo potpuno novim životom, nema pritiska nikakvog, dišemo punim plućima.
Svi mi želimo srećnu i divnu porodicu, ali ako toga nema – ne treba trpeti ništa zbog nade da će se ta idila kasnije stvoriti, ni iz čega. Ni zbog dece, ne treba, jer kad-tad će i ona osetiti sve ono što i majka oseća.
Svaka Vam čast na ovolikoj borbi, istrajnosti i požrtvovanosti, želim Vama i Vašoj deci sve najbolje u životu. Zaslužili ste to!
Veliki pozdrav!
June 28th, 2009 at 11:53 pm
ja te ne mrzim, ali prezirem takav stav prema zivotu. Nisi ni prva a ni poslednja kojA je zrtvovala svoju idealnu porodicu ma kakva bila zbog kvazi princa, i zato ne mogu biti na tvojoj strani.
ako imas dokaze izvili, povucicu sve sto sam rekla i prva stati na trvojoj strani, u suprotnom cu te i dalje prezirati, jer ovo sto si navela je cista patetika i neologizam. I da na tog tvog kvazi princa ja sam se davno opekla i sad vidim kakav je on zabac a dace bog i ti ces videti.
uzgred ja Waltera ne poznajem licno alui princa da, o da!
June 29th, 2009 at 12:44 am
A sad je meni jasno da si ti ona princova prima balerina koja je, kad je prvi put čula telefonsku sekretaricu bacila slušalicu u drugi kraj sobe.Znala sam od početka ko si ali tvoje uporno potenciranje na prinčevima i žabama me asociralo na to da si ti nešto zaista i trajno izgubila.
Tu ti neće pomoći ni komentari, ni svakojaka obmanjivanja posetilaca mog bloga jer da si shvatila da imaš princa verovatno ga nikada ne bi izgubila.
Ja zaista ne želim da se upuštam u bilo kakvu raspravu sa tobom i želim ti sve najlepše,a ti najbolje znaš zašto se već nekoliko sati unazad ne posvećuješ svom životu i porodici nego mom blogu.
Voli te tvoja Nena!
June 29th, 2009 at 7:54 am
Svim akterima ove priče: Samo opušteno. Svako ima pravo na svoj život, kako god i šta god se desilo ili će se dešavati. A to, da li je i ko kriv i zašto se sada svi prave pametni i ispravni, neće rešiti problem koji je doveo do svega ovog.Nema nazad, samo napred.Kako će ko da iskoristi svoje “napred”, svako za sebe odlučuje.
June 29th, 2009 at 11:47 am
U bre al’ se ovde zakuvalo. Neno odmah piši novu priču, sigurna sam da imaš šta da kažeš.
October 5th, 2009 at 12:43 pm
Znaci nevjerovatno…Do kraja me ziasta interesovalo ko je Sanja, jer je kometarisala previse licno. Kao da i tek kako ima veze sa nekim u ovoj prici. Jadnica!!
A tebi Neno zelim svu srecu u zivotu. I treba da budes sa drugim muskarcem, kamo srece da
si se na to ranije odlucila.
Da je tvoj bivsi muz bio prisutan u tvom zivotu onako kako mu dolikuje, nikad ti ne bi draga moja drugog prmijetila.
I kao sto to Darko lijepo rece :”Nema nazad, samo napred.Kako će ko da iskoristi svoje “napred”, svako za sebe odlučuje.”
February 20th, 2010 at 4:22 pm
nemogu da vjerujem da postoje dvije iste sudbine da postoje dvije iste zene i dva ista muskarca , sve sto si napisala ja sam prezivjela a trenutno se nalazim u procesu socijalne sluzbe jer imam bebu od 9 mjeseci nadam se da cu ubrzo zavrsiti i nastaviti naravno normalan i srecan zivot
March 18th, 2010 at 12:10 am
E, konacno si Sanji zatvorila usta. Za nju je najbolje da iz svega ovoga izvuce neku pouku i resi svoje probleme, koje ocigledno ima.Ti si jaka zena i naravno da si to iskoristila. One koje bi pristale na takav zivot, to ne bi uradile zato sto su postene, vec zato sto se plase. Samo onaj ko je doziveo slicno moze da te razume. Ja na zalost jesam i dugo sam trpela jer sam bila u strahu od svega….sad sam u procesu razvoda.A necije ocekivanje da dok jedan maltretira, drugi voli je bolesno, naravno da si mu okrenula ledja i krenula dalje.A ovo njegovo pismo, mozda on sad tako oseca. Kada si ti ojacala a deca vise ne placu nocu, sada si opet pozeljna.Ma daj!Postoje dve dobre izreke za sve ovo
NA MUCI SE POZNAJU JUNACI i
PAPIR SVE TRPI(pismo)
Srecno!
