Nena Bor

Koliko različitih reči sa potpuno istim značenjima. Tišina, šutnja, ćutnja, bezvoljnost za govorom… Sve znače potpuno isto, ali ipak ako na miru analiziram svaku od njih, pronalazim ogromne razlike.

Ja pripadam onoj generaciji koji je u školi učila srpsko-hrvatski jezik. Doduše, čitali smo lektire svih književnika bivše Jugoslavije. Prednost koju naša deca nikada neće imati. Sve se “vrti” oko glupog nacionalizma, mržnje i netrpeljivosti među ljudima koju oni zapravo ne žele, ali ipak… Poslednjih mnogo godina imam utisak da nam se usađuje mržnja od trenutka kad se rodilmo. Čemu sve to, pitam se? Da li smo mi ljudi, a oni drugi životinje? Da li su ljudi manje pohlepni ili drugačiji zato što su rođeni na drugom ” parčetu ” zemlje, Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji…i ostalim bivšim Republikama. U čemu je razlika?

Bog je stvorio ovu planetu dovoljno veliku za sve nas, stvorio nas poštene, neiskvarene, čiste. Sve što nam se dešava, sami smo sebi napravili i sami sebi izazvali. U ovom trenutku, kako se sada osećam, jedina adekvatna reč koju mogu upotrebiti je ” šutnja”. Da, mir i šutnja, pa kome smeta, trenutno me nije briga.

Reč šutnja za mene predstavlja trenutno povlačenje u svoj sopstveni svet. To nije onaj trenutak kada ne podnosite ni sami sebe, to nije depresija, to je jednostavno stanje u kome želite da budete nekoliko sati a potom nastavite sa normalnim svakodnevnim životom. Trenutak kada vam neke stvari i postupci nisu baš po volji, ali koje bi ste najradije prećutali, diskusiju o njima posmatrati kao potpuno nebitnu, situaciju u kojoj nikome ne želite da se pravdate, objašnjavate, polemišete i ulazite u dijaloge jer ste i sami svesni da ne možete baš uvek biti u pravu i da bi i posle razgovora imali isto osećanje. Životne situacije koje ne možete promeniti.

Svesna sam da ne može uvek biti kako ja zamislim i poželim. Prerasla sam da bih verovala u dobru vilu sa čarobnim štapićem koja će sve rešiti. Verujem samo u Boga koji me nikada nije izneverio.

Zato ću ja ” šuteti “, bar do sutra, a sutra je novi dan a svaki novi dan je novi početak!

По Распећу Господа, Пресвета Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова. Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи. Јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће се упокојити за 3 дана. Пожелела је да види све апостоле и сви се они чудесно сабраше, осим апостола Томе. Онда се упокојила мирно, без икакве муке. Апостоли су је сахранили у гроб Светих Јоакима и Ане, у Гетсиманском врту. Трећег дана стиже и апостол Тома. Када су отворили гроб да целива тело Свете Пречисте, унутра га не беше, беху само плаштанице. Kaдa je Прeсвeтa yмрлa, билo joj je 63 гoдинe, a нeки смaтрajy дa je живeлa 72 гoдинe.
Oпштe прaзнoвaњe oвoг прaзникa yрeђeнo je пo жeљи цaрa Maврииja 528. гoдинe. Прaзник сe зoвe Успeниje Прeсвeтe Бoгoрoдицe, a кoд нaс сe oбичнo нaзивa Вeликa Гoспojинa и прaзнyje сe 28. aвгyстa (15. aвгyстa).

Свим верницима који овај дан славе и обележавају у својим домовима, желим срећну Славу. Пуно здравља, среће и благостања. Помаже Бог!

Ovo je moja mala Hannah Montana koja će za samo  par dana postati đak prvak. Da vam kažem nešto? Nije to mala stvar, bar ne u očima deteta. Svakoga dana odbrojava koliko je ostalo do polaska u školu. Naučila je sva slova, ćirilična i latinična. Čita bolje nego njeni stariji drugari.

Bez preterivanja…odemo do biblioteke i uzmemo tri, ne baš tako ni tanke knjige. Ona se od njih ne odvaja. Toliko voli da čita da to radi i dok ruča, oblači se pa ponekad čak i u wc-u. Posle par dana odemo da vratimo knjige. Bibliotekarka sva zbunjena i sa nevericom razdužuje uzete knjige i nudi joj nešto nalik njenom uzrasto, ali… Teodora se okrene i kaže ” Mene to ne interesuje, nisam ja beba. Imate li neku knjigu o tome kako žive životinje i čime se hrane ili nešto slično?”

Ponosna sam, kao  i svaka majka na mom mestu. Za prvi dan već smo kupili neophodno, što školskog pribora, što garderobe. Nadam se samo da je ljubav prema novim saznanjima i želja za učenjem nikada neće napustiti.

Ljubavi moja najdraža, imam potrebu da ti prva od svih, iako je još rano, poželim srećan polazak u školu i puno, puno petica.

Da li bilo ko od nas sa sigurnošću može reći šta je ono što ga očekuje sutra? Koja je  sudbina zacrtana svima nama i da li smo svesni da ćemo jednoga dana svi  nestati.    Svakodnevno dolazimo do saznanja da nekoga koga poznajemo, već sutradan nema. Neke od njih volimo, druge poštujemo, prema pojedincima smo ravnodušni, a za neke prosto pomislimo da nas njihova smrt nikada neće  pogoditi, jer su nam mnogo zla naneli u životu.

Greška…i to velika. Čak ismrt slučajnog prolaznika koga smo sreli svega nekoliko puta ne ostavljanas ravnodušnim. Bez obzira šta nam je neko učinio i koliko zla i boli naneo, svi smo mi ljudi i imamo osećanja. Niko od nas ne zaslužuje da ” tek tako ” nestane i u većini slučajeva vrlo brzo bude zaboravljen. Kao da ga nikada nije ni bilo!

Nekada razmišljam kako smo mi ljudi zapravo besni, pohlepni i previše ambiciozni. Ponekad zavidni i puni mržnje. Svoje dragoceno vreme trošimo na potpuno nebitne stvari i na njih trošimo svoj život i energiju.

Život treba živeti, uživati u njemu i svakom novom danu koji dolazi. Život je jedan, nemojmo ga uzalud trošiti i neprestano tražiti nešto više, bolje, uspešnije. Živimo ga sa uživanjem jer možda već sutra nećemo imati priliku za to.

Šta nam uopšte donosi novi dan, zna li to iko sa sigurnošću?