Nena BOR

Archive for May, 2009

Posvećeno nekome kome je zaista stalo!

Ponekad se osećam jako loše. Razne slike koje mi se motaju po glavi izazivaju jak nemir u meni. Toliko toga bih napisla ovde ali uvek pomislim na to šta ce pojedinci koji čitaju sve ovo pomisliti o meni samoj.

Nekad sam imala svoje sveske u kojima sam pisala skoro svakog dana, i one su trpele sve.Onda sam dobila svoj blog, koji jako volim, ali svaki put pre nego što bilo šta napišem dobro razmislim da li treba ili ne. Previše toga se dešava u mom životu iz dana u dan. Mnogo emocija na jedno tako malo srce. Pozitivne ili negativne, potpuno je nebitno, ali su prisutne i ponekad me jako izbace iz ravnoteže. Obično se brzo vratim u normalu, ali opet kažem, obično, jer više puta se desilo da to i ne bude tako. To je ono čega se ustvari najvise bojim.

Veliki sam borac u životu, i sve u svemu veliki optimista, ali ima i onih trenutaka kada posustanem i lako padnem u očaj. Povratak iz tame u koju zapadnem ponekad je vrlo dug i mukotrpan. Potrebni su mi prijatelji, oni koji me vole i koje ja jako volim, ali nekada i priča sa njima mnogo ne pomaže. O problemima se ne priča, njih treba rešiti, eliminisati i izbaciti iz svog života.

Pravi prijatelji će ti uvek pomoći, ali istina je istina, čim zatvoriš vrata za sobom svako se vraća svom životu i tu priče nema, jer to je normalno, a ti ostaješ sam sa sobom i svojim duhovima koji te neprekidno proganjaju.

Život je jedna obična laž, farsa i neistina. Ne znam koliko ću jos sebe lagati da je iskrenost najveca čovekova vrlina, ustvari možda je to u nekom prošlom vremenu i imalo neko svoje značenje, sad više sigurno ne. Mislim da se čovek uči dok je živ, ja očigledno svoju školu nisam naučila niti ću ikada.

Iako kažu da se čovek uči na svojim greškama ja zaista ne znam dokle ću više da grešim i kad ću shvatiti poentu. Očigledno nikada! A ko je za to kriv? Niko, već sama ja. Kad budem uspela da shvatim da živim u pogrešno vreme u koje se nikako ne uklapam, da sam okružena ljudima koji sigurno mogu biti sve ali pošteni i iskreni nikada, verovatno će mi biti lakše.

Ako se malo osvrnem na knjigu koju sam više puta pročitala, Anu Karenjinu, sve više počinjem da shvatam tu ženu. Imala je sve a ustvari nije imala ništa. Ono za čime je čeznula to je i ponela sa sobom, a sve što su joj pružali, novac, ugled … nije joj ništa značio. Ona je izmišljeni lik, ili možda nije, potpuno nebitno, ali da je žensko i osećajno biće koje niko nije razumeo već večito osudjivao to niko ne može poreći. Možda je svoju propast okončala na jako glup način ali jedno je sigurno, shvatila je ko je , šta je ,šta joj pripada a šta ne.

” Ljubav je rad na potencijalima voljene osobe “, rekao je Džon Grej u svojoj knjizi ” Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere “. Dugo nisam mogla da hvatim tačno značenje same rečenice misleci da prava ljubav ne postoji, da je izmišljena laž kojom se ljudi služe ne bi li lakše prihvatili realnost. Posle dužeg vremena shvatila sam da grešim i da ona prava ljubav u stvari postoji, samo je pitanje kad će nas pronaći.

Ljubav nije reč, ona predstavlja večnost. Ona nije trenutna zaljubljenost niti strast koju osećamo, ona je mnogo više od toga, nešto što nas održava u životu i daje nam snage da se borimo i koračamo dalje kroz život. Postoje ljubavi; prema deci, roditeljima, prijateljima… i svaka je lepa na svoj nacin. Podrhtavenje u grudima, sjaj u oku i osmeh na licu samo malo govore od onoga sto srce oseća. Čak i kada ti ruke zadrhte, i oči se napune suzama zbog stvari koje ne možes promeniti i trenutka koji ne možes vratiti u dubini svoje duše si ipak srećan.

Pravu ljubav ćeš teško naći, i nemoj se bojati da ćes je ikada izgubiti jer ona je nema kraj i ne može se potrošiti. Zalivaj je kao cveće i ona će iz dana u dan rasti. Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreće zarad sreće osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legnešda spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jačinu reči ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba.