June 1st, 2010 at 1:44 pm
Draga,tacno znam kako se osecas……Ja sad trenutno prolazim kroz fazu razvoda,s tim sto meni dete ne zeli da da.Placem danima,cekam da sud donese neku odluku…pored njega i njegove porodice ja sam PROPALA!!!!!!Osusila sam se…mene je moj muz udario samo 2 puta,ali sam zato verbalno ponizavana i zlostavljana svakog dana…Jedva cekam da dobijem svoju devojcicu koju sam teskom mukom donela na svet i teskom mukom podizala,jer jeimala povisen tonus misica pa sam morala svakodnevno 7 meseci da joj radim vezbe…To se sredilo,hvala Bogu..Ona ima samo 8 meseci a ONI mi je ne daju…Ja sam kod mame i tate i placem vec 2 dana bez prestanka..Jedva cekam da je zagrlim i da joj kazem da je volim najvise na svetu……Ceo svoj zivot sam posvetila njoj,a njega…Tvoja prica je teska,ali ja moju ne zelim da pricam..Gadi mi se…Mene je trudnu izbacivao kroz prozor…Nije mi dao dete da nahranim…Drao se na menen kad je bila bolesna,sto sam joj cistila nos dok on spava,jer ona place,pa je njemu to smetalo…A najgore od svega je to sto je rekao da sam losa majka.Strasno…Kad bi svaka zena ispricala svoju pricu,mozda bi mi bilo bolje…Ja ne zalim sebe,zivot ide dalje.Jaka sam zena,imam podrsku roditelja,a bebica ce uskoro biti samnom….
June 2nd, 2010 at 2:28 pm
Moras biti jaka i ne dozvoli da vide koliko ti je tesko. Takvim pacenicima je dusevna hrana kad vide da patis i svete se preko dece koja takodje pate za svojom majkom.
Jedan savet, NE DAJ SE!
Kao drugo, nema tog suda koji ce po novom zakonu oduzeti dete majci. To se desava jedino i samo ako je majka narkoman. Mozes biti nezaposlena, bez stana i bilo cega, dete pripada tebi. Nemoj da dozvolis da se igraju tvojim zivotom. Reci sebi i svima da je dosta i obrati se centru za socijalni rad, prijavi maltretiranje i pisi kretenu prijavu za nasilje u porodici. Verujim prosla sam svasta. Vise se nicega ne bojim, nemoj ni ti !
June 4th, 2010 at 10:35 am
Obratila sam se socijalnom,imam dobrog advokata,podnela sam tuzbu…..Sve sam to odradila cekam privremenu molbu da bih mogla da je uzmem sada vec po zakonu…Uzasno mi je tesko…Videla sam je na pola sata,plakala je kada me je videla…Osecala sam njenu ljutnju sto nisam sa njom…Kada sam se vracala kuci,pocela sam da polacem ulicom.
tesko je,ali sam ojacala za ovih 5 dana.Bice samnom,znam.
August 6th, 2010 at 1:49 pm
Muskarci su veliki lazovi obecavaju ti kule i gradove,maze te i paze pre braka a posle kad potpises sve to ischezne…postanu oloshi.Da je svaka zena malo pametnija i da rodi dete ali da se nikada ne uda!
August 15th, 2010 at 3:48 pm
I sta se desilo do kraja?
Moram izreci svoju sumnju u celu pricu, neke stvari jednostavno ne piju vodu. Kao si bolesna, pa radis po ceo dan, grlis medu umesto dece, a kao pozrtvovana si majka…Tvoja prica mi se gadi. Prava majka misli na decu, a ne na svoju jadnu sudbinu. Imas li ti zeno oci ili ti sluze da samo sebe sagledas? Onog mometna kad si rodila trebala si da shvatis da nisi ti junak price, nego deca koju tako malo spominjes da mi se povraca. Ti, ti , pa ti idi bre u pizdu materinu tvoju egoisticnu, povraca mi se od takvih mama i zena kao sto si ti. Patoloski si lazov i tebi treba dooobar psihijatar. samozivo si molila Boga da ti uzme zivot, a na decu si mislila jako, vidim. I stvarno mislim da ti nisi fizicki, veg psihicki bolesna. Tj. pravi patoloski lazov koji od sebe pravi zrtvu, braneci svoja sranja tudjim pogresnim postupcima. I jos nesto, kako ta sva iznenadjenja koja si pravila nisu upalila kod dece? Sta je nisu ti se dovoljno divili, nisi dobila aplauz? Ako si zbog toga pravila iznenadjenja, bolje da i nisi. Sram te bilo, lazuro jedna
August 15th, 2010 at 4:52 pm
Pa zar niko nije dobro procitao tvoju pricu, vec onako povrsno?
Ti si u glavi imala viziju savrsene porodice? I? Nije se plan odvijao? Nisu igrali po tvom scenariju? A ti si jadna zrvta? Ma stvarno si smesna. Zamisli muz ti se povukao. Samo je on pogresio, a ti si bila zrtveno jagnje. Glumila pred svojima, a Bor je stvaro velegrad pa tvoji nisu videli i culi kako je tebi. Kao svi cu cutali o tvojoj “patnji” da tvoje ne sekiraju. Neverovatna izmisljotina. Ti si muzu kupila hi fi uredjaje i mislis da si resila problem. Pogledaj se bre zeno na sta licis!!! I pogledaj gomilu gluposti koju si napisala. Fuj.
August 17th, 2010 at 10:22 pm
Jadnice! Dobro su ljudi pročitali priču i shvatili za razliku od tebe. Tu se ne radi o lažima i ozmišljotinama, na svojoj strnici smem da napišem šta želim, a kome ne odgovara ne mora da čita. Svi su lepo shvatili, jedini problem je u tvom koeficijentu intaligencije. Možda je ovo previše za tvoj mozak. Doduše postoji još jedna mogućnost. Na ovakav način piše samo žena koja je nezadovoljna svojim zivotom, ogorčena i razočarana u svakom smislu te reči. Nemaš snage da se suočiš sa sopstvenim frustracijema pa to radiš analizirajući tuđe živote, nebi li na trenutak pobegla od svog.
Psihijatar je potreban, ali tebi očigledno. Usput, želim ti život poput mog nekadašnjeg, uživaj u njemu. Fuj, zaista!