Prave ljubavi se ne treba plašiti, potrčite joj u zagrljaj i prepustite se svojim osećanjima, neka vas vodi putem koji vam je namenila. Trudite se da učinite srećnom osobu koju volite jer tek tada ćete zaista biti srećni, jer ljubav nije reč, ljubav je večnost, ljubav je rad na potencijalima voljene osebe.

Ponekad kada čovek ima puno toga da kaže, na neki način ostane bez teksta. Ne znam kako da objasnim, ali u pojedinim situacijama imam želju da svoju sreću ili bol podeli sa ostalima jer će mu tako biti lakše ili možda ne, nema veze, ali sigurno je da tajna i nije nešto važno i stvarno ako nemaš sa kime da je podeliš.

U svom životu upoznala sam puno ljudi. Živela sam pored njih ili sa njima ,ali sa njima i sarađivala. Često sam menjala svoje “profesije” silom prilika, a to je samo proširivalo moja poznanstva. Kada jednom stekneš prave prijatelje, oni to ostaju do kraja tvog života i uvek će biti tu za tebe kao i ti za njih. Ipak … bilo je tu i onih drugih … Puno ljudi predstavlja se lažno. Svoj život predstavljaju kao savršenstvo a u stvari žive u laži, u koju na kraju i sam poveruju.

To je bolno ali ne za nas već za njih, jer u laži su kratke noge- kaže izreka, a onaj koji ne vidi kakav je u stvari bednik, tek je tada izgubljen.

Mislila sam da imam prijatelja, koji će mi se uvek “naći”. Bez obzira na to šta radi,i čime se bavi, ja sam ga jako cenila. Na neki način bilo mi ga je i žao. Doselio se iz drugog grada, morao da se prilagodi sasvim drugoj sredini koju ne poznaje,živi u kući koju su drugi stekli i svojim radom i trudom nije uspeo nista u životu, ali je bio borac i samim tim izazvao moje poštovanje. Posle izvesnog vremena stvorio je problem u mom životu a da ni sam nije bio svestan toga, mešajući se u najintimnije stvari vezane za mene i moje najbliže. Umesto pomoći, dobila sam nešto sasvim drugo. Moj život na tren bio je jako ugrožen, a on umesto kao prijatelj da me upozori sta mi se sprema, pravio mi je još veću zamku ni tren ne razmišljajući šta se može sa mnom dogoditi i da li cu živa dočekati jutro. Postupak čoveka koga sam smatrala prijateljem jako me je pogodio. Nije imao čak ni srama da posle svega ponovo kroči u moju kucu i ponizava me uz niz uvreda misleci samo na zlo koje je skriveno i dobro zamaskirano duboko u njemu . Nekada ljudi ne razmišljaju o posledicama i tome da se dobro dobrim vraća, a loše lošim, a ponekad nemaju ni čime.

Danima sam bila jako tužna i razočarana, a onda sam shvatila ko sam u stvari ja a ko je on. Shvatila sam da on nikada nije ni zasluživao moje prijateljstvo. Umesto sto sam ga sažaljevala, trebala sam da ga ismejem, jer čovek, otac i muž, koji zivi na tudjoj grbači a izigrava sveznajućeg genijalca nije čovek, već … nemam pojma šta. Lepo je znati više znanja, biti sposoban i priznat ali ponekad je najvažnije biti čovek, imati emocije i znati za nesto drugo osim nekakvih kodova i računarskih jezika.

Za svoje godine stekla sam mnogo, a najvrednije je poštovanje i ugled od ljudi koji nešto vrede. Borac sam i mozda pokleknem na tren, ali sebe i svoju decu vodim kroz život podignute glave i ne bojim se da će me neko vređjati jer, se trudim da u životu svakome pomognem a nikada odmognem.

Život ide dalje, moramo se naviknuti i prihvatiti sve sto nam pruža, sviđalo se to nama ili ne. Potajno se ipak nadam da će oni najbliži saznati sve i shvatiti kakvu “guju gaje u nedrima” i da će moj “prijatelj” završiti upravo onako kako je meni želeo. Žao mi je što nije uspeo u svojoj nameri, a umesto suza nesvesno je vratio osmeh mom licu.

Ipak mislim da zna onu staru : ” Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada”, ili možda “Ko se mača lati od mača i strada”. Nadam se da ne zemrate na ovako emotivnom nastupu ali- morala sma jer sam zahvaljujuci “mom prijatelju ” u jednom trenutku bila na smom rubu života i samo čudom sam se spasila a on o tome nije niti će ikad razmišljati. Naravno ne želim nikome pa ni njemu ništa loše ali verujem da Boga ima i da gleda odgore